Meksiko: Paket mera protiv Trampa

23 Nov 2016

U Meksiku vlada neizvesnost. Ne samo da se ne zna da li će novi predsednik SAD proterati ilegalne imigrante i podići zid na granici, već bi mogla da bude ugrožena i trgovina između te dve države

Meksiko se postepeno oporavlja od šoka. Kako bi ublažila posledice „efekta-Tramp”, tamošnja Centralna banka podigla je prošle nedelje kamate sa 4,75 na 5,25 procenata. Novoizabrani ameri?ki predsednik Donald Tramp najavio je još tokom predizborne kampanje da ?e milione imigranata deportovati nazad u Meksiko, da ?e podi?i zid na granici i ponovo razmotriti Severnoameri?ki sporazum o slobodnoj trgovini NAFTA. Sve to izazvalo je veliku zabrinutost u Meksiku.

Ovo je ve? ?etvrto pove?anje kamatnih stopa u ovoj godini i ono stiže nakon što je prošle nedelje meksi?ka valuta pala na istorijski minimum. Dan nakon izbora u SAD, pezos je oslabio za 13 procenata, ali se ipak na tom niskom nivou stabilizovao. Pove?anje kamata nije imalo neki preterani uticaj, ali se pezos u odnosu na ameri?ki dolar ipak blago oporavio.

„Još uvek je teško u ovom trenutku utvrditi kako ?e se na bilateralne odnose s našom zemljom odraziti odre?eni elementi ekonomske politike SAD od 2017, ali ?e njihov uticaj na naše finansijsko tržište u svakom slu?aju biti veliki”, navodi se u pomalo komplikovano sro?enom saopštenju meksi?ke Centralne banke. Guverner banke Agustin Karstens o?ekuje da ?e pove?anje kamata stabilizovati inflaciju i zaštiti kupovnu mo? gra?ana Meksika.

Izgledi

Sjedinjene Ameri?ke Države najzna?ajniji su trgovinski partner susednog Meksika. Slab pezos pove?ava troškove uvoza što bi, srednjoro?no, moglo da uti?e i na cene. Inflacija bi, prema Karstensu, do kraja godine mogla da bude nešto malo iznad neuralgi?nih tri odsto. Tako?e, o?ekuje se da bi privredni rast zemlje u slede?oj godini mogao da bude manji od o?ekivanog. Zato iz meksi?ke komercijalne banke BBVA-Bankomer upozoravaju na mogu?u recesiju, ukoliko Tramp ostvari svoje pretnje.

Rizici od inflacije se pove?avaju, a trenutna situacija u meksi?koj privredi može se okarakterisati kao neizvesna, kaže guverner Karstens. Zato bi pove?anje kamata moglo da bude samo po?etak. Iako je meksi?ka Centralna banka pove?ala kamatnu stopu za dva poena, u SAD nije usledila nikakva reakcija. U Meksiku ipak o?ekuju da ?e ameri?ka Centralna banka Fed kamate podi?i u decembru.’

Me?utim, eventualna promena nivoa kamata u SAD mogla bi dalje da uzdrma pezos, izazove odliv stranog kapitala i obeshrabri investitore. Analiti?ari britanske HSBC-banke upozoravaju: „Na udaru ?e se na?i valute zemalja u razvoju u kojima su kamate visoke.” Kamate u SAD i Evropi konstantno padaju još od 2000. godine. Zbog snažnog rasta privrede i visokih rendita, zemlje ubrzanog razvoja kao što je Meksiko postale su interesantne za investitore. Taj trend mogao bi me?utim i da se preokrene.

Strani investitori

Neizvesnost je velika, a mogla bi da bude još ve?a ako Tramp, kao što je najavio, ponovo pokrene pregovore o sporazumu NAFTA – ili se ?ak povu?e. Ako Tramp pove?a carine, posebno bi bila pogo?ena automobilska industrija.
Meksiko je danas sedmi proizvo?a? automobila na svetu. Jedna tre?ina automobila koje SAD uvoze, dolazi iz te zemlje. Autokoncerni iz ?itavog sveta nameravaju da do 2020. u Meksiko investiraju ?ak 17 milijardi ameri?kih dolara, me?u njima i nema?ki proizvo?a?i kao što su Dajmler, BMW i Audi. „Nadamo se da ?e se u periodu izme?u izborne kampanje i po?etka mandata novog predsednika prona?i neko rešenje“, izjavio je nedavno šef Dajmlera Diter Ce?e. Ali to, naravno, ništa nije sigurno.

I dok neki ameri?ki proizvo?a?i, kao recimo Ford ili Dženeral Motors, nameravaju da, i pored Trampa, održe nivo svojih investicija u Meksiku, neki drugi ve? prodaju svoju imovinu ili smanjuju ulaganja, a sve to kako bi smanjili rizik od pada kursa meksi?kog pezosa.

Aleksander Ver, izvršni direktor BMW-a u Meksiku, izjavio je za „Vol stri džornal” da njegova firma namerava da uskladi svoju poslovnu strategiju sa novim okolnostima. Taj nema?ki koncern po?eo je u junu sa izgradnjom fabrike u San Luis Potosiju, a investicija je vredna milijardu dolara. Sedamdeset odsto tamošnje proizvodnje od 150.000 vozila godišnje, trebalo bi da završi na tržištu u SAD. Poslovanje BMW-a u Meksiku je stabilno, tvrdi Ver, a analiza ?e pokazati kako ?e se na poslovne planove odraziti mogu?e mere ameri?ke administracije. Ipak, osnovna ideja firme jeste da ostane u Meksiku, a izvozi?e se, eventualno, u druge regione u svetu – u Evropu, Aziju ili Latinsku Ameriku.

Hitne mere

Meksi?ka vlada predstavila je u me?uvremenu jedanaest hitnih mera zbog mogu?ih masovnih deportacija Meksikanaca iz Sjedinjenih Država – pod znakovitim nazivom „Mi smo sa vama” (Estamos contigo). Tramp je nakon izbora ponovio da ?e njegova prva mera biti proterivanje dva ili tri miliona „kriminalaca” imigranata. U SAD živi ukupno više od 11 miliona useljenika bez odgovaraju?ih dokumenata, a me?u njima je više od pet miliona Meksikanaca.

Me?u mere meksi?ke vlade spadaju i preporuke konzulata da se „izbegavaju konflikte situacije”, kao i da se „ne preduzimaju akcije koje bi mogle da vode ka administrativnim ili krivi?nim sankcijama”. Uveš?e se i direktna telefonska linija preko koje ?e mo?i da se „prijave incidenti”. Cilj je pružiti Meksikancima koji žive u SAD neophodne informacije kako bi se izbeglo da oni postanu žrtve zlostavljanja ili prevare.

„Ostanite mirni”

Ministarka spoljnih poslova Meksika Klaudija Ruiz Maseu upozorila je svoje zemljake u SAD da ne reaguju na provokacije i da ostanu mirni, uprkos trenutnoj neizvesnoj situaciji.

Predsednik Enrike Penja Nijeto obe?ao je još tokom kampanje Donalda Trampa da ?e braniti interese Meksika od mogu?eg ekstremnog pogoršanja prilika: „Radi?emo izuzetno pragmati?no kako bismo došli do onoga što koristi i Meksiku, i Severnoj Americi – uvek u odbrani osnovnih, nepromenljivih principa kao što su naš suverenitet, dobrobit države i zaštita naših državljana”.

S obzirom na jednu takvu mogu?u „oluju”, mere kao što su regulisanje kamata ili uvo?enje telefonske hot-linije za uznemirene gra?ane, deluju kao nešto što je – i više nego nedovoljno.

(Andreas Knobloh, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!