Medijska militarizacija Balkana

31 Jan 2017

Nabavka oružja, ponovno uvođenje vojnog roka u Srbiji i Hrvatskoj, Kosovo želi svoju vojsku… Da li je na Balkanu u toku regionalna trka u naoružanju? Sudeći prema medijima, pre svega onima u Srbiji – jeste

 

Naslovne stranice srpskih medija ve? mesecima podse?aju na naslovnice specijalizovanih ?asopisa o vojnom naoružanju i opremi. Svakodnevno se, naime, licitira sa koli?inom naoružanja koje ?e Srbija dobiti, kupiti na kredit, ili ve? na neki drugi misteriozan na?in nabaviti – naj?eš?e od Rusije i njoj bliskih zemalja, ali i od SAD. Avioni MIG, raketni sistemi, protivvazdušna odbrana, helikopteri, Hameri, svakodnevni su junaci naslova poput „Belorusija ?e Srbiji dati i S-300 i BUK i Migove“, „Stiže S-300“, „Putin ?e Srbiju braniti oružjem“, „Vojska Srbije ?e grmeti kad stignu novi Migovi“, „Merkamo rakete i radare“… A sve je zapravo po?elo negde u vreme najave Hrvatske da ?e nabaviti nove helikoptere i od tada se sve to pretvorilo u regionalnu trku u naoružanju.

Sa jedne strane postoji potpuno legitimna potreba Srbije da modernizuje svoje izrazito zastarele kapacitete naoružanja, isti?e za Deutsche Welle (DW) novinar Daniel Šunter – i u tom smislu nabavka aviona pod povoljnim uslovima i raketnih sistema PVO nije sporna. „Ali, tu postoji jedan drugi fenomen, a to je militarizacija koju deo medija sprovodi kao neku propagandnu kampanju. Mislim da stvaranje takve atmosfere odgovara nekim me?unarodnim interesima, koji prevazilaze Srbiju i koji sprovode propagandnu kampanju na nivou cele Evrope“.

„Tu bi trebalo obratiti pažnju na izvore informisanja koji pokazuju jednu izraženu prorusku tendenciju, ili su direktno ruski izvori informisanja“, naglašava Šunter. „Tu se ta tema naduvava preko svake mere i ona je ve? dobila lažnu formu regionalne trke u naoružavanju – koje nema – i priprema za nekakav oružani sukob, što je tako?e fikcija“.

„Da se mi ipak naoružamo“

„?itav region je zahvatila ta epidemija i mi zaista imamo neku vrstu regionalne trke u naoružanju“, ocenjuje za DW novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijevi?. „Hrvatska nabavlja nove sisteme, Kosovo želi svoju vojsku, Srbija se tu tako?e uklju?ila, a pored toga u Srbiji je i predizborna kampanja i tada svi obe?avaju ja?anje vojske. Ali tu je i širi kontekst, jer je svet postao nestabilnije mesto, i nadnacionalne strukture možda više nisu garant ne?ije bezbednosti. Odatle i poti?e potreba tipa ’da se mi ipak naoružamo’, pa da bolje do?ekamo budu?nost kakva god ona bila.“

Dejan Anastasijev? tako?e smatra da nije sporno da je vojsci Srbije štošta potrebno, ali problem je što Srbija nema odbrambenu strategiju. „Poslednji put je tako nešto ra?eno još 2009. godine, a to je sve bilo pre izbegli?ke krize, pre sukoba u Ukrajini, pre rata na Bliskom istoku, i mi stoga ne možemo planski da razvijamo vojsku“. Anastasijevi? pri tom dodaje da nabavka ruskih Migova „ne uti?e mnogo na regionalni balans snaga, ali da je to i me?unarodna obaveza Srbije. Jer, bez tih aviona, Srbija uskoro ne bi mogla da kontroliše svoje nebo.“

?uvari zemlje u letnjem periodu

Prate?a tema u Srbiji ve? dugo je i debata o vra?anju obaveznog služenja vojnog roka. Zagovornici te kampanje navode da je, prema nekim istraživanjima, 70 odsto gra?ana Srbije za tu ideju. Me?utim, Dejan Anastasijevi? upozorava da je to veoma skupo i kaže da je pitanje kako bi ti isti ljudi odgovorili na to pitanje kada bi im se predo?ilo koliko bi to koštalo srpski budžet. „To jednostavno mnogo košta, a s druge strane, veliki broj vojnih objekata i kasarni je prodat, i pitanje je gde bi se pre svega smestila ta vojska. Mislim stoga da vlast samo testira teren na tu temu“.

Anastasijevi? navodi primer Hrvatske, koja je u daleko boljem ekonomskom položaju, i koja je zaklju?ila da za to nema novca. Najnovije informacije ipak govore da ?e Hrvatska možda ipak da vrati obavezni vojni rok, ali samo u letnjim mesecima, jer nema novca za zimske uniforme i opremu. I ta informacija, prema Antanasijevi?ev re?ima, dovoljno govori koliko je to skup proces.

Vojni rok se (ne) vra?a?

Nadležni organi navode da je formirana radna grupa koja bi trebalo da se pozabavi pitanjem povratka obaveznog vojnog roka. Eventualni povratak obaveznog služenja vojnog roka za Daniela Šuntera tako?e spada u arsenal medijskog spinovanja, i po njima se sti?e utisak da je to ve? rešeno i da se vojni rok vra?a, što, smatra, nije ta?no. Šunter isto tako skre?e pažnju na nedostatak strategije odbrane i navodi da je novi momenat problem kontrole granice zbog migrantske krize. Sa time se susre?u sve balkanske zemlje, koje sada na granicu šalju vojsku i policiju.

„Da li taj problem može da se reši uvo?enjem vojnog roka ili da se nabavlja oprema koja bi pomogla u efikasnijoj kontroli granica, to je ve? drugo pitanje. Ali, nemam utisak da je bilo ko u vlasti ili u Ministarstvu odbrane, u ovom trenutku odlu?io da je to gotova stvar i da se vojni rok vra?a“, ocenjuje Šunter.

Dejan Anastasijevi? zaklju?uje da se militarizacija javnog i medijskog prostora samo donekle može objasniti politi?kom propagandom. „Ima tu, naravno, propagande, ali stari svetski poredak se ipak ne drži baš najbolje. A pored toga, balkanski region je ve? neko vreme prili?no zapostavljen – i to od Evropske unije, ali i SAD u vreme Obame. Sve to dovodi do toga da se sve države ovde ose?aju nesigurnije. A kad se države ose?aju nesigurno, one po?inju da se naoružavaju. Mi, na žalost, pratimo loše globalne trendove, a ovo je jedan od takvih.“

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!