MILOŠ PEROVIĆ: „Evropske vrednosti“

18 Sep 2015

U ovakvom svetu ljudski životi i sudbine su marginalni pred logikom profita i interesima moćnika. U ovakvom svetu Orban nije incident, on je njegov verni vojnik-pešadinac

Zgražava se ?itav svet nad sudbinom izbeglica s Bliskog istoka, odnosno nad postupanjem ma?arske države prema ljudima koji beže iz ratom razorenih država u ovom delu sveta. U našoj neposrednoj blizini, ovih dana, odvija se apsolutni moralni sunovrat Evrope, kontinenta koji je u najve?em delu ljudske istorije odre?ivao njenu meru stvari. Varvarske scene sa peštanske stanice Keleti, od pre nekoliko nedelja, gde su izbeglice i migranti držani u improvizovanim logorima i spre?avani da u?u u vozove za severnije evropske zemlje, u potpunosti su izbledele pred realnoš?u prethodnih nekoliko dana na grani?nom prelazu Horgoš. Na ljude kojima je potrebna pomo? ispaljuju se suzavci, brutalno se premla?uju ispred bodljikave žice kojom je Ma?arska opasala jednu od južnih granica Evropske unije. S pravom se ovih dana osipa drvlje i kamenje na ma?arskog premijera Orbana, ordinarnog desni?ara koji je vlast uzeo na „antitrijanonskom“ sentimentu, a nastavlja da je jaše potpuno preuzimaju?i ideologiju fašisti?kog „Jobika“ koji, s podrškom koju uživa u bira?kom telu, ve? neko vreme preti da uzme vlast u ovoj državi. ?esto ovih dana možemo ?uti od raznih evropskih politi?ara, pa i visokih srpskih zvani?nika, da je ponašanje Ma?arske i Viktora Orbana „neevropsko“, odnosno da nije u skladu sa evropskim vrednostima. ?ini se da je opet došao momenat da se zapitamo šta su to evropske vrednosti.

Evropa se ne suo?ava sa problemom izbeglica i migranata od ju?e. Godinama ljudi iz severne i centralne Afrike, sa Bliskog istoka i Azije pokušavaju da se domognu našeg kontinenta. Hiljade su ve? ostavile živote na ovom zlom putu. Sredozemlje je posebno neuralgi?na ta?ka na kojoj se gotovo svakog dana utopi bar jedno ljudsko bi?e u pokušaju da stigne u Evropu. Rat u Siriji traje ve? gotovo punih pet godina, Libija isto toliko predstavlja podeljenu zemlju kojom vladaju razne paravojske, svaka svojim par?etom teritorije. Irak je ve? 12 godina razorena zemlja. Zapad predvo?en Sjedinjenim Državama, uz vernu pratnju Evropske unije, imao je presudnu ulogu u doga?ajima u svakoj od ovih zemalja. Borba za kontrolu nad energetskim resursima, pre svega naftom, kojima ove zemlje obiluju, iz zapadnog ugla ideološki je zamagljivana navodnom borbom za demokratizaciju ovih zemalja, protiv diktatora koji su ih vodili. Nivo ljudskih prava ostvaren zapadnom demokratizacijom ovih zemalja takav je da su njihovi gra?ani spremni na put po Sredozemnom moru u gumenim ?amcima, ne bi li se spasili od „boraca za slobodu“ iz „Islamske države“.

Imaju?i sve ovo vidu, naprosto nije mogu?e poverovati da odgovorni funkcioneri zemalja Evropske unije nisu bili u stanju da anticipiraju šta ?e se dešavati sa stanovništvom zemalja koje su poslednjih godina „demokratizovane“. Uprkos tome, na njenoj teritoriji, u politici prema azilantima na snazi je „Dablinski sporazum“, po kom su svi oni migranti koji ilegalno u?u u neku od zemalja ?lanica i u njoj zatraže azil, dužni i ostati u zemlji ?lanici u koju su prvo ušle i zatražile azil. Ovim su centralne zemlje EU prakti?no prebacile ?itav ovaj problem na države periferije poput Gr?ke, Bugarske, Rumunije, Ma?arske, Hrvatske ili Italije. Prethodnih meseci postalo je potpuno jasno da je ovaj sporazum neodrživ. Me?utim, bez obzira na ovu spoznaju, u uslovima koji se ve? odavno mogu okarakterisati kao humanitarna katastrofa, na nivou Evropske unije nije u?injeno apsolutno ništa ne bi li se ova regulacija promenila.

Ne tako davno, ?itava Evropa „propela se na zadnje noge“ kad je umereno levi?arska partija „Siriza“ osvojila vlast u Gr?koj. Pred pokušajima ove partije da u zemlji ponovo uspostavi kakav-takav oblik socijalne države i da se otrgne od brutalnog kamatarenja MMF-a, mobilisane su sve institucije Evropske unije i svi njeni visoko rangirani politi?ari. Svim raspoloživim sredstvima „zavrtali su ruku“ Ciprasu, dok nije napustio principe na kojima je osvojio vlast, a potom i samu vlast. Upravo zbog ovoga treba biti izuzetno naivan pa poverovati da je Evropska unija nemo?na pred pojavom malog desni?arskog diktatora Orbana i svega što država kojom on upravlja radi ljudima u bekstvu pred zlom, koje se porodilo nedavno u zemljama „demokratizovanim“ od strane Zapada. Naprosto, Orban i Ma?arska nisu „mra?no lice Evrope“, oni su njeno nali?je koje samo dosledno sprovodi politiku na kojoj ona po?iva. Ta politika opet po?iva na „evropskoj vrednosti“ koja je apsolutno iznad svega i koja odre?uje sve ostale vrednosti, a to je goli privatni interes.

Privatni interes korporacija i finansijskog kapitala podignut na nivo najvažnije socijalne vrednosti kreira svet koji je Zlatko Dizdarevi? precizno nazvao „fašistoidnim korporativnim imperijalizmom“. U takvom svetu ljudski životi i sudbine su marginalni pred logikom profita i interesima mo?nika. U takvom svetu Orban nije incident, on je njegov verni vojnik-pešadinac.

(Autor je sociolog, glavni i odgovorni urednik ?asopisa „Margina“)

Podelite ovu stranicu!