MILAN ĆULIBRK: Izvoz Srbije u Rusiju je zanemarljiv u poređenju sa EU

20 Oct 2016

"Mi slušamo nekakva lična uverenja i osećaje prema kojima se odnosimo kao da su stvarnost"

Milan Ćulibrk, ekonomski komentator i glavni urednik NIN-a, u razgovoru za “Zašto?” objašnjava zašto građani Srbije veruju da je Rusija najveći ekonomski partner Srbije iako dve trećine izvoza i uvoza Srbije otpada na Evropsku uniju, a Rusija se nalazi tek na šestom mestu po spoljnotrgovinskoj razmeni. Razgovarala Branka Trivić.

RSE: Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin upozorio je da će ulaskom Srbije u EU bilateralne poslovne veze između dve zemlje pretrpeti značajne promene i pozvao na razgovore o prilagođavanju sporazuma novim uslovima. Da li je ova Čepurinova opaska pucanj iz prazne puške, ako se zna ko je najveći investitor u Srbiju?

Ćulibrk: Ne samo podatak o tome ko je najveći investitor, već i o tome s kim Srbija ima najveću spoljnotrgovinsku razmenu. Dakle, ako pogledamo zvanične podatke, videćemo da dve trećine srpskog izvoza završava na tržištu Evropske unije, odakle dolaze i dve trećine srpskog uvoza. Značajniji uvoz dolazi iz Rusije zbog energenata i iz Kine zbog robe široke potrošnje i to su dve jedine veće stavke što se tiče uvoza, ali što se tiče izvoza, naš godišnji izvoz je u optimalnom momentu, samo u jednoj godini, dostigao milijardu dolara, što je zanemarljivo u odnosu na sve ono što srpske privreda zarađuje izvozom na tržište Evropske unije.

RSE: Ako se, dakle, ima u vidu podatak da dve trećine spoljnotrgovinske razmene Srbije otpada na Evropsku uniju, kako se onda održava mit u narodu da je Rusija najveći ekonomski partner Srbije?

Ćulibrk: Znate šta, realni ekonomski parametri nemaju mnogo veze ni sa logikom, ni kad su u pitanju građani, ni kad je reč o političarima. Mi, recimo, slušamo sve vreme kako je Srbija lider u regionu, a onda po mnogim parametrima vidimo da je na dnu regiona. Ukoliko pogledamo bruto domaći proizvod u odnosu na 2008. godinu, kada je počela kriza, Srbija je jedina zemlja koja još uvek nije dostigla nivo BDP-a iz te godine, dok su mnoge zemlje u regionu uspele da ga povećaju od 10 do 15 odsto. Tako je i sa donacijama. Mi slušamo nekakva lična uverenja i osećaje prema kojima se odnosimo kao da su stvarnost.

RSE: Činjenica je da će prijem Srbije u EU staviti van snage njen sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije (EEU), ali članstvo Srbije u EU Srbiji otvara veće mogućnosti u spoljnoj trgovini.

Ćulibrk: Srbija nije iskoristila taj sporazum za veći izvoz na tržište EEU. Kad pogledate strukturu srpskog izvoza na to tržište, vi ćete videti da bar dve trećine tog izvoza nije izvoz domaćih kompanija čiji su vlasnici iz Srbije nego je to izvoz stranih kompanija osnovanih u Srbiji. Tačno je da ćemo u jednom momentu, kada Srbija bude primljena u Evropsku uniju, taj sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EEU da ukinemo jer ne može nijedna zemlja Evropske unije da ima sporazum o spoljnoj trgovini mimo onih koje ima EU, ali do tada treba koristiti svaki momenat i biti svestan da će jednog dana tome doći kraj.

(Slobodna Evropa / Foto: www.mc.rs)