MIJAT LAKIĆEVIĆ: Propast Velike Kikinde i druge slike

18 Nov 2016

Ugašen je još jedan centar otpora državnoj samovolji i bezakonju. Ugašena je TV stanica „Velika Kikinda“. Počela je pre dve decenije kao protivnik Miloševićevog režima…

Ugašen je još jedan centar otpora državnoj samovolji i bezakonju. Ugašena je TV stanica „Velika Kikinda“. Počela je pre gotovo dve decenije kao protivnik Miloševićevog režima, ali i, što je važnije, protiv svakog nacionalizma, populizma, etatizma. I primitivizma. Koji su nastavili da žive i posle njegove smrti, a danas su, čini se, življi no ikad. Miloševićev režim nije uspeo da je ugasi, ali ovaj današnji jeste. Pritisnut pritiscima, pretnjama i ucenama, finansijskim i svakim drugim, vlasnik Zoran Malešević je pre neki dan Regulatornom telu za elektronske medije (REM) vratio dozvolu za emitovanje programa (koja važi do 2024. godine). U propratnom pismu naveo je i sve, ovde samo ukratko pobrojane, tamo detaljno obrazložene, razloge za takav postupak. Očekuje li iko da REM reaguje tim povodom, a kamoli da utvrdi ko i zašto uništava medijsku scenu Srbije.

Nije Kikinda izuzetak. Nedavno je, tek što je proslavio dvadesetpetogodišnjicu, zatvoren još jedan izvor kritičke i slobodne misli. Zrenjaninsko „Zeleno zvono“. Davili su ga, kao i u prethodnom slučaju, polako i uporno, presecajući jedan po jedan kanal finansiranja.

Na udaru nisu samo kolektivi, nego i pojedinci; i ne samo u provinciji, nego i u „prestonicama kulture“. „Poništavanje“ doktorata advokata Slobodana Beljanskog, što je nedavno uradio novosadski Pravni fakultet, primer je ne samo elementarnog pravnog neznanja, nego i ljudskog beščašća i podlosti. Kada se to dešava u „srpskoj Atini“, šta očekivati u Novom Pazaru. Ali, nema reakcije akademske zajednice. A peticija protiv svih koji su u toj bednoj ujdurmi učestvovali bila bi najmanje što se može očekivati; demonstracije pred zgradom PF bile bi normalna stvar; gde su advokati; neki vanredan sastanak u Srpskoj akademiji nauka ne bi trebalo isključiti, Matica srpska bi mogla da održi i vanrednu skupštinu. Nije ovo nikakvo preterivanje, to je minimalna reakcija na proterivanje, ne pravne logike, nego zdravog razuma sa srpskih univerziteta.

Nisu na meti samo živi, nego i mrtvi. Na listu za odstrel stavljen je i Radoje Domanović. I to ne u Gornjim Pržogrncima, nego u Beogradu. Centar za kulturu zabranio je predstavu „Vođa“ u izvođenju pozorišne grupe „Cug“ iz Vranja. Desilo se to, doduše, u predgrađu, u „radničkoj“ Rakovici, ali nema sumnje da je odluka pala u „krugu dvojke“, u Nemanjinoj.

A u „carskom gradu“ Kruševcu, kojim vlada familija Gašić, izgrađen je – geto. Romsko naselje opasano je debelim i visokim zidom, tako lepo i temeljito da bi im i pavelićevci pozavideli. Gadili smo se Mađara što podižu ograde protiv Sirijaca, zgražavali na samu Trampovu priču da će podići zid prema Meksikancima, a evo šta uradismo Romima. Oni u Paraćinu samo su proslavili Trampovu pobedu, a ovi u Kruševcu, valjda da bi pokazali da su još napredniji, odmah podigli i zid – da se Srbi ograde od svojih komšija, a Srbija od svojih građana. Kosovo je Srbija, ali bez „šiptara“.

Mrak pada na Beograd, i sva srpska sela.

(Peščanik)