MILIVOJ BEŠLIN: Rusija neće na Balkanu sve staviti na „srpsku kartu“

19 nov 2018

"Naši poraženi i frustrirani nacionalisti, koji su se u međuvremenu potpuno rusifikovali, potpuno su poistovetili interese Srbije sa Rusijom. I kada ih realnost podseti da nije tako, oni se ponašaju kao prevareni partner u ljubavnoj vezi"

Bez pomoći teorija zavere nemoguće je „dokazati“ da je neko namerno želeo da ponizi Srbiju ili njenog predsednika. Protokol je birokratska stvar.

On prvo poređa uticajne države, velike sile, a mali idu abecednim redom. Ipak i to govori koji je naš status među evropskim društvima. Ali histerična i nacionalistička reakcija u Srbiji, iživljavanje nad spomenikom i tome slično je dokaz da većina našeg društva i dalje razmišlja autistično i ne vidi uzroke takvog našeg položaja. U Srbiji se nije čula ključna poruka iz Pariza koju su uputili predsednik Makron i kancelarka Merkel, da su središne opasnosti današnjeg sveta i Evrope – nacionalizam i rasizam. Naše društvo je u antifrancuskom i antialbanskom „odisaju“ upravo manifestovalo suštinsko nesaglasje sa pomiriteljskim porukama iz Pariza. Kamo sreće da su te snage usmerene na istraživanje stvarnog broja žrtava Srbije u Prvom svetskom ratu. Kada se već one toliko funkcionalizuju u dnevnopolitičke svrhe, dajte da se odnosimo sa uvažavanjem i odgovorno i makar znamo njihov broj. Vek posle završetka rata mi ne znamo broj stradalih, već svako maše procenom koja mu u datom trenutku odgovara. To je jedna užasna nezrelost i nedoraslost srpske intelektualne i političke elite, ocenjuje u razgovoru za Danas istoričar Milivoj Bešlin, u odgovoru na pitanje kako razume polemiku koja se i dalje vodi povodom rasporeda sedenja predstavnika država, nedavno, na svečanosti u Parizu, povodom obeležavanja godišnjice od početka Prvog svetskog rata.

* Putin i Tači su tamo imali susret, sedeli jedan iza drugog, što je izazvalo rasprave o tome da li je i Putin okrenuo leđa Vučiću.

– Rusija ima svoje interese. Naši poraženi i frustrirani nacionalisti, koji su se u međuvremenu potpuno rusifikovali, potpuno su poistovetili interese Srbije sa Rusijom. I kada ih realnost podseti da nije tako, oni se ponašaju kao prevareni partner u ljubavnoj vezi. To je kratkovido i iracionalno poimanje politike. Najpre, trebalo bi podsetiti da je predsednik Srbije nedavno bio u Moskvi. Tamo se nije baš najbolje proveo. Naprednjački mediji su obznanili da je dobio podršku za svoj plan oko Kosova, ali ga je Kremlj brzo demantovao pustivši informaciju u najuticajniji moskovski list „Komersant“. Ubrzo posle toga je visoki ruski zvaničnik, Kosačov, rekao da Rusija podržava samo ono rešenje koje bi bilo u okviru Ustava Srbije i Rezolucije 1244. To znači da Rusija ne podržava nikakav kompromis Beograda i Prištine i da se zalaže za tzv. zamrznuti konflikt, koji njoj jedino i odgovara. Preko njega ona može da uslovljava EU i trguje sa Zapadom. Nerešeno kosovsko pitanje, koje Srbiju drži u stanju nestabilnosti i nedovršenosti, jedna je od poslednjih poluga koja zvaničnoj Rusiji omogućava snažan upliv na Balkan. Zbog toga je delovalo kao grom iz vedra neba ne samo Putinovo sastajanje sa Tačijem, nego i podrška pregovorima Beograda i Prištine. Jasno je da Rusija neće na Balkanu sve staviti na „srpsku kartu“, ona je ipak malo ozbiljniji igrač. To saznanje je ovdašnje bornirane nacionaliste, koliko vidim, bacilo u očaj.

* Postoje naznake da se odnos na međunarodnoj sceni pomera ka sve većoj izvesnosti da se prihvati podela i razmena teritorije kao rešenje za kosovski problem. Kako vidite takve ocene?

– Teško je i nezahvalno anticipirati stvari, posebno za istoričara. Mene brine to što većinska Srbija Kosovo naziva „lažnom državom“ a u toj državi se vode daleko ozbiljnije rasprave o sadržini i suštini pregovora Beograda i Prištine. Ovde ni mediji, ni javnost, ni parlament, čak ni ministri ne znaju skoro ništa. Svi nagađaju. Onda se pojavi neko od predstavnika desničarske opozicije sa svojim „dojavama“ i dodatno zbuni javnost. Ipak, ono što je meni zapanjujuće, pune tri decenije srpska intelektualna i politička elita ne može rešenje tzv. nacionalnog pitanja da vidi izvan teritorijalnih okvira. A to znači izvan pitanja granica, širenja teritorija, razmena stanovništva i sl. To je poražavajuć podatak. To zaista govori da se famozno „srpsko pitanje“ na Balkanu, koje nacionalisti ciljano drže stalno otvorenim, nikada nije videlo kao demokratsko, već samo kao izrazito autoritarno pitanje velikodržavlja i teritorijalnih pretenzija.

* S druge strane, imamo ocene da je nemoguće da bi EU i SAD pristale na takav scenario i da ga zaista planiraju ne bi prepustili to dvojici predsednika da rešavaju.

– Ključni problem međunarodnih odnosa je destruktivna i korumpirana vlast Donalda Trampa. On svesno i ciljano urušava pravila u međunarodnim odnosima, razara institucije i otkazuje sporazume. Iza njega ostaje haos. Svi principi su bačeni pod noge, tako da deluje da bi oni „pragmatično“ prihvatili tzv. razgraničenje, odnosno razmenu teritorija na Balkanu. Ne treba se čuditi ako američka politika u svom pragmatizmu iscrta nove granice po ekskluzivnim etničkim kriterijumima. To su uradili i nakon rata u BiH u Dejtonu, koji je bio legalizacija etničkog čišćenja i postuliranje nacionalističke raskoljenosti Bosne. S druge strane, evropska politika danas, s obzirom na to da bolje i dublje poznaje balkanska društva, vidi brojne opasnosti od etničkog zaokruživanja granica. Pre svega Nemačka, ali i druge evropske zemlje, uključujući i Britaniju, s pravom strahuju da će se pojaviti mnoštvo novih kriznih tačaka na Balkanu koji će tražiti slične metode.

(Snežana Čongradin, Danas)

Podelite ovu stranicu!