Mediji u regionu i informisanje manjina

16 Dec 2008

Predsednica Upravnog odbora Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković izjavila je danas da istra…

nns.pngPredsednica Upravnog odbora Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković izjavila je danas da istraživanja pokazuju da sve zemlje u okruženju sa prostora bivše Jugoslavije prate dokumenta Saveta Evrope, koji se odnose na zaštitu manjina i na prava manjina na informisanje.
Ti evropski dokumenti postavljaju minimum, a ne predviđaju maksimum, tako da smo mi sa nasleđem iz prethodne Jugoslavije daleko iznad standarda koje Savet Evrope postavlja, ocenila je Valić Nedeljković na prezentaciji rezultata regionalnog projekta “Paralele”.
Ona je kazala da je cilj ovog projekta bio kreiranje regionalnih strategija medija, kako na manjinskim jezicima, tako i na jeziku većine u Bosni i Hercegovini (BiH), Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, i u okviru nje Vojvodini, i unapređenje profesionalnih standarda u medijima promovisanjem ljudskih prava.
Sada imamo veliki posao koji se radi u Srbiji, a to je redefinisanje Zakona o radiodifuziji i o javnom informisanju, i osnovna odredba koja će biti predmet spoticanja u samoj komisiji koja predlaže izmene, jeste šta uraditi sa medijima nacionalnih manjina, izjavila je Valić Nedeljković.
Ona je postavila pitanje, kako ih ne prepustiti tržištu i neoliberalističkoj ideji po kojoj svi mediji moraju biti isključivo tržišni kada su na lokalnom nivou, pa tako i višejezične radio i televizijske stanice, što, kako je rekla, samom prostoru Vojvodine uopšte ne odgovara.
“Jedan deo komisije će se zalagati da to bude model kombinovanog vlasništva, da 30 odsto bude u opštinskom vlasništvu, 30 odsto u vlasništvu zaposlenih, a 40 odsto da se da na tržište, tako da niko neće imati većinski paket da može da utiče na medije”, rekla je Valić Nedeljković.
Dodala je da je drugi deo komisije “nesklon” takvom rešenju i smatra da se privatizacija mora dosledno ispoštovati, “tako da mislim da će naredni meseci biti meseci u kojima će se u ovoj našoj komisiji o tome vrlo žustro raspravljati”.
Radenko Udovičić iz sarajevskog Media Plan Instituta izjavio je da BiH ima jako malo nacionalnih manjina, oko 2 odsto po popisu iz 1991. godine, tako da jezik u informisanju, kada su nacionalne manjine u pitanju, nije nikada bio problem.
U BiH je veći problem ravnopravnosti tri konstitutivna naroda: Srba, Hrvata i Bošnjaka i to je problem koji nije rešen ni danas, 15 godina posle rata, rekao je Udovičić.
U BiH je najbrojnija romska manjina – između 35 i 80 hiljada, ali većina Roma ne zna svoj maternji jezik, pa lideri romskih nevladinih organizacija insistiraju više na emisijama koje će govoriti o Romima i potencirati romske probleme, ali na bosanskom, srpskom ili hrvatskom jeziku.
Novinar hrvatske agencije STINA Stojan Obradović kazao je da je jedan od najčešćih problema koje manjine ističu kada govore o svome položaju upravo nezadovoljstvo medijima i to na planu informisanja na nacionalnim medijima i posebno problem nemogućnosti formiranja medija na manjinskim jezicima.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!