MILOŠ VASIĆ: Budala u ropotarnici

08 Dec 2014

Studija slučaja: Kome se vratio Šešelj?

Nama sigurno nije. Možda se vratio Vjerici Radeti, onom Krasi?u i Nemanji Šarovi?u (to je onaj što se u?io za Acu Vu?i?a, ama nije postigao). Pogotovo se nije vratio Tomi Nikoli?u (kumstvo je kumstvo, ali ipak…) i Aleksandru Vu?i?u, koji mu želi dobro zdravlje.

Voja Šešelj, ispalo je, vratio se Hrvatima. Dobro, donekle i Bosancima, jer sada traži invalidsku penziju od Sarajevskog univerziteta, gde – doduše – nije mnogo proboravio kao asistent i docent na FPN, dok ga nije uhapsilo. To sa penzijom je uobi?ajeni šešeljevski pasjaluk: em nije dopao invaliditeta tamo, em ?e ovde ostvariti solidnu poslani?ku penziju, jer iz Narodne skupštine ne izbija od 1991. do 2003, kada se uputio za Haga.

Nego, vratimo se mi Hrvatima koji su jedva do?ekali Vojin povratak. Prvo su digli dreku oko toga, onako uopšteno. Onda je Sabor rešio da donese rezoluciju o povratku Voje Šešelja. Da nije bilo toga, malo ko bi ovde znao šta je sve Voja izgovorio sa prozora Magistrata u Zemunu i posle dva dana na „veli?anstvenom mitingu“ na Trgu Republike. Naime, ovdašnji mediji – bez ikakve cenzure, kaza?e Pišta Kai? – nisu ni re? preneli od Vojinih detonacija. A on je – Voja, ne Pišta – ispri?ao isto ono što je pri?ao od 1990: Kavlobag, Ogulin, Kavlovac, Vivovitica; dobro jutro. Da sve ?e to jednoga dana biti naše, Vepublika Svpska Kvajina i ve? možete misliti. ?ak je svoje metastaze na jetri nazvao Toma i Aca, i to je jedino novo.

E, sad: sve?ano ignorišu?i politi?ku stvarnost Srbije i ne bave?i se nimalo stvarnim zna?ajem Srpske radikalne stranke i Voje Šešelja u njoj (taj se zna?aj lepo hrvatski zove „ropotarnica povijesti“), deo hrvatskih politi?ara, ?ak i iz vladaju?e SDP, zapeo je iz sve snage da iz povratka Voje Šešelja napravi me?unarodni skandal. Uzalud je Vesna Pusi?, ministrica vanjskih poslova i europskih integracija, pokušavala da stvar svede u neke razumne razmere; nije vredelo. Barjak je razvijen i sva je pamet u trubi. Rezoluciju su ugurali i u Evropski parlament i tamo se sva?ali ceo dan oko nje. Ispade Voja Šešelj iz Batajnice glavna tema Evrope. Dobro: ovoj vladi može se zameriti svašta, ali u slu?aju Voje Šešelja ona je nedužna. Kad je nudila garancije za odbranu sa slobode, Voja nije hteo. Sada nije bilo garancija – osim da ne?e napuštati teritoriju Republike Srbije, a i kako ?e, kad nema pasoš? – i to je to. Srbija ga tražila nije, ali ga je zato dobila i sada smo mi krivi.

Kad se ve? nije domogao naših medija, pa da se veselimo, Voja Šešelj dokopao se osije?ke lokalne televizije, gde su ga ?ekali verni prijatelji i saveznici: Velimir Bujanec, notorni desni?arski ekstremista i neofašista i ?uveni Anto Kova?evi?, isti takav kao i on. Sporazumeli su se kao bra?a ro?ena – što i jesu: njima je svaki dobar Srbin ?etnik, a svaki dobar Hrvat ustaša; svima njima sve to i u tome su složni. Ko nije ?etnik ili ustaša, taj je sumnjiv. Slatko su se ispri?ali (Anto Kova?evi? je svako malo vikao iz offa „To, Vojo!“) i završili sa složenom genealogijom svih mogu?ih Šešelja. U Hrvata ih ima tušta i tma, znam neke pristojne; u Srba imamo Šešeljevi?e; pa znam i jednog Šešelju; sve neki fin i pristojan svet. Svi iz Popovog polja, naravno, pa – ko Srbin, ko Hrvat. Ali, eto ih tamo.

Ono što hrvatski politi?ari nisu dobili iz Srbije, dobili su iz Osijeka: Voju Šešelja, kompletnog i neskra?enog. Pa se krenulo u dernjavu, sve do Evropskog parlamenta u kome se istakla g?a. Ruža Tomaši?, koja govori da se u Hrvatskoj ima znati ko je Hrvat, a ko je „gost“.

Tu sada dolazi do komi?nog preokreta: pošto se i Evropski parlament užasnuo i zatražio od haškog Tribunala da revidira odluku o bezuslovnom puštanju Voje Šešelja na slobodu do presude (do zelene trave…), haško Tužilaštvo u?inilo je nešto bez presedana. Serž Bramerc, glavni tužilac Tribunala, podneo je zahtev pretresnom ve?u da Voju vrati u pritvor. Da se podsetimo: kad je raspravno ve?e puštalo Šešelja na slobodu do presude, Tužilaštvo nije imalo primedbi, niti se žalilo.

Sada ?e najve?a žrtva vešta?ki izazvane afere ispasti predsednik raspravnog ve?a, Žan Klod Antoneti. Taj se fini stariji gospodin, Korzikanac, prvo prevario da uopšte primi taj nadasve sumnjivi predmet; onda se jedanaest godina mu?io sa Vojom, a lepo smo ih upozoravali da se njime ne bave, nego da ga oteraju s vrata kad se pojavi u Hagu. Naime, s Vojom posla imati nema smisla, takav neki ?ovek. Klju?nu grešku u?inila je Karla del Ponte još 2003, iako su je razboriti ljudi lepo upozoravali da je to slu?aj tanak, a optuženik nemogu? karakter. Tako je i ispalo: Voja, hercegova?ki ters (sva?alica) i samoubila?ki nastrojen tip koji radi na pasjaluk kao pogonsko gorivo, napušavao ih i hranio govnima sve ove godine, sve?ano ravnodušan prema ishodu svoje parnice, jer on ima Misiju. Branio se sam, što je (posle Slobe Miloševi?a) još jedan dokaz ameri?ke izreke da pravnik koji se sam brani na sudu ima budalu za klijenta.

E, sad se sudija Antoneti našao u neprilici: jedva je Voju (prakti?no uz pretnju primene sredstava prinude) izbacio iz Sheveningena i danuo dušom, kad mu ovi iz Evrope i Tužilaštva zavukoše ono ?ime im je Voja sve vreme pretio, da prostite. Naravno da je Voja jedva do?ekao Bramercov salto: eto me, tu sam, vi?e on; ajde sada Tomo i Aco, hapsite me, ja sam natrag ne idem, a ima tu i procesnih problema. Bramerc bi, naime, trebalo da objasni svoj zahtev, a na osnovu nepromenjenog ?injeni?nog stanja: Voji nisu postavljeni uslovi za puštanje na privremenu slobodu, pa nema osnova zahtevu da se ponovo pritvori. To što neki hrvatski Sabor i neki Evropski parlament nešto misle o tome – njihov je problem; Tribunal radi po svojim pravilima iz Statuta.

Tako je to kad ?ovek pokušava da se izvu?e iz neprilike bilo kakvim putem, a ne promišljenim. Oni su mislili – i uzdali se – da ?e Voja, bolestan kakav je, umreti izvan Sheveningenskog kazamata gde akrepe memla davi. Uzdaju se, ?ini se, i dalje ?im su izricanje presude odložili sine die za 2015. godinu, pa ?e ve? videti kad. E, pa ne?e im Voja priuštiti to zadovoljstvo, znam ?oveka. A sudiji Antonetiju to je pouka: ne pomaže ?ak ni kad optuženog razumeš i pomažeš mu koliko možeš. On, iskusni robijaš, zna ko je na ?ijoj strani i s kim dogovora nema.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!