MIJAT LAKIĆEVIĆ: Sve je otišlo u… u… UPPR

28 Nov 2016

Prisustvujemo velikoj preraspodeli nacionalnog bogatstva: članovi SNS-a preuzimaju tuđe firme i dobijaju poslove na državnim tenderima, dobijaju poslove u državnim preduzećima…

Pre neki dan Danas je objavio da Politika AD ide u ste?aj. Na to je stigla hitra reakcija – nije u ste?aj, nego UPPR. Da ne bude zabune, Politika AD nije isto što i dnevni list Politika. Izdava? „najstarijeg dnevnog lista na Balkanu“ je preduze?e „Politika novine i magazini“ koje je u podjednakom vlasništvu Politike AD i firme East Media Group (Miroslava Bogi?evi?a) iz Rusije.

UPPR, da i to odmah razjasnimo, skra?enica je za unapred pripremljeni plan restrukturiranja, neku vrstu predsoblja ste?aja, u kome se preduze?u daje još jedna prilika da u dogovoru sa poveriocima napravi i realizuje plan (finansijskog) poslovanja koji ?e firmu spasiti od definitivnog gašenja.

Ova šansa, me?utim, u praksi se svodi na to da država, u raznim svojim oblicima i „agregatnim stanjima“, odustane od svojih potraživanja ili ih pretvori u vlasništvo. Upravo se ovo poslednje desilo u slu?aju Fabrike automobila Priboj.

Poverioci onoga što je ostalo od nekadašnjeg giganta, a nije ostalo mnogo, uglavnom državni fondovi, u krajnjoj liniji dakle država sama, prihvatili su UPPR, tj. postali su vlasnici tvornice kamiona. Šta ?e zdravstvenom ili penzionom fondu FAP nije jasno ni njima, ali njih niko nije ni pitao. Nisu oni to ni postali dragovoljno, nego po jednom dekretu Vlade Srbije (od 27. oktobra 2016) kojim su državni poverioci obavezani da svoja potraživanja pretvore u trajni ulog. Interesantno je, uzgred, da se me?u novim vlasnicima FAP-a nalazi i Investbanka koja je i sama odavno u ste?aju (ali još nije umrla, a ka?e ne zna se).

Upravo je njena sudbina najbolji pokazatelj da ste?aj uopšte nije bauk, možete i posle njega, kao firma, sasvim lepo da se naživite. Ili uzmimo drugi, svežiji primer: Tanjug ne da je otišao u ste?aj, nego je formalnom odlukom vlade likvidiran napismeno i na?isto – pa šta? Eno ga i dalje živ, mada ne baš i zdrav, ali ko danas uopšte ne pati od neke vrste nelikvidnosti.

Ne važi to samo za državne firme. Evo, ovih dana Blic je objavio zapravo staru vest, još iz avgusta, da je javno preduze?e Srbijagas preuzelo privatnu firmu Toza Markovi? iz Kikinde tako što je potraživanja pretvorilo u vlasništvo. Dakle, to što je neko preduze?e svojevremeno privatizovano nikako ne zna?i da opet ne?e biti nacionalizovano. Ili je bolje re?i – opet privatizovano pošto je, kako pišu novine, TM sad prakti?no privatno preduze?e vrhuške iz SPS-a, na ?elu sa Bajatovi?em, koja tamo naveliko zapošljava svoje zaslužne kadrove.

Treba li naglašavati da je Srbijagas odavno zreo za ste?aj, jer svoje dugove od milijardu evra nikada ne?e mo?i da vrati i održava se u životu samo zahvaljuju?i izdašnoj budžetskoj pomo?i i da je zbog toga jedna od najve?ih opasnosti za srpske državne finansije.

Ali budimo realni, Srbijagas je takore?i „poslednje uto?ište“ za armiju es-pe-esovaca, poslednje ili bar jedno od poslednjih utvr?enja nekad ogromne SPS-ove imperije koja se zvala javni sektor Srbije. Sve je to manje-više preuzeo SNS. Pa sad, pošto ga je preuzeo, prakti?no odustaje od jednog od najvažnijih elemenata reforme – otpuštanje viška zaposlenih. Planirano je, naime, da se broj državnih službenika (u roku od tri godine, 2015-2017) smanji za 75.000 što je zapravo vrlo skroman cilj, jer ?ini svega 10-12 odsto ukupno zaposlenih u javnom sektoru Srbije. Sada je jasno da se od tog plana odustaje: to govori nova ministarka, ali i podaci – umesto 50.000 u prve dve godine javni sektor je napustilo manje od 20.000 zaposlenih. Mnogo je zna?ajnije to što se zaposlenost smanjuje isklju?ivo po osnovu odlaska u penziju, a da nikakvog otpuštanja loših radnika nema. To je upravo ono što odgovara SNS-u koji je nakon preuzimanja vlasti u državne jasle smestio nekoliko desetina hiljada svojih ?lanova. I namerava da to i dalje ?ini pošto ministarka gra?evinarstva najavljuje nova zapošljavanje u opštinama (gde zvani?no još uvek važi zabrana), navodno da bi se ubrzala legalizacija bespravno podignutih objekata (koja je trebalo da se završi do kraja ove godine) i navodno samo na odre?eno vreme, ali dok to vreme pro?e – pojeo vuk magarca.

Ilustrativan je u ovom kontekstu skorašnji primer iz Pe?inaca. U ovoj maloj opštini, sa svega dvadesetak hiljada stanovnika, lokalni službenici su se dosetili kako da doakaju ograni?enju plata, pa su osnovali 62 komisije na osnovu ?ega je njih 30 podelilo 14 miliona dinara (u proseku 4.000 evra godišnje svakom). Ali, SBPOK (Službi za borbu protiv organizovanog kriminala) ne pada na pamet da ide u Pe?ince; ona ne izlazi iz ?ajetine gde kontroliše poslovanje politi?ki nepodobnog Stamatovi?a. A gle slu?ajnosti, valjda za svaki slu?aj, u isto vreme kad i SBPOK u ?ajetinu je navratio i Andrej Vu?i?.

Sve u svemu, ?ini se da je i cela Srbija ušla u svojevrsni UPPR. Samo ne na mikro, nego na makro planu. Odnosno, ta?nije, ne u „unapred pripremljen plan restruktuiranja“, nego u unapred pripremljen plan redistribuiranja. Prisustvujemo zapravo velikoj preraspodeli nacionalnog bogatstva. ?lanovi SNS preuzimaju tu?e firme i dobijaju poslove na državnim tenderima; oni dobijaju poslove u državnim organima, u državnim preduze?ima, u državnim ustanovama; oni dobijaju sigurne plate, oni dobijaju stambene kredite i kupuju stanove, kupuju zemlju, kupuju…

Kao i svaka tranzicija, dakle, i ova ima svoje gubitnike i svoje dobitnike: prvi su gra?ani Srbije, drugi su pripadnici Srpske napredne stranke.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!