Milijarde za Grčku – pozajmica ili poklon?

17 Nov 2012

Čas istine se bliži. Evropljani prvi put razmišljaju da Grčkoj poklone milijarde. Inače se finansijske rupe više ne mogu popuniti. To pokazuje i aktuelni spor između zemalja iz zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda

Uprkos planovima o štednji i reformama, Gr?ka ne može da popuni svoje finansijske rupe. Trojka u kojoj se nalaze predstavnici zemalja evro-zone, Evropske centralne banke i Me?unarodnog monetarnog fonda zato ovoj zemlji namerava da dozvoli još dve godine za sprovo?enje reformi. Do 2016. Gr?ka mora da budžetski deficit smanji tako da on bude manji od tri procenta ukupnog bruto nacionalnog proizvoda.

Nedostaje 33 milijarde evra

Ali, odlaganjem nastaje nova rupa u visini od 33 milijarde evra. Evro-zona i Me?unarodni monetarni fond spore se oko toga kako ovu prazninu popuniti. Evropske zemlje najradije bi dale nove kredite ili preuzele garantije. To najpre ne košta ništa, a vlade i finansijeri i dalje mogu da pri?aju svojim bira?ima da za spas Gr?ke ne?e trošiti poreski novac, zato što ?e ova zemlja vratiti sve kredite.

Ali, Me?unarodni monetarni Fond ne?e ovo rešenje. Jer, novi krediti pove?avaju zaduženost Gr?ke, a nju bi trebalo smanjiti. Prema planu, celokupni dugovi Gr?ke trebalo bi da se do 2020. godine smanje sa 180 na 120 odsto unutrašnjeg društvenog proizvoda.

Faktor vreme

Žan Klod Junker, šef evr-grupe, ovaj rok bi produžio za još dve godine, kako bi se dobilo na vremenu. Ali, tome se striktno protivi šefica Me?unarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard. „Me?unarodni monetarni fond se ne sastoji samo od evropskih zemalja, ve? i mnogih zemalja na pragu industrijalizacije“, kaže Rolf Langhamer, profesor ekonomije i potpredsednik instituta za Svetsku privredu iz Kila.

„Te zemlje se dobro se?aju teških uslova koje im je postavio MMF dok su se nalazile u kriznoj situaciji. Zato je slaba njihova spremnost da se u slu?aju relativno bogate Evrope primenjuju druga?ija merila“, kaže Langhamer. A to se ogleda u nepopustljivom stavu šefice MMF.

Ona traži od vlada zemalja iz evro zone da Gr?koj oproste deo dugova. Do sada su samo privatni poverioci morali da se odreknu jednog dela novca. Ali, tome se protivi u prvom redu nema?ki ministar finansija Volfgang Šojble. Za Nema?ku i ve?inu ostalih zemalja zone evra, nacionalni zakoni isklju?uju mogu?nost opraštanja dugova.

(Andreas Beker/Mirjana Kine-Veljkovi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!