MILOŠ VASIĆ: Histerična vlast lomi mozak podanicima

07 Dec 2015

Studija slučaja: Apsurd i šta s njim?

Prijehavši u Zagreb, zadovoljstva svega rad, znate kako to već ide, otvorim internet; da se – ne dao dobri Boga – nije nešto desilo u Srba. Imam šta i da vidim: Braca Gašić opet napravio neko sranje, a Aca Vučić se zdravo najedio i smenio ga. Nije me to zapravo začudilo: on je vazda bio poznati prostak, a i to što ga je smenilo nekako zgodno pada da se do kraja zaboravi ona bruka s helikopterom – ako već nije zaboravljena.

Mene je uhvatilo tupilo od nekuženja zbog nečeg drugog. Čujem da se na Pinku detonirao Stefanović dr Nebojša i obznanio da „traži pravni način“ da MUP odustane od krivične prijave protiv one dvojice iz Kurira i da će se o tome „dogovoriti s tužilaštvom“. Prijavili su ih bili za „lažno prijavljivanje“, tog Rodića i tog Dragića, pa bi se sada pišmanili. Nadležno i autentično tumačenje stiglo je malo kasnije sa Previšnjeg Mesta: Vučić je rekao da ne bi hteo da se to shvati kao „politički obračun“, pa neka puste tu dvojicu na miru.

E, tu sam se zbunio i spopalo me je to tupilo od nekuženja. Mislim, znamo da se u toj državi svašta događa, pogotovo u MUP; evo se čak i ministar dr Stefanović pojavio na pres-konferenciji bez „tjelesnog zdruga“, kako to ovde zovu. Koliko se sećam, krivičnu prijavu povlači onaj koji ju je i podneo, bez obrazloženja. Tužilaštvo može da je odbaci jer da nema mesta krivičnom gonjenju, a može i samo da postupi po saznanju o počinjenom krivičnom delu i bez policije i njene prijave; navodno je u tome samostalno i nezavisno.

Ne kužim, dakle, zašto Stefanović dr Nebojša traži načina da povuče krivičnu prijavu kada načina ima; još manje razumem zašto mu treba dogovor sa tužilaštvom, kad je kod nas istraga „tužilačka“, pa tužilaštvo naređuje policiji koje radnje da preduzima. Možda tužilašto misli da je reč o krivičnom delu koje nije predmet „političkog obračuna“? Možda ministar unutrašnjih poslova misli da tužilaštvo treba razuveriti, da ne ispadne da je reč o „političkom obračunu“, iz čega se može zaključiti samo da je o nameravanom političkom obračunu i bila reč, ali se Vučić predomislio od takve namere.

Sve to i može da se razume – mada ne i da se opravda – jer ljudi su glupi i grešni, sranja se događaju (što bi reklo moje omiljeno čudovište iz filma „Predator“). Ne može, međutim, da se razume zašto o tome govore javno i na sav glas, umesto da svoju i državnu bruku ostave u mraku i tišini. Još manje može da se razume zašto o takvim potezima nisu razmišljali na vreme, pa da ne prave gluposti. Ponajmanje može da se razume to što svoju delikatnu politiku, koja zahteva ipak izvesnu diskreciju zbog državnog razloga, pa makar i takvog njihovog, kukala im majka, ne sprovode tajno, nego je izvikuju preko Pinka čak i nedeljom izjutra. Ko vodi ovu državu? Željko Mitrović i D.J. Vučićević? Ili Vlada i ministri? To više nije jasno, štaviše apsurdno je. Apsurd je kada vodeći političari izgube svaki kriterijum i zdrav razum i počnu da prave ovakve neobjašnjive, nelogične i blesave poteze, trčanje na poligraf bez ikakvog razloga umesto pretkrivičnog postupka u kome se sporni slučaj mogao razrešiti na konzervativan kriminalistički način. I još Aca Vučić posle grdi razne koji sumnjaju u poligraf, jer da je taj uređaj „99,99 odsto tačan“, što nije istina: po optimističkim procenama poligraf greši u 30 odsto slučajeva. I to mi je „najbolji student Pravnog fakulteta ikad“…

Živimo, dakle, u teatru apsurda koji nije čak ni duhovit; nekako mi to više liči na Kralja Ibija, ali nedostaju smisao za svrhu i politička logika tog veselog monarha koji je znao šta hoće. Ova vlast ume samo da pravi histeriju i lomi mozak podanicima, sve očekujući da će im ga na kraju i slomiti, jer drugo niti umeju, niti znaju, niti hoće. Tako se taj veseli ringišpil apsurda vrti nad nama: obećavamo još, pa još; pravimo veštačke panike opet iznova; branimo Gospodara Vučića od atentata svako malo; hapsimo onog Milića, pa ga puštamo bez posledica, iako se osam puta pojavio u blizini Vučićevog gnezda; pravimo – zajedno sa Rodićem i Kurirom, jer bez njih to ne bi išlo – cirkus sa onim pijanim Kranicom i onda sve zaboravimo; jedino nam je važno kako da povučemo krivičnu prijavu; onda Milovan Brkić i Tabloid nanišane u Vučića i eto nama zabave… Više ne smem ni da pomislim šta će im pasti na pamet; mnogo se zbunjeno zajebavaju i s nama i s državom.

A ako će vam od toga biti lakše, ni ovde u Hrvatskoj nisu bolji. Ovi veselnici iz Mosta zapeli da po svaku cenu i na sili Boga prave ono što bi Koštunica dr Vojislav nazvao „koncentracionom vladom“, a na bazi hrvatske sabornosti: da se napravi „velika koalicija“ SDP i HDZ sa premijerom iz Mosta ili „nestranačkim“ (današnja ideja). Sa svojih sada 17 saborskih mandata ako ne i manje od ukupno 162, jer se grupacija polako osipa, hteli bi sve; gola ucena. Velike stranke naravno da to neće i tako se bliže ponovljeni izbori na kojima će Most slavno propasti kao krivac za krizu. Nismo samo mi budale, ali od toga nam nije nimalo lakše, kao ni Hrvatima.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!