Miloš Vasić: Građanski front

12 Oct 2016

...ili Front građana, kako god vam drago da to nazovete

Na izvestan o?ekivani na?in gra?anske inicijative od Ne da(vi)mo Beograd (Patka), preko Novoga Sada, Niša i još nekoliko gradova u Srbiji po?ele su da se njuškaju, razgovaraju i ujedinjuju polako u nešto novo – što je za svaku pohvalu. Zašto? Zato što je postoje?a etablirana parlamentarna i vanparlamentarna opozicija sebe dovela u potpuni ?orsokak, dakle nigde. To se vidi golim okom i ne treba dalje obrazlagati. Kao i u Hrvatskoj, ovde je socijalisti?ko-demokratska opcija upropastila samu sebe kompromisima, biznis muljažama i konformizmom; izgubili su ideologiju i program. To su postigli sami od sebe, bez Vu?i?eve pomo?i (osim tu i tamo), kao što i ova sadašnja inicijativa – zovimo ju Gra?anski front, u nedostatku boljeg – sebe gradi sama od sebe, odozdo, bez ikakvih Sorosevih i ostalih belosvetskih para za koje ih Vu?i? bestidno optužuje u nedostatku boljih argumenata.

Pojava ovakvih pokušaja ohrabruje i treba ih podržati. Ovo je možda prilika da ih se upozori na opasnosti pred kojima su podlegli prethodnici. Ne mislim na Sirizu i Podemos i sli?ne stranke; oni su tamo daleko. U Hrvatskoj ve? pokušava da oživi nešto što se zove Radni?ka fronta, pa se iz njihovog primera dade štošta nau?iti. Naime, ponavlja se pri?a iz 1968. (verujte mi, bio sam tamo), ono što je mrzovoljni matori Rejmon Aron nazvao „nenalažljivom revolucijom” (la revolution introuvable). Tada smo se na njega ljutili, ali je ispalo da je bio u pravu. Ukratko: od spontanog, romanti?nog, duhovitog i veselog pokreta otpora režimskim gadostima nije lako napraviti politi?ku snagu koja na parlamentarnoj sceni ima neke šanse da uzme vlast. Setite se tužne sudbine Otpora. Pred takvim pokretima – a ovi naši imaju šansu da takvima postanu – stoji bolan izbor: ili ?e se jako potruditi da od sebe naprave klasi?nu politi?ku stranku, ili ?e biti apsorbovani (recupere), prisvojeni u postoje?i politi?ki sistem. Tre?ega nema, kao što vidimo iz gr?kog i španskog primera. Ako se desi da budu prisvojeni – što je najve?a opasnost – za tren oka ?e se korumpirati, napraviti nagodbe i trule kompromise, nanjušiti pare (kojih za takve potrebe uvek ima na pretek) i – gotovo.

Druga?iji politi?ki sistem da naprave ne mogu, jer ne može; jednostavno. Parlamentarna višestrana?ka demokratija – kakva takva – ostaje i dalje i ubudu?e jedini zamislivi okvir svake politike i ta?ka. Slušam i ?itam šta moji zagreba?ki i splitski i rije?ki drugari govore i pišu na te teme: kad presko?imo jugonostalgi?ne i samoupravno-socijalisti?ke reminiscencije, ne ostaje mnogo. Ukratko opet: gvint je u tome da se napravi pristojna stranka pristojnih ljudi sa ideologijom i programom saose?anja, solidarnosti, participacije u javnim poslovima, sa insistiranjem na zakonitosti po svaku cenu i na društvenoj pravdi. Stranka koja ?e povredu sva?ijeg prava, slobode i jednakosti doživeti i artikulisati kao povredu prava i sloboda svih gra?ana.

Polazna osnova na kojoj se okuplja ova sadašnja inicijativa u povoju zdrava je: ako neko narušava prava i slobode i imovinu u to malo Savamale, narušava prava i slobode svih nas, a imovina ?e ve? do?i na red, bez brige. Nije niti ?e biti lako okupiti dovoljan broj ljudi oko takve jedne, ajde da kažemo, ideologije. Moj omiljeni italijanski politi?ki filozof Mauricio Viroli kaže ovako: „Mi možemo da zaštitimo našu slobodu ne pomažu?i zaštiti slobode svih pripadnika društva… Mi ne vidimo niti ose?amo vezu izme?u naše slobode i slobode drugih. Više nismo sposobni za saose?anje… Neko bi rekao da je zaštita naše li?ne slobode bez obaziranja na slobodu drugih neoprezan stav, jer dopušta ambicioznim i arogantnim ljudima da uspostave svoju vlast i korumpiraju javne ustanove, stavljaju?i nas tako njima na milost i nemilost. Iako je sasvim razuman, taj argument nije dovoljan da pobudi strast poput ljubavi za slobodom, niti – što je mnogo važnije – da potisne strasti kao što su pohlepa i kukavi?luk koje su najve?a prepreka gra?anskoj vrlini” (Maurizio Viroli: Za ljubav domovine; esej o patriotizmu i nacionalizmu. Oksford, 1995.). Ta se sjajna knjiga bavi, u stvari, pojmom gra?anske vrline kakva je bila u antici i kakva je i danas.

Gra?anska vrlina zna?i, po Viroliju: budno ?uvanje zakonitosti; solidarnost i saose?anje sa sugra?anima; odgovornost za javni interes; bdenje nad poštenim obavljanjem javnih funkcija; spremnost na pobunu i protest u slu?aju kršenja prethodnih normi; itd. Jednom re?i: poštenje i gra?anska hrabrost, pa šta bude.

Ako ove naše inicijative u povoju uspeju da se okupe oko gra?anske vrline i hrabrosti, ovako definisanih, ima neke nade za nas. Ina?e nam preostaje samo vladavina pohlepe i kukavi?luka kakvu ve? uveliko imamo.

(Vreme)

Podelite ovu stranicu!