MIJAT LAKIĆEVIĆ: No pasaran

06 May 2015

Nijedan napad na Jankovića ne sme da ostane bez odgovora. On ne treba da bude 10 puta jači – kako su devedesetih činili oni koji danas upravljaju politikom – ali glas otpora mora da se čuje

Nijedan napad na Sašu Jankovića, zaštitnika prava građana, ne bi smeo da ostane bez odgovora. Ne mora, a i ne treba, taj uzvratni udarac da bude 10 puta jači – kako su voleli da uzvraćaju devedesetih oni koji danas upravljaju srpskom politikom – može da bude i slabiji, ali glas otpora mora da se čuje.

“Repetitio mater studiorum est“. Ili, što bi rekli stari Latini, ponavljanje je majka nauke, pa osnovne činjenice u “Slučaju ombudsman“ valja neprekidno ponavljati, iz dana u dan, sve dok haranga traje. A ona će potrajati.

Zaštitnik građana je pao u nemilost onog trenutka kad je rešio da istera na čistac sukob između specijalnih policijskih i specijalnih vojnih snaga, Žandarmerije i “Kobri“, u čijem su se centru našle ličnosti koje tu nikako ne bi smele da se nađu. Reč je, kao što je poznato, o najbližim rođacima, rođenoj braći, premijera Vučića, odnosno gradonačelnika Malog. U tom pokušaju Janković je pokazivao prvo (za vlast pre svega) neočekivanu upornost, a onda i zavidnu hrabrost. Da bi zaštitnika građana sprečili u obavljanju posla pojedini državni organi, uz pomoć svojih saradnika, protiv njega pokreću medijsku kampanju zasnovanu na poluistinama i celim lažima.

To je, dakle, ključno. I ne sme nikako da bude smetnuto sa uma.

To ne videti, znači biti “slep kod očiju“.

Očigledno je cilj te kampanje da se Janković kompromituje i da se “nezgodan svedok“ ućutka; faktički – da se sruši jedna institucija.

Kao što je očigledno da oni koji su se, pre ili kasnije, pod ovim ili onim izgovorom u ta kola upregli, nisu ni naivni ni neobavešteni. I sve bi im se moglo zameriti pre nego politička nepismenost.

Nije reč ovde više, ma kako već samo to bilo izuzetno važno, samo o jednoj nezavisnoj državnoj instituciji. Sad i sam Janković postaje manje bitan, odnosno paravan za druge bitke. A kolateralna šteta postaje čak i premijer Vučić.

Front borbe se širi, tj. premešta. Pod izgovorom da se želi rasvetliti jedna porodična tragedija, unose se dimne bombe na političku scenu Srbije i kreće u obračun sa onim njenim građanskim, antinacionalističkim delom.

To ne sme da prođe.

(Peščanik)