MILICA JOVANOVIĆ: Vaspitavanje javnosti strahom

20 Oct 2014

Kako se sistematski ubija sloboda na internetu

Presuda višeg suda u Beogradu kojom su proletos trojica ?lanova diskusionog foruma Parapsihopatologija – Rastislav Dini?, Nemanja Paleksi? i Marko Nikoli? – osu?eni na kazne od po godinu dana zatvora, uslovno na tri godine, oborena je krajem avgusta na apelacionom sudu, a predmet je vra?en na ponovno su?enje.

Re? je o slu?aju koji je uznemirio doma?u onlajn zajednicu sudskim presedanom kojim su psovke izre?ene u društvu iz ?oška proglašene „organizovanim pretnjama po život i li?nu i profesionalnu bezbednost“ Borisa Malagurskog i Ivane Rajovi?, autora filma „Pretpostavka pravde“ o ubistvu Brisa Tatona. Autori su posredno saznali za uvrede, izre?ene na zatvorenom delu foruma.

S druge strane, nalaz ve?a apelacionog suda trebalo bi da uznemiri ?itavo društvo, ukoliko ga se ti?e na?in na koji se vode postupci vezani za slobodu govora. Naime, usvojene su žalbe advokata na bitne povrede postupka u prvostepenom procesu, povrede krivi?nog zakona, pogrešno utvr?ivanje ?injeni?nog stanja, ?ime je branjenicima povre?eno pravo na pravi?no su?enje.

Ognjen Rašuo, advokat Rastislava Dini?a i Nemanje Paleksi?a, kaže da je u žalbi naveden ?ak 31 žalbeni osnov, što dovoljno govori o kvalitetu prvostepene presude. Izreka presude protivre?i njenom kasnijem obrazloženju u oceni stepena vinosti okrivljenih: u izreci je re? o „direktnom umišljaju“ dok se u obrazloženju navodi da su okrivljeni krivi?no delo izvršili sa „eventualnim umišljajem“. Kako se posebno ukazuje u žalbi Rastislava Dini?a, prvostepeni sud nije dao ni jasne razloge o odlu?nim ?injenicama koje se ti?u navodne pretnje koju je ovaj okrivljeni uputio ošte?enom.

Prvostepeno su?enje u slu?aju „Malagurski protiv forumaša“ sprovedeno je pošto je više tužilaštvo prihvatilo krivi?nu prijavu protiv trojice od 12 ?lanova Parapsihopatologije koje su u septembru 2012. Malagurski i Rajovi? prijavili zbog ugrožavanja bezbednosti „pretnjom da ?e napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica“, kako stoji u ?lanu 138 krivi?nog zakona. Na Malagurskog i Rajevi? kao ošte?ene primenjen je stav 3 ovog ?lana, kojim se predvi?a stroža kazna, do pet godina zatvora, za pretnje po život „licu koje obavlja poslove od javnog zna?aja u oblasti informisanja“.

Ugrožavanje sigurnosti je specifi?no delo zbog visoko postavljenih standarda koji moraju biti ispunjeni da bi odre?ena izjava bila smatrana pretnjom, napominje advokat Rašuo. Pretnja mora biti ozbiljna, ne sme biti uslovna, mora biti usmerena ka odre?enom ili odredivom licu ili grupi lica, mora se u izgled staviti odre?eno zlo, ošte?eni se mora osetiti ugroženim. „Ovde toga nije bilo, pa je izmišljena ?udna pravna konstrukcija. Rastislav je psovao, bio prost, sve to stoji, ali nije pretio da ?e on ili neko drugi naneti neko zlo Malagurskom. Ista stvar važi i za ostale okrivljene. Bili su zluradi, njihovi komentari su ružni ali to nisu pretnje. ?ak ni jezi?ki. Sud nije naveo zašto je takve izjave tuma?io kao pretnje“, konstatuje Rašuo.

Za razumevanje propusta prvostepenog suda, Ognjen Rašuo upu?uje na odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu „Tas protiv Turske“, kada je utvr?eno da se u slu?aju poziva na nasilje okrivljenom ne može stavljati na teret samo odlomak iz govora ve? sud mora uzeti u obzir ?itav tekst. U slu?aju forumaša to je grubo prekršeno, najviše u slu?aju Nemanje Paleksi?a, gde je iz poprili?no duga?kog posta izva?ena samo jedna re?enica zbog koje je osu?en. „Kod Rastislava je sli?an slu?aj, s tom razlikom što se kod njega radi o nekoliko postova pisanih u kratkom vremenu“, isti?e advokat.

Druga relevantna odluka Strazbura ti?e se predmeta „Oberšlik protiv Austrije“, kada je utvr?eno da javna li?nost koja iznosi stavove na provokativan na?in, mora biti spremna na kritiku koja koristi adekvatno provokativan jezik. Autor filma koji na provokativan na?in iznosi stav o ubistvu Francuza Brisa Tatona u centru Beograda i potonjem sudskom postupku, morao je biti spreman na oštre reakcije.

Na pitanje kakve su mogu?e posledice presude, advokat Rašuo uzvra?a da to nije dobro pitanje – zato što implicira tvrdnju da ?e nakon ove presude odnos tužilaštva za visokotehnološki kriminal prema tviterašima i forumašima biti gori. „Ne?e, zato što ne može biti gori, osim ako bi došlo do neke drasti?ne promene. Može biti samo bolji, ako dobijemo, ili ?e u suprotnom ostati isti.“ Na ponovljenom su?enju odbrana ?e ponoviti svoju argumentaciju iz prethodnog procesa. Ostaje nada da sud ovog puta ne?e ponoviti greške odbijanjem dokaznih predloga odbrane.

„Moje mišljenje je da je ovo velika zloupotreba procesnih ovlaš?enja i da je najve?i grešnik tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Ugrožavanje slobode javne re?i, chilling effect i autocenzura su samo posledice ’privatizacije’ tog tužilaštva. A Boris Malagurski prosto ne podnosi kritiku. U raspravi povodom filma ’Pretpostavka pravde’ koja je vo?ena na njegovom fejsbuk nalogu, njegov film je bio oštro iskritikovan i zato je odlu?io da odgovori na ovakav na?in, a ne iz razloga što je bio ugrožen pisanjem na forumu. Najoštriji kriti?ari iz te rasprave su bili ?lanovi Parapsihopatologije“, zaklju?uje Rašuo.

Iznošenje li?nog mišljenja bez osnove

Poput reditelja Malagurskog, i beogradska konsultantkinja Ana Marija Popovi? demonstrirala je sli?nu praksu. Poznata po tekstovima o „džentrifikaciji“ beogradske Savamale i nikad istraženoj transakciji budžetskog novca za besprizorno nefunkcionalan sajt projekta Lifestyle Serbia, Popovi? je blogeru Dariju Hajri?u zapretila tužbom zbog „iznošenja li?nog mišljenja bez osnove“. U ovom slu?aju od tužbe po svoj prilici ne?e biti ništa, ali vaspitavanje javnosti strahom nesumnjivo ostavlja posledice.

Hajri? je odbio ultimatum da obriše sporni post na mikroblogu– i sada u neizvesnosti ?eka na istorijsku priliku da postane prva osoba u Srbiji koja je tužena zbog tvita. On smatra da stvarni povod pretnji nije tvit, ve? tekst u kojem je prošle godine kritikovao njen projekat.

„Doveden sam u poziciju da biram da li ?u braniti svoj integritet i pravo da polemišem s ne?ijim stavom i tako se izložiti dugotrajnom i mu?nom sudskom procesu ili ?u izabrati lakši put, konformirati se i dozvoliti da me neosnovana tužba u?utka. Problem je u tome što ?e – postane li zastrašivanje tužbama praksa – sve manje ljudi biti spremno da javno izrazi svoje mišljenje ?ak i na društvenim mrežama, koje su jedno od retkih mesta na kojima gra?anke i gra?ani još uvek imaju glas“, kaže Dario Hajri?.

Chilling effect

Chilling effect o kojem govori odbrana okrivljenih forumaša u slu?aju Malagurski širi se u poslednje vreme društvenim mrežama u koncentri?nim krugovima. Pretnja Hajri?u upu?ena je prošle nedelje, u senci Aleksandra Vu?i?a koji pred kamerama konvencionalnih medija trijumfalno dokazuje slobodu medija nad usamljenim glasom jedne novinarke.

Za gušenje slobode javne re?i, od uglednih emisija iz nacionalnih medija do satire i psovki anonimnih po sajber prostoru, odgovorna je vlast. Svaki put kada premijer, koji je š?epao svu institucionalnu mo? u svoje ruke, zareži sa ekrana o tome kako neko novinarsko pitanje ili komentar ugrožava njegovu i bezbednost njegove porodice, države i ?itavog naroda, itd – statusnim juniorima iz društvenih elita šalje se poruka o poželjnom modelu ponašanja. Imitiraju?i mo?, oni horizontalno šire pretnju ’sankcijama’ u slu?aju da se neko usudi da licemerje i pokvarenost prokomentariše psovkom, ili da uporno ponavlja pitanje o trošenju budžetskog novca.

(Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!