MIJAT LAKIĆEVIĆ: Snage reda i zakona ili haosa i bezumlja

26 Oct 2014

Temeljni zadatak države je da čuva sigurnost svojih građana. A i tuđih, kada u našu državu dođu. Kad se to ima u vidu, kazna izrečena Srbiji i nije tako oštra

Još jedna zavera protiv Srba, dvostruki aršini Evropske unije, nova nepravda prema Srbiji… Na to se svode reakcije i komentari posle kazni koje je Evropska fudbalska federacija izrekla Srbiji i Albaniji zbog „akcidenta“ tokom utakmice (ne)odigrane pre desetak dana u Beogradu. Nema prakti?no ni novinskog naslova ni izjave fudbalskih, državnih i ostalih zvani?nika koji bi imali druga?iji smisao.

A u stvari, presuda evropskih fudbalskih organa je sasvim dobra. Albanija je kažnjena gubitkom utakmice „službenim rezultatom“ 0:3 zato što njeni igra?i nisu izašli na teren posle prekida iako je delegat to tražio. Srbija je, pak, kažnjena tako što su joj oduzeta tri boda i što ?e dve naredne utakmice na doma?em terenu igrati bez publike zato što nije spre?ila nerede na stadionu. Obe reprezentacije su još, preciznosti radi, kažnjene sa po 100.000 evra, ali to i nije toliko bitno. Dakle, obe zemlje su kažnjene zbog prekršaja koje su u?inile.

U Srbiji se sad svi bave tom navodnom sudijskom nepravdom, a niko ne postavlja pitanje, koje je zapravo trebalo postaviti odmah posle utakmice, kako se uopšte desilo da navija?i u?u na teren. Ne radi se ovde izgleda samo o sportskoj ostraš?enosti i nesposobnosti da se vidi trn u sopstvenom oku. I tadašnje i sadašnje reakcije predstavljaju prosto „paradigmati?an“ primer kako se u Srbiji ne razumeju neke jednostavne i osnovne stvari. Jedna od tih stvari je – ?emu služi država?

Možda to nama deluje neverovatno, ali država pre svega služi da održava javni red i mir. To je njen temeljni zadatak – da ?uva, „garantuje“, sigurnost svojih gra?ana. A i tu?ih, kada u našu državu do?u. Na svakom (javnom) mestu, pa i na sportskim priredbama, tj. naro?ito na (fudbalskom) stadionu. U konkretnom slu?aju to zna?i da snage reda i zakona treba da obezbede da publika ne utr?i na teren. A pogotovo da ne bije – mislimo na publiku, ne na policiju –neprijateljske igra?e. Šalimo se naravno; ne neprijateljske, nego igra?e protivni?ke (suparni?ke) ekipe. To nije težak zadatak, ni sa profesonalne ni sa bilo koje druge ta?ke gledišta.

Niko (pogotovo od zvani?nika) nije, me?utim, do sada postavio pitanje: zašto je navija?ima dozvoljeno da utr?e na teren. Dakle, da se ispita: da li je bilo dovoljno policajaca, ko je bio zadužen za brigu o bezbednosti na stadionu, ko mu je dao uputstva i kakva, da li su ta uputstva bila edakvatna… i to od poslednjeg redara na stadionu do, ako treba (a, izgleda, treba) ministra policije. Jer, to što se desilo na tom stadionu tog utorka pokazuje ili totalno neznanje ili potpunu neodgovornost ili kardinalnu nebrigu ili sve to zajedno. Šetnja onog Bogdanova po terenu to belodano dokazuje. Kad se to ima u vidu, kazna izre?ena Srbiji i nije bila tako oštra.

Sve u svemu, fudbalska reprezentacija Srbije ?e zbog toga platiti visoku cenu. Ali i cela Srbija i svaki njen gra?anin pojedina?no. Jer, gra?ani Srbije pla?aju porez da bi policija radila svoj posao, odnosno da bi država funkcionisala kako treba. To jest, da bi njome vladale snage reda i zakona, a ne snage haosa i bezumlja. Ili izme?u njih u Srbiji i nema neke razlike.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!