MIHAL RAMAČ: Lakše je voditi hajku nego nešto korisno raditi

16 Feb 2009

Novosadski

ramac.jpgNovosadski novinar i publicista Mihal Rama?, koji je ve? nekoliko godina glavni urednik beogradskog dnevnog lista „Danas“, u intervju za www.autonomija.info iznosi svoje mišljenje o novom statutu Vojvodine i medijskoj halabuci koja se oko njega digla.

Statut Vojvodine ovih je dana bio u centru politi?ke i medijske pažnje, mnogo energije i strasti uloženo je u to da se on odbrani ili dezavuiše! Kako to objašnjavate s obzirom da je u pitanju jedan suštinski benigan akt, koji je daleko od regionalnih standarda razvijenih evropskih zemalja?
– Statut najžeš?e kritikuju oni kojima je dosadno bez neprijatelja. Pretpostavljam da ga mnogi od njih nisu ni ?itali. Njima je važno da u svakom trenutku dokazuju politi?ku i ideološku budnost i rodoljublje. Lakše je voditi hajku protiv nekoga ili ne?ega nego raditi nešto korisno. Postupak je uvek isti, banalan ali delotvoran. Pusti se glas da da neki dušmani cepaju Srbiju i onda se ospe paljba po njima. Moje ribolova?ko udruženje može da potpiše ugovor s udruženjem iz Segedina ili Gdanjska. Vojvodini se brani da sara?uje s nekom od stotina evropskih regija, pokrajina ili kako se ve? zovu.

Mnogo se govori o tome da postoje razdori unutar Demokratske stranke kada se govori o decentralizaciji zemlje i vojvo?anskoj autonomiji. Pažljivi posmatra?i ?e po mnogo ?emu uvideti da u tome ima dosta istine. U kojoj meri pitanje decentralizacije zemlje može da bude klica razdora u ovoj velikoj stranci?
– Ne vidim zašto bi Demokratska stranka bila izuzetak. U ve?ini partija ima nesporazuma, sva?a, podmetanja nogu i zavrtanja ruku. Prirodno je da ?lan DS iz Surdulice druga?ije vidi Vojvodinu od onoga iz Subotice. Vrh stanke mora da udovoljava svima pomalo. Demokrate znaju koliko glasova su dobile u Vojvodini i na predsedni?kim i na parlamentarnim izborima. Ti glasovi ?e im biti potrebni i drugi put, pa ne o?ekujem da Tadi? i njegova ekipa odustanu od onoga što su zapo?eli. Uzgred, malo je slu?ajeva da ljudi napuštaju partiju koja je na vlasti.

Veliki broj vojvo?anskih politi?ara, intelektualaca i organizacija smatraju da bi problem Vojvodine mogao uskoro da bude internacionalizovan! Da li je realno, po vašem mišljenju, da pitanje Vojvodine i njene autonomije u jednom trenutku bude interesantno za me?unarodne organizacije i javnost?
– Me?unarodne organizacije i institucije oglašavaju se povodom kršenja ljudskih prava i sloboda ili u slu?ajevima kada u nekoj zemlji do?e do dramati?nog zaoštravanja. Ne bih rekao da je ovde potrebna neka evropska trojka za posredovanje i smirivanje strasti. Ipak je to unutrašnje pitanje Srbije. Naravno, nije mi svejedno kad po nekim beogradskim listovima ?itam novovremene odjeke i reagovanja nabijene mržnjom prema svemu vojvo?anskom. Mržnja nikad ne donosi ništa dobro.

Dugo ve? živite na relaciji Novi Sad-Beograd. Koliko je ta?an utisak da ?ak ni liberalniji beogradski intelektualci i politi?ari nemaju odve? senzibiliteta za Vojvodinu, ne samo u politi?kom nego i u ekonomskom, istorijskom, civilizacijskom i kulturnom smislu?
– Utisci nisu merljivi. Me?u ljudima s kojima se sre?em u Beogradu ima onih koji govore o gospodskoj i gra?anskoj Vojvodini, naprednijoj i kulturnijoj od ostalih delova države. To je jedna vrsta preterivanja. Druga je ona kada se tvrdi da Pajti?, ?anak i Ma?ari razbijaju Srbiju radi stvaranja vojvo?anske države. Ima i onih koji postavljaju ve?ito dušebrižni?ko pitanje: zašto baš sad, u ovom osetljivom trenutku?
Politi?ari su majstori sejanja paranoje, a obi?an ?ovek iz Lapova ili Kuršumlije lako poveruje da su za njegove neda?e, bedu i jad, krivi neki tamo razbija?i jedinstvene Srbije. U zemlji gde mnogi ne mogu da zamisle život bez neprijatelja nije ?udno što je tako rasprostranjeno uverenje da ?e Srbija procvetati ?im se ponovo ukine Vojvo?anska akademija i umetnosti.

Nedim Sejdinovi?

Podelite ovu stranicu!