Milijarde za Grčku – pozajmica ili poklon?

17 Nov 2012

Čas istine se bliži. Evropljani prvi put razmišljaju da Grčkoj poklone milijarde. Inače se finansijske rupe više ne mogu popuniti. To pokazuje i aktuelni spor između zemalja iz zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda

Uprkos planovima o štednji i reformama, Grčka ne može da popuni svoje finansijske rupe. Trojka u kojoj se nalaze predstavnici zemalja evro-zone, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda zato ovoj zemlji namerava da dozvoli još dve godine za sprovođenje reformi. Do 2016. Grčka mora da budžetski deficit smanji tako da on bude manji od tri procenta ukupnog bruto nacionalnog proizvoda.

Nedostaje 33 milijarde evra

Ali, odlaganjem nastaje nova rupa u visini od 33 milijarde evra. Evro-zona i Međunarodni monetarni fond spore se oko toga kako ovu prazninu popuniti. Evropske zemlje najradije bi dale nove kredite ili preuzele garantije. To najpre ne košta ništa, a vlade i finansijeri i dalje mogu da pričaju svojim biračima da za spas Grčke neće trošiti poreski novac, zato što će ova zemlja vratiti sve kredite.

Ali, Međunarodni monetarni Fond neće ovo rešenje. Jer, novi krediti povećavaju zaduženost Grčke, a nju bi trebalo smanjiti. Prema planu, celokupni dugovi Grčke trebalo bi da se do 2020. godine smanje sa 180 na 120 odsto unutrašnjeg društvenog proizvoda.

Faktor vreme

Žan Klod Junker, šef evr-grupe, ovaj rok bi produžio za još dve godine, kako bi se dobilo na vremenu. Ali, tome se striktno protivi šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard. „Međunarodni monetarni fond se ne sastoji samo od evropskih zemalja, već i mnogih zemalja na pragu industrijalizacije“, kaže Rolf Langhamer, profesor ekonomije i potpredsednik instituta za Svetsku privredu iz Kila.

„Te zemlje se dobro sećaju teških uslova koje im je postavio MMF dok su se nalazile u kriznoj situaciji. Zato je slaba njihova spremnost da se u slučaju relativno bogate Evrope primenjuju drugačija merila“, kaže Langhamer. A to se ogleda u nepopustljivom stavu šefice MMF.

Ona traži od vlada zemalja iz evro zone da Grčkoj oproste deo dugova. Do sada su samo privatni poverioci morali da se odreknu jednog dela novca. Ali, tome se protivi u prvom redu nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Za Nemačku i većinu ostalih zemalja zone evra, nacionalni zakoni isključuju mogućnost opraštanja dugova.

(Andreas Beker/Mirjana Kine-Veljković, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!