MILICA JOVANOVIĆ: Mećava u Feketiću

07 Feb 2014

U Feketiću je zvanično počela predizborna kampanja za još jednu potvrdu realnosti

Jednog dana, kad Srbija prestane da komunicira simbolima i po?ne da proizvodi znanja, „Me?ava u Feketi?u“ koja je prošlog vikenda zavejala ?itavu naciju sve do rasute dijaspore, bi?e tema nau?nih radova i studentskih kurseva. Ne?e se tu pri?ati o klimatskim uslovima, pa ni o društveno-politi?kim prilikama u kojima najmo?niji me?u nemo?nima izigrava spasioca pred kamerama državne televizije. Govori?e se o po?etku novog doba u Srbiji, o danima u kojima je internet i ovde kona?no postao nešto više od igrica i porno sajtova, i to pre po?etka onlajn trgovine. Feketi? ?e biti zna?ajan toponim iz rane povesti razvoja srpskog informati?kog društva i njegovih medija, nakon legendarne radikalske Beške ili dekonstrukcije Koštuni?ine kampanje „Kosovo je Srbija“. Jedan od onih trenutaka o kojima savremenici svedo?e kao o prekretnici posle koje više ništa nije isto.

Zasad još uvek veje i ishod je teško razaznati. Svoje u?eš?e nisu završili ni svi akteri koji su nepogodu pratili iz „toplih fotelja“, posebno onih smeštenih ispred kompjuterskih ekrana gde se, uostalom, glavna stvar i odvijala.

Sinopsis je ve? dobro poznat: usled nezapam?ene košave pedesetak vozila našlo se zavejano na putu u vojvo?anskoj ravnici. Ljude su neko vreme iz snega izvla?ile službe spasavanja, a onda se na licu mesta pojavio budu?i premijer Aleksandar Vu?i?. Mediji pod kontrolom vlasti smesta su sišli s uma od ushi?enja: u Feketi?u je zvani?no po?ela predizborna kampanja za još jednu potvrdu realnosti. Onlajn mediji i društvene mreže reagovali su druga?ije; ubrzo se pojavila satiri?na obrada RTS-ovog snimka, sa posprdnim titlovima kojima se Vu?i?eva akcija u snegu razobli?ava kao besramna samopromocija u zemlji u kojoj zbog sloma korumpiranog sistema više ne funkcionišu ni elementarni državni servisi poput ?iš?enja snega, blagovremenog zatvaranja ugroženih puteva ili izgradnje i održavanja vetrobrana u rizi?nim podru?jima.

Satiri?ni video je ?itave ve?eri ka?en po privatnim YouTube kanalima da bi odmah bivao skidan na osnovu prijave za „kršenje autorskih prava“ – iako zakon o autorskom i srodnim pravima izri?ito dozvoljava slobodnu preradu objavljenog autorskog dela „ako se radi o parodiji ili karikaturi“ (?lan 54a). Progon je, prirodno, izazvao viralnu oluju u kojoj je snimak nekoliko puta obigrao planetu i za sobom povukao seriju duhovitih fotomontaža Vu?i?evog predizbornog spasavanja neja?i. Sporni video uskoro se primirio na kanalu francuske mreže Daily Motion, ali je na marginama doga?aja bilo i lakše stradalih: suspendovano je nekoliko twitter naloga, dok su poneki blog i omanji sajt, poput niških Južnih vesti, privremeno blokirani DoS napadima. Dva novinarska udruženja (NUNS i NDNV) i Share fondacija izdali su zajedni?ko saopštenje u kom je ?itav džumbus ocenjen kao još jedan slu?aj cenzure na internetu, uz upozorenje da demonstracije politi?ke mo?i na mreži ozbiljno ugrožavaju gra?anske slobode.

Jutarnja smena naprednja?kih aktivista pokušala je da sanira štetu, pa je satiri?ni snimak objavljen na zvani?noj fejsbuk strani Aleksandra Vu?i?a, uz komentar da mu je drago što je snimak „nasmejao Srbiju“, iako se izme?u redova dalo naslutiti da ?e se i ova vrsta humora uskoro na?i na spisku za hitnu promenu svesti.

U me?uvremenu je identifikovan izvor prijava za kršenje autorskih prava, na osnovu kojih je satira brisana sa YouTubea: izvesni muzi?ki distributer „KVZ music“, koji ve? neko vreme hara po onlajn kanalima sa kojih skida neovlaš?eno preuzete numere balkanskih pevaljki. Odjednom se ispostavilo da je i RTS klijent ove kompanije, koje pod tim imenom nema u srbijanskom privrednom registru niti se pominje u izveštajima o radu javnog servisa. Na hiljade drugih priloga sa vodenim žigom RTS-a i dalje se vrte internetom, i zasad nema najava da ?e privatna kompanija nastaviti da klik?e na report dugme o trošku poreskih obveznika. Pošto se snimak našao na Vu?i?evom fejsu, RTS i KVZ music naprasno su obustavili prijave za kršenje autorskih prava. Share fondacija je najavila krivi?nu prijavu protiv odgovornih za cenzuru.
Iza scene

Raspisivanje izbora prizvalo je na mrežu pomalo mitski „SNS internet tim“, niško-beogradsku družinu mladih kompjuterskih entuzijasta koju iskusniji funkcioneri u krizi srednjih godina snabdevaju armijom humanih botova sa zadatkom da do besvesti komentarišu, lajkuju, hejtuju i, uopšte, vode naprednja?ke bitke na internetu. „Tim“ je posle prošle predizborne kampanje spinovao svoj doprinos pobedi i o?igledno uspeo da ubedi lidere, okrenute pretežno staromodnim sredstvima propagande, kako je internet nekakva zgodna naprava koju je lako upregnuti u strana?ke poslove i to, što je najvažnije, skoro potpuno besplatno. U novu izbornu kampanju vratili su se iskusniji i borbeniji nego ikad. Kona?no, mo? je sada u njihovim rukama pa im se priklonilo i nekoliko tzv. uticajnih aktera srbijanske blogosfere i (zlo)upotrebe interneta u korporativne svrhe.

Nezvani?no, naprednja?kim internet aktivistima pripisuju se mnogi ilegalni poduhvati poslednjih godina; izme?u ostalog, i upad na servere sajtova Autonomija i Centar za istraživa?ko novinarstvo prošlog decembra, kada je iz obilja sadržaja uklonjena samo po jedna vest – o cenzurisanju drugih medija koji su pisali o beneficijama ?erke guvernerke Jorgovanke Tabakovi?. U Nezavisnom udruženju novinara Vojvodine, producentu sajta Autonomija, navode da još uvek rade na ovom slu?aju, dok je iz CINS-a stigao nešto opširniji – i obeshrabruju?i odgovor.

Branko ?e?en, direktor Centra za istraživa?ko novinarstvo Srbije (produkcija NUNS) kaže da je redakcija odustala od istrage. Prema njegovim re?ima, provajder im je objasnio da je suviše skupo i komplikovano prona?i tragove provale na server ali i da bi, ?ak i kada bi ih pronašli, „bilo nemogu?e utvrditi ko je upao”. Kontekst u kom se ovaj ciljani napad desio nije dovoljan dokaz da je tekst sa sajta nestao baš zbog ne?ije nezakonite intervencije a ne zbog nekakvog baga na serveru, pa je u CINS-u procenjeno da bi krivi?na prijava bila uzaludan posao.

Sa druge strane, aktivisti na mreži koji se javno deklarišu kao ?lanovi „SNS internet tima“ ne odaju utisak da bi se dobro snašli na tajanstvenim putevima hakerskih provala; više im pristaju DoS napadi za koje nije potrebna ni naro?ita koordinacija ljudstva ve? samo kompjuteri sa pravim botovima, algoritamskim robotima, aplikacijama koje automatski zatrpavaju servere i tako obaraju ciljane sajtove.

O dometima strategije naprednja?kog web aktivizma re?ito govori dokument „SNS internet tima“ koji se ovih dana vrti po mrežama: power point prezentacija sa treninga humanih botova o metodama strana?kog internet aktivizma iz vremena borbe za vlast, ?iji meta podaci sadrže ime autora – ?uveni Simo ?uli?, i datum izrade (18. oktobar 2011), mada je autenti?nost dokumenta nemogu?e proveriti. Štivo ve? trenduje u raznim varijacijama i posprdnim obradama, ali je urnebesno i samo po sebi, kako ve? nalaže svaki dobar vic o obi?noj stvari u neobi?noj situaciji. Ukratko, junak iz klasi?nog srpskog narativa, ?iji je jezik uzbudljiva mešavina debeovskih fraza iz 70-ih, fašisti?ke histerije 90-ih i aktuelnog naprednja?kog otvaranja za savremeni trenutak, otkriva sva ?uda internet komunikacije i prednosti „besplatne“ strana?ke kampanje kroz komentare na vesti.

Još jedan dokument koji je navodno procurio iz naprednja?kog tabora li?i na screenshot portala kome pristup imaju samo ulogovani korisnici, i ukazuje da lideri tima nisu dangubili posle osvajanja vlasti. Pored „smernica“ i „?esto postavljanih pitanja“ vezanih za komentarisanje vesti (kako posti?i ve?i broj objavljenih komentara) i uputstva za „dežurne“, tu se nalaze i softverski paketi namenjeni u?enju kucanja „na slepo“, pra?enju vesti preko RSS feed-a, i svakako najkorisniji za ovu vrstu aktivizma – program za „menjanje IP adrese“, odnosno softver koji omogu?ava anonimnost kompjutera sa kojeg se pristupa nekom sajtu, što je u lokalnom okruženju najkorisnije za ponovno pristupanje sajtu na kom je korisnik prethodno banovan.

Za ciljeve koje je sebi postavila, naprednoj stranci nisu ni potrebne sofisticirane kompjuterske veštine ili urbana žvaka: dovoljna je dobrovolja?ka armija naoružana miševima koju ose?aj da u?estvuje u istorijskim bitkama drži prikovanu za ekran. Humani botovi naprednjaka preplavili su društvene mreže i pre zvani?nog raspuštanja parlamenta; nepogrešivo ih odaje jezik nau?enih floskula, slabo poznavanje osnovnih internet pravila kao i ujedna?en interes za partijsku temu dana. Tako je zajedno sa nižim strana?kim funkcionerima nedavna ostavka ministra privrede u po?etku pra?ena „spontanim“ pozivima na hapšenje, ali kada je Vu?i? objasnio da protiv Radulovi?a ne?e biti krivi?ne istrage, botovi su promenili sadržaj. Na kraju je i sam Radulovi? bio meta apgrejdovane „internet akcije“ naprednjaka, doduše institucionalne: umesto da se ukida ?itava strana sa sajta ministarstva privrede na kojoj je objavljena ostavka – poput budalastog Tanjuga koji je prvo objavio vest a zatim pokušao da je izbriše – uklonjen je ?itav tekst obrazloženja osim uvodne re?enice u kojoj se kaže da Radulovi? podnosi ostavku.

Saznanje da ono što je objavljeno na internetu zaista retko i tek uz puno truda može zauvek da se izbriše, posebno kada je sadržaj stranice ve? videlo na hiljade kompjutera i pohranilo ga u svoje privremene fajlove, na kraju je ipak nevažna lekcija. Radulovi?ev argument uspešno je izbrisan iz zvani?nog diskursa, u kom se ne vode kriti?ke rasprave ve? se tvrdi istina snagom puke prevlasti.

Sli?an je utisak ostao i posle nehoti?nog kurcšlusa sa komentarima koji je u novoj predizbornoj sezoni grohotom nasmejao publiku: neko od dežurnih napisao je na beogradskom portalu krajem januara dva identi?na komentara na vest o vicepremijeru, s tom razlikom što je u jednom Vu?i?a pomalo zavidno hvalio „visokoobrazovani Slovenac“ a u drugom „visokoobrazovani Hrvat“. Ispod jedne omaške ili loše koordinacije na trenutak se ukazalo ina?e slabo vidljivo a razgranato i uporno partijsko podzemlje s kojim ne mogu da se mere internet stratezi i aktivisti svih ostalih stranaka zajedno.
Izvan društva

Bitka za lajkove, naravno, nije doma?a invencija; internet pruža beskrajne mogu?nosti za zastupanje i promociju sopstvenih tema i namera, pa i mogu?nosti zloupotrebe platformi za izražavanje li?nog stava. „Internet gerila“ uveliko nije više samo sinonim za organizovanu borbu oko slobodnog pristupa informacijama, ili za ciljano podrivanje kapitalisti?kog sistema; odavno su se me?u gerilske aktere upisali i menadžeri, bihejvioristi, vorkšopisti i ostali pla?enici velikih korporacija, politi?kih partija i posredni?kih lobista.

Dobar primer nalazi se na snimku koji je pre par godina procurio sa jednog od treninga internet aktivista ameri?ke ?ajanke, a na kom je kao deo „obuke“ izložena lekcija o davanju najmanjih ocena tekstovima, knjigama, filmovima, dokumentima, ukratko bilo kakvom online sadržaju vezanom za li?nosti i politike suparni?kog tabora – i, naravno, najve?ih ocena za proizvode „svoje“ strane. Beslovesni algoritmi na razli?itim portalima, pretraživa?ima, agregatima raznovrsnog sadržaja sa interneta, koriste sisteme ocenjivanja kao indikaciju popularnosti ali i ta?nosti rezultata pretrage, pa ?e se na kraju lošije ocenjeni sadržaji lošije kotirati na pretrazi. Svaki klik na mreži proizvodi posledice; pitanje je samo kako ih za što kra?e vreme omasoviti i kapitalizovati kako bi ocenjivanje, tagovanje i kloniranje sadržaja na internetu dalo potrebne rezultate.

Preovla?uju?e reakcije autohtonog stanovništva srpskog weba na naprednja?ki aktivizam zasad se svode na sprdnju i prezir prema strana?kim botovima koji su sa pokretnih stepenica u podzemnom prolazu tek nedavno zakora?ili u beskrajna prostranstva sajber sveta. Iako se u izolovanom okruženju može ?initi da je doma?a blogosfera jedini segment u kojem Srbija ne izgleda nepopravljivo retardirano, gde sve vrca od iskustva starih sezamovaca, kreativnosti i duhovite kritike omladine koja obe?ava, rast kompjuterske pismenosti u Srbiji nažalost ne podrazumeva umnožavanje pameti. Na mrežu se u me?uvremenu uklju?uje i zapuštena omladina iz crne hronike i „obi?an svet“ ?ije je posete zubaru i pristup školovanju pojela razobru?ena decenijska plja?ka, a kojima za politi?ko opismenjavanje nedostaje motiva.

Na njih ra?unaju i strana?ki stratezi koji iz iskustva znaju za nemerljiv uticaj sredine na formiranje mišljenja i politi?kog stava pa i svakodnevno ponašanje. Nastojanje da ispunimo o?ekivanja svoje grupe u stanju je da pregazi mnoga ukorenjena uverenja i navike, i opredeli kona?ni izbor snagom koju su nekada imale verske dogme. I dok se po drugi put u poslednjih pedeset godina ispo?etka pišu teorije o slobodnom izboru i uslovljenosti, za to vreme razni propagandni timovi korporacija i politi?kih stranaka kao mravi vredno seju klice javnog mnenja kakvo ?e im odgovarati na slede?im izborima ili za plasman slede?eg proizvoda.

Srbiju su i ovi lomovi do?ekali nespremnu. Borba se bez oklevanja pomerila na net a sve ono što nismo odradili u analognom, do?ekalo nas je ponovo u digitalnom svetu. Vremena su o?igledno uzbudljiva – jedino je šteta što nemamo institucije koje bi ih ispratile s dužnom pažnjom pa ni društvo koje generiše kritiku i alternative.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!