MIJAT LAKIĆEVIĆ: Srbija u nepristojnom položaju

15 Oct 2014

Od ukupno blizu 18 milijardi evra direktnih stranih investicija, koliko je stiglo u Srbiju za poslednjih desetak godina, iz Rusije je došlo 650 miliona evra, odnosno oko 3,5 odsto

Od ukupno blizu 18 milijardi evra direktnih stranih investicija, koliko je stiglo u Srbiju za poslednjih desetak godina, iz Rusije je došlo 650 miliona evra, odnosno oko 3,5 odsto. Crna Gora (600.000 stanovnika) je, recimo, uložila 450 miliona, Slovenija (dva miliona stanovnika) duplo više od Crne Gore (i za 50 odsto više od Rusije), tj. 900 miliona, Norveška (?etiri miliona stanovnika) 1,3 milijarde, Austrija (osam miliona stanovnika) 2,6 milijardi evra itd.

Lavovski deo ruskih investicija (500 miliona evra) odnosi se na Naftnu industriju Srbije. O ?itavom tom energetskom sporazumu izme?u Srbije i Rusije bilo je dosta re?i, izme?u ostalog i na stranicama Peš?anika, ali neke stvari prosto moraju da budu ponovljene i treba ih ponavljati sve dok bar nešto od onoga što je nakaradno postavljeno ne bude ispravljeno. Neke stvari i ne mogu da budu ispravljene (sam na?in prodaje, direktnom pogodbom, suprotno zakonu), ali neke druge mogu. Jedna od njih je rudna renta, odnosno naknada koju Gaspromnjeft pla?a za eksploataciju nafte i gasa u Srbiji. Ne?emo ovde ulaziti u sve finese tog pitanja (o tome smo detaljno pisali na drugim mestima), ali javnost u Srbiji mora da zna da zbog ni?im opravdano niske rudne rente (u Srbiji je ona tri odsto, a u Rusiji 22 odsto cene nafte) Srbija godišnje gubi 150-200 miliona evra. To je ogroman novac: otprilike petina budžetskih ušteda koje treba da budu ostvarene idu?e godine. Sa tim novcem, recimo, plate i penzije ne bi morale da budu srezane za jednu desetinu; bilo bi dovoljno smanjenje od svega pet odsto.

Ali, još od prvog dana, bolje re?i još pre nego što je zaklju?en, taj kupoprodajni ugovor bio je predmet kritika i osporavanja. Pre svega zbog toga što je on bio deo jednog šireg, više politi?kog nego ekonomskog aranžmana, u kojem je Srbija (pro)dala NIS (i pomenute rezerve nafte i gasa), a zauzvrat dobila rusku podršku u svojoj borbi za Kosovo. Problemati?an je ovde bio ne samo karakter samog tog „posla“, jer je takva vrsta dilova mutna i sumnjiva po samoj svojoj prirodi, nego i zato što je (bilo) o?igledno da Rusiju ta podrška ne košta ništa, ve? joj, naprotiv, do?e kao kec na 11 u njenom geostrateškom nadgornjavanju sa drugim svetskim silama.

Drugo, u taj paket je bila upakovana još jedna udica za Srbiju. Ta udica je „Južni tok“. Da podsetimo, jer (i) na to valja stalno podse?ati, Srbiji je tada (2008) bilo obe?ano da ?e ovaj gasovod biti završen do kraja 2013. godine i da ?e posle toga godišnje samo od tranzita mo?i da zara?uje, govorilo se, 200-300 miliona evra. Ni od toga, kao što vidimo, nije bilo ništa. Sada je završetak njegove izgradnje odložen za kraj 2016. godine i po?etak radova je nedavno najavljen za kraj oktobra. Rok za okon?anje radova je dve godine. U stvari, mogu?e je da gasovod kroz Srbiju bude završen, ali gas iz njega ne?e pote?i. Naime, postavljanje gasovoda po dnu Crnog mora – duplo duža (900 km) i duplo teža ruta (treba položiti ?etiri cevi na dubinu od 2.000 metara) nego kroz Srbiju – još nije ni po?elo (najavljeno je za novembar). Verovatno je i zbog toga ruski predsednik radije izabrao da do?e na vojnu nego na „radnu“ paradu. Pogotovo što je sigurno imao u vidu da nakon prošlogodišnjeg sve?anog otvaranja radova gasovod od pitomog vojvo?anskog sela Šajkaš nije odmakao ni metar. Dakle, i da se sutra reši spor izme?u Rusije i Evropske unije povodom Ukrajine, nema šansi da gasovod bude izgra?en u (najsvežije) obe?anom roku.

Uprkos svemu tome, me?utim, ruski uticaj na srpsku energetsku politiku je ogroman. Vidi se to, recimo, i po ve? prime?enoj ?injenici (Dimitrije Boarov) da uprkos zna?ajnom padu cena nafte na svetskom tržištu, cena benzina u Srbiji ne pada (kao da je, da izvinete, progutao onu afri?ku šljivu), dok je u Sloveniji on ve? pojeftinio u 5-6 navrata. Pokušaji da se navedene, blago re?eno, nelogi?nosti isprave ili ?ak i da se izdejstvuje neka naknada pretrpljene štete, odnosno izgubljene zarade, neslavno su propali. Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlovi? je pokušala da se izbori za ve?u koncesionu nadoknadu, ušla je i u oštre sukobe sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovi?em, ali je zbog toga u novoj raspodeli ministarskih karata svoje mesto morala da ustupi socijalisti Aleksandru Anti?u, dok je Bajatovi? i dalje ?vrsto u svom sedlu.

Nakon što je pre nekoliko meseci u Moskvi video Putina, premijer Vu?i? je rekao kako je imao ?etiri molbe za ruskog predsednika i da mu je ovaj sve ?etiri ispunio. Iz današnje perspektive izgleda da se nije setio da traži da se energetska politika povrati pod suverenitet vlade Srbije.

Ni u spoljnoj trgovini Srbije Rusija nema neki zna?ajniji udeo. Do kraja avgusta ove godine – da uzmemo najsvežije podatke – Srbija je izvezla robe za 7,3 milijarde evra, a uvezla za 10 milijardi evra. Od toga je izvoz u Rusiju iznosio nešto manje od 500 miliona evra, a uvoz iz Rusije nešto više od milijardu i 150 miliona evra. Kad se pogledaju te brojke vidi se da je udeo Rusije u robnoj razmeni Srbije sa svetom prili?no mali. Izvoz u Rusiju iznosi svega 6,8 odsto našeg ukupnog izvoza, dok je udeo uvoza ve?i i iznosi 11,6 odsto. Ovi podaci su posebno zanimljivi u kontekstu pri?e da ?e Srbija iskoristiti sankcije koje je Rusija uvela Evropskoj uniji i da ?e pove?ati svoj izvoz. Ali, desilo se upravo obrnuto. Kao što, uzgred, ni ?itav taj sporazum o slobodnoj trgovini izme?u Srbije i Rusije nije dao naro?ite ili bar o?ekivane rezultate. Delom zbog naše nespremnosti da tu šansu – ma koliko objektivno ne bila velika – iskoristimo, ali još više zbog toga što je Rusija pažljivo štitila svoje tržište tamo gde je za tim bilo potrebe. Pa tako, recimo, i pored svih naših nadanja, nije dozvolila slobodan izvoz „fiata 500“ iz kragujeva?ke fabrike automobila.

U stvari, da se vratimo u sadašnjost, prema osmomese?nim podacima o spoljnoj trgovini izvoz iz Srbije u Rusiju ?ak je ove godine manji nego prošle (za ?etiri odsto, iznosio je 520 miliona evra), dok je uvoz sko?io za gotovo 50 odsto (lane je bio oko 800 miliona evra).

Jedino je, zapravo, došlo do porasta izvoza poljoprivrednih proizvoda. Prošle godine ih je izvezeno za oko 135 miliona evra, a ove godine se, na osnovu dosadašnjih rezultata, o?ekuje porast od oko 50 odsto (preko 200 miliona evra). Ali, zapravo, izvoz hrane u Rusiju, od 2004. kada je bio petnaestak miliona evra, ve? godinama kontinuirano i prili?no brzo raste.

Me?utim, iako izvoz u Rusiju jeste šansa za srpsku poljoprivredu, nju ne treba precenjivati. Sa jedne strane, zato što nemamo robu, a sa druge zato što su uslovi teški za naše firme. Recimo, za izvoz mleka i mesa potrebne su dozvole ruskih organa. Sad se konkretno mleko ne izvozi u Rusiju, iako imamo viškove, zato što se ?ekaju ruske komisije da do?u u Srbiju i (pr)overe proizvodne objekte.

Drugo, Srbija ne može da bude rešenje ruskih prehrambenih problema. Rusija, naime, godišnje uvozi hrane za 30 milijardi evra, tako da mi uz najbolju volju pokrivamo manje od jedan odsto njenih potreba.

Kona?no, niko ne želi da pravi dugoro?ne planove vezane (pre svega) za rusko tržište, jer kad Srbija u?e u EU onda prestaje da važi rusko-srpski ugovor o slobodnoj trgovini. A u poljoprivredi, kao što je poznato, posebno vo?arstvu i sto?arstvu, nema brzih rezultata. Ako se situacija raskravi i stvari krenu u dobrom pravcu, onda ?e se Rusija opet okrenuti Evropskoj uniji i mi tu nemamo šta da tražimo. A ako krene po zlu, tj. nastave se tenzije, onda ?e i Evropska unija od nas tražiti da poštujemo njene sankcije prema Rusiji. Naravno, mi to opet možemo da odbijemo, ali to bi sigurno prekinulo proces naših evropskih integracija što bi, opet, imalo dugoro?ne i teške posledice, da u taj „crni scenario“ sada ne ulazimo. Mada, sude?i po najnovijim izjavama predsednika Nikoli?a, ni takav razvoj doga?aja sada se ne ?ini neverovatnim.

Sve u svemu, iako se stalno govori o bratstvu (maltene ve? i o jedinstvu) dva naroda, na osnovu prethodno re?enog nije teško zaklju?iti da je Rusija svoje finansijske i druge interesne pozicije dobro zaštitila, dok se Srbija, poprili?no razgolitila i, uglavnom svojevoljno, našla u nezgodnom, da ne kažemo nepristojnom položaju.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!