MIJAT LAKIĆEVIĆ: Neka visi… Ješić

20 Jul 2014

Neko kao Ješić nije potreban ovoj državi, a sva ona bulumenta anti-ješića jeste

Goran Ješi? je na belom hlebu. Traži posao, gleda šta ?e da radi. Ne brinem se za Ješi?a, siguran sam da ?e se sna?i u privatnom biznisu koji mu je zapravo jedino preostao. Razmišljam o ne?em drugom. Goran Ješi? je prakti?no ceo dosadašnji radni vek proveo u javnoj službi. Najpre kao predsednik Opštine In?ija. I tu je postigao odli?ne rezultate. U nedavno objavljenoj analizi poslovanja lokalne samouprave, koju je uradila Svetska banka, In?ija je istaknuta kao jedna od najboljih opština u Srbiji. Zapravo – kao najbolja. In?ija je, kao nijedna druga, obnovila infrastrukturu, izgradila puteve, proširila vodovodnu mrežu. Dok su drugi tavorili i propadali, In?ija je napredovala. I – privla?ila investitore.

Poznato je da je, pod Ješi?evim rukovodstvom, in?ijska opština prva još odavno uvela elektronsku upravu: kad podnesete neki zahtev, na kompjuteru možete da pratite kako se on kre?e kroz opštinsku administraciju. U tom smislu ?esto je isticana kao primer za ugled. I zbilja, mnogi predsednici opština iz cele Srbije dolazili su kod Ješi?a da vide kako to funkcioniše, divili se i ?estitali mu, govorili kako ?e da do?u opet, da uzmu „pelcer“, ali ni jedan to nije u?inio. Treba li pitati zašto?

U Vojvodini je bio pokrajinski sekretar za poljoprivredu, gde je za kratko vreme uradio dosta. Sve pare je usmerio u sre?ivanje kanalske mreže i pospešivanje investicija, pa su tako, zahvaljuju?i njegovom programu, vojvo?anski poljoprivrednici dobili nove hladnja?e, sisteme za navodnjavanje, na stotine hektara protivgradnih mreža…

Nedavno, za vreme katastrofalnih poplava, dok je tamo gde su situacijom upravljali premijer i generali vladala panika i dezorganizacija, na podru?ju koje je kontrolisao Ješi? sve je funkcionisalo kao sat.

Možda najve?u pažnju javnosti Ješi? je, me?utim, privukao kad je ukazao na problem sa aflatoksinom u mleku. Taj potez, iako o?igledno u najboljem društvenom interesu, pokazao se kao vrlo rizi?an i otud, na prvi pogled neo?ekivano, vrlo hrabar. Ješi? je bio izložen žestokim napadima. Najpre onim tajnim – mlekarske kompanije kojoj nije bilo u interesu da se zna da u njenom mleku aflatoksina ima mnogo više nego što je dozvoljeno. Da to nije ni malo naivno mogli smo da se uverimo ovih dana kada je pod pritiskom iste te kompanije Vlada dozvoljenu koli?inu aflatoksina, prakti?no tajno, opet pomerila naviše (sa 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu).

Navukao je tada Ješi? na sebe i bes vladaju?e Srpske napredne stranke. Tadašnji ministar poljoprivrede, Goran Kneževi?, pretio mu je zatvorom i ?ak je protiv njega podneo krivi?nu tužbu zbog navodnog uznemiravanja javnosti. U stvari, trebalo je da odgovaraju oni koji su istinu pokušali da sakriju od gra?ana. Ali, to se nije desilo. Šta više, Kneževi? je nagra?en izuzetno dobro pla?enim poslom u jednoj ruskoj kompaniji („kad bih vam rekao kojoj, odmah bi ste se setili“).

Sam Ješi? je i pre, a još više posle toga, bio izložen pravom progonu: policajci raznih fela i nivoa prakti?no mu mesecima nisu izlazili iz ku?e. One opštinske, naravno. ?ak ni on sam, pri?aju njegovi prijatelji, ?esto nije bio siguran da li ?e slede?e jutro do?ekati na slobodi.

Ne samo, me?utim, da niz stvari koje je uradio na opšte dobro Ješi?u nisu doneli neki širi i zna?ajniji upliv u državi (recimo tako što bi ?ovek koji je baš doma?inski vodio svoju opštinu postao ministar za lokalnu samoupravu i državnu upravu), nego ni u njegovoj sopstvenoj partiji, Demokratskoj stranci, nije postao naro?ito uticajan, ?ak i kad je zauzimao relativno visoke pozicije. Zbog višestrukog neslaganja sa svojim pokrajinskim i (novim) partijskim šefom, Bojanom Pajti?em, podneo je ostavku na funkciju u vojvo?anskom Izvršnom ve?u.

Dakle, jedan ?ovek koji je takore?i u svemu ?ega se dohvatio bio izuzetno uspešan, a sve ?ega se la?ao bilo je u javnom sektoru, istom tom javnom sektoru potpuno je suvišan. A baš taj javni sektor, kao što je poznato, prava je rak-rana u društvenom organizmu Srbije.

S druge strane, svima koji su radili sve suprotno od Ješi?a, koji su, dakle, održavali mutne administrativne procedure, koji su pove?avali zaposlenost me?u ro?acima i partijskim prijateljima, a smanjivali efikasnost opštinskih službi i komunalnih preduze?a, širili nepotizam i negovali korupciju, gubili i novce i ovce.., svima njima, dakle, ni dlaka sa glave ne fali, njih niko ne dira. Štaviše, svi oni, malo po malo, bivaju sve napredniji.

I, eto, to je taj, paradigmati?an, ako tako smem da se izrazim, utisak: neko kao Ješi? nije potreban ovoj državi, a sva ona bulumenta anti-ješi?a jeste.

Oj Srbijo, zemljo me?u tikvama, oj Srbijo, buniko me?u narodima – ne ostaje mi ništa drugo nego da parafraziram Davi?a.
(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!