MIJAT LAKIĆEVIĆ: Poreski inspektori u predsedničkoj kampanji

27 Mar 2017

Poreski inspektori po Srbiji ovih dana intenzivno zovu privrednike i traže od njih „siguran glas“. Naravno, za predsedničkog kandidata pod rednim brojem šest

Da li ministar finansija Dušan Vujovi? zna da poreski inspektori po Srbiji ovih dana intenzivno zovu privrednike i traže od njih „siguran glas“? Naravno, za predsedni?kog kandidata pod rednim brojem šest.

Verujemo da ministar Vujovi? to ne zna mada bi, po funkciji, trebalo da zna. Jer, formalno gledano, pošto Poreska uprava ulazi u sastav Ministarstva finansija, poreski inspektori su pod njegovom ingerencijom i on bi, kao njihov šef, bio dužan da zna šta mu rade zaposleni. U stvari, još pre bi se to pitanje moglo postaviti direktorki Poreske uprave, koja im je neposredno nadre?ena, ali nekako se ?ini da to ne bi imalo mnogo smisla.

Ako je neko slu?ajno pomislio da se poreski inspektori, poput premijera, predsedni?kom kampanjom bave u slobodno vreme i za svoj groš – pogrešio je. Oni to rade „u po bela dana“, tj. u radno vreme.

Teško je, tako?e, pretpostaviti da je re? o izolovanom slu?aju. To jest, da je tako, odmah bi taj „slu?aj“ bio izolovan i „procesuiran“. Sude?i prema raspoloživim informacijama, ve?ina privrednika, uz retke izuzetke, na pitanje „da te pišem?“ odgovara – „piši“. Da li ?e i kako oni morati da podnose dokaze o svom glasanju, da li ?e biti „vagoni“ u „bugarskom vozu“, ili ?e morati mobilnim telefonom da slikaju svoj listi?, ili ?e to u?initi na neki šesti na?in, istini za volju nemamo informacija, ali možda bi ona prava policija to mogla da istraži. No, ?im sam rekao „policija“ odmah sam se ugrizao za jezik, pre ?e na vrbi da rodi grož?e.

Bilo kako bilo, me?utim, poreski inspektori su postali partijski inspektori.

Nije ovde re? o obi?nom „prekora?enju ovlaš?enja“. I nema sumnje da ?e ono ostaviti teške posledice, i to dvostruko. S jedne strane na rad klju?ne državne službe, sa druge strane na ponašanje preduzetnika. Potpuno je logi?no sada o?ekivati da oni prvi ose?aju neku vrstu obaveze prema drugima, što bi, recimo, mogli da kompenzuju njihovim povlaš?enim tretmanom u budu?nosti. A prirodno je, tako?e, da i ovi drugi te privilegije o?ekuju i teško je zamisliti da ih ne dobiju. Sve u svemu, neizbežno je stvaranje sumnjivih veza i sivih zona.

To pak dovodi do nejednakosti u odnosima izme?u poreskih vlasti i tzv. poslovne zajednice, pošto ipak u ovu mrežu ne?e biti uklju?eni ni svi poreznici ni svi privrednici.

Selektivna primena propisa zna?i narušavanje pravnog poretka. Bez pravne sigurnosti nema zdrave i napredne (!) privrede. Drugim re?ima, poslovno prosperiraju (samo ili pre svega) oni koji su spremni na razne sumnjive dilove sa vlastima. Što za posledicu ima da se iz privrednog života, silom ili milom, izbacuju oni koji ne pristaju na takve „kompromise“.

Mutan i nesiguran poslovni ambijent smanjuje ulaganja. Na listi Svetskog ekonomskog foruma Srbija je najgore plasirana (zauzima 125. mesto od 138 zemalja) upravo po kvalitetu pravnog okvira. Niske investicije doma?eg privatnog sektora najvažniji su uzrok niskog privrednog rasta. One bi od trenutnih (oko tri milijarde evra) trebalo da budu ve?e bar za milijardu. Ali se dobri doma?i privrednici uzdržavaju od investiranja da ne bi došli pod udar vlasti, a loši ionako ne misle da investiraju, oni gledaju kako da se za što kra?e vreme što više li?no obogate, firme ih dugoro?no ne zanimaju.

Navedeno ponašanje poreskih inspektora sigurno nije samoinicijativno. „Uputstvo“ je moralo do?i s nekog vrha, da li najvišeg ili onih nižih nije ni važno. Važno je što ?e zahvaljuju?i tome jedan ?ovek možda dobiti hiljade glasova, ali ?e Srbija sigurno izgubiti milijarde evra. Razoreni poreski sistem i devastirani pravni poredak da ne pominjemo.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!