MILOŠ VASIĆ: Besposadna letelica Dron J. Vučićević

28 Mar 2016

Studija slučaja: Daljinsko upravljanje i politička fauna

Termin „dron“ (engl: drone; doslovce: trut) odnosi se na ono što se ovde prevodi kao „bespilotna letelica“. Termin je – kažu dvojica kolega iz zagreba?kog Globusa koji se dosta duboko razumeju u to – pogrešan; trebalo bi re?i besposadna letelica, jer dron itekako ima pilota, samo što on sedi nešto dalje, a ne unutar tog vazduhoplova (vazduplohova? vazduhlopova? ?ovek više nije siguran…). Palo mi je na pamet da izvestan oblik života iz bogate srbijanske politi?ke faune nazovem „Dron J. Vu?i?evi?“, neka mi ne zameri. Uostalom, to je danas u modi: je li premijer Vu?i? koliko pre neki dan slavodobitno obe?ao da ?e Srbija uskoro proizvoditi „bespilotne letelice nosivosti od 250 kg“ (neki udvori?ki mediji pominju i 750 kg, što je malo mnogo: mnogo je i 250, kad razmislim; pritom se ne kaže je li re? o korisnom teretu ili ?emu)?

Nego, da se vratimo temi: ono što mi je prevršilo ?ašu (žu?i, jer meda odavno nema) bila je uspešna intervencija Drona J.V. u ponedeljak, kada je rasterao pres-konferenciju Demokratske stranke, pošto su se Goca ?omi? i on jedno drugome „unosili u lice“, kako on to voli da kaže. Po?elo je od njegove intervencije povodom sukoba poslanika DS i te neke ?etvorice na ?eram pijaci, kada je tvrdio da se Šutanovac „unosio u lice“ nekom dripcu, pa je došlo do „nož vadenje i majku psovanje“, kako se kaže u Pirotu. D.J.V. kaže da je Šutanovac nekoga „možda i udario“, ali se to na snimku ne vidi. Snimak, nemontiran, sirov, postoji, pa vidite sami na Jutjubu. Ovo je drugi put da Dron J.V. interveniše na mestima gde ga niko nije zvao; prvi put je probao na pres-konferenciji NUNS-a, pa se posle žalio da umalo nije popio batine, ali ih nije rasterao. O?igledno je ve? da besposadna letelica D.J.V. pole?e i dejstvuje po odre?enom programu. Bila je to – ovoga puta – vazdušna podrška kontroli štete nastale od tog blesavog incidenta. Pink je od toga napravio i „specijalnu emisiju“ u ponedeljak uve?e, ali dotle ?e ovaj tekst biti završen i poslan gde treba.

Sve ovo – ružno i sramotno kakvo je – nije novo, na žalost. Imali smo sramnu kampanju protiv Saše Jankovi?a („Sale prangija“ itd); imali smo (uz sasluživanje e-novina) i Vanju ?alovi?, sa sve slikama sa nudisti?ke plaže i falsifikovanim porni?em sa kucom; imali smo falsifikovane porno slike Kolinde Grabar Kitarovi?, ali to je kao završeno „izvinjenjem“ Drona i – nikom ništa. Poslednji slu?aj bio je onaj Stevana Doj?inovi?a (KRIK, CINS, BIRN). Tog novinara dronovci su opanjkali kao „sado-mazo špijuna“, uz mutne slike – kao i u slu?aju Kolinde – iz kojih se ne vidi o kome je re?, ali – ko voli, verova?e.

Zadržimo se na slu?aju Stevana Doj?inovi?a, jer je bitan. To je još jedan primer preventivnog napada, ne bi li se spre?io pokušaj namere da u javnost iza?e nešto za šta je procenjeno da bi moglo štetiti Aleksandru Vu?i?u i „njegovoj porodici“. Doj?inovi? i KRIK su, naime, ušli u neko istraživanje neprijavljenih nekretnina porodice Vu?i?; još nisu objavili ništa. Sli?ni preventivni udar, uz vazdušnu podršku, izveden je u slu?aju pra?enja one jedne novinarke; pra?enje je – protiv zakona i svih pravilnika Službe – izvodilo neko podivljalo odeljenje u Kabinetu ministra, pa su posle uništavali kompjuterske diskove i – ?ak – štampa?e (ne zna se zašto; valjda u panici). Preventivni udari nezahvalan su posao, kao što znamo: neko uvek pita da – kako su znali šta se sprema kad udaraju pre nego što se desi; ministar Stefanovi? dr Nebojša nije uspeo to tada da objasni. Isto je i u ovom slu?aju: otkud su oni znali da – šta Doj?inovi? i njegova ekipa spremaju? U takvom slu?aju, nepromišljeno, brzopleto i bestidno lansira se Dron, kao što vidimo. Ima tu i pri?a o „špijunima“: te francuski, te engleski. Uostalom, jebo tog špijuna koji nije i engleski; stara staljinska škola…

Slu?aj Doj?inovi?, me?utim, ima svoju predistoriju, nadasve zanimljivu. Naime, pre više od godinu dana, Stevan je objavio izuzetno dobro istraženu knjigu o Darku Šari?u i njegovim raznim poslovima. Knjiga je naišla na izuzetno oštro neodobravanje izvesnih krugova koji se u njoj pominju – uglavnom usput i kao ilustracije raznih moda operandi u pranju novca. Kad sam napisao za Vreme pohvalan prikaz knjige (iza koga i dalje stojim), bio sam meta što telefonskih, što elektronskih grdnji i zamerki: da zašto ja njega hvalim, kad on njih pominje u knjizi. Nije mi bilo jasno zašto grde mene, a ne Stevana; kao da sam u njihovoj službi ili sam im nešto dužan, a nisam. Odjeci tih grdnji pojavi?e se pre neki dan opet, u još jednoj objavljotini Ištvana Kai?a: da sam ja onaj koji je hvalio Stevana Doj?inovi?a, ako ste zaboravili, je li. Re? je o tajkunsko-spindoktorskoj ekipi koja ne zaboravlja, ali neka ih; eto ih tamo. Ta zlopamtila i pizduni ne?e nas još dugo ostavljati na miru, bez brige. Misle, naime, da je sada došlo njihovo i da mogu sve šta ho?e, sve vire?i ispod Vu?i?evog šinjela. Sada im je lakše: imaju besposadne letelice tipa D.J.V. i Pište Kai?a koje pole?u kad pilot sa bezbednog položaja uzme u ruke daljinsku komandu. Nosivost tih letelica – za razliku od onih koje Vu?i? obe?ava – znatno je manja, na našu sre?u, a tovar, korisni teret, uobi?ajen je: fekalije.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!