Mediji između pritisaka i propagande

03 Jan 2017

Ukoliko ovakvo stanje bude potrajalo, Srbija će neizostavno doći u stanje jednoumlja i jednopartizma

Pretnje, praćenje i fotografisanje istraživačkih novinara, ekscesi su koje nadležni u Srbiji još nisu procesuirali. Istovremeno, uznemiruje činjenica da je u protekloj godini u Srbiji napadnuto 57 novinara što je bilans koji je utvrdilo Nezavisno udruženje novinara Srbije.

U okolnostima u kojima deluje da institucije pokazuju otvoreni nemar za bezbednost novinara očigledan je i nedostatak solidarnosti medija povodom napada na njih.

“Salva pretnji pre svega preko društvenih mreža, a stiglo nam je i jedno anonimno pismo poštom u kome nam je poručeno da ćemo i mi i naše porodice ‘plivati Dunavom’, odnosno, da ćemo biti likvidarni i bačeni u Dunav”, priseća se Dinko Gruhonjić, novinar koji je već godinama na meti pretnji, događaja iz semptembra 2016. godine.

Osim njemu, pretnje su upućene i Nedimu Sejdinoviću predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

“Kolega Sejdinović je išao u Beograd. Odneo im je hrpu dokaza, a oni su ga zamolili da od svega toga odabere deset najgorih i da će oni onda postupiti po tim pretnjama, odnosno da će ih istražiti”, rekao je Gruhonjić.

Međutim, od toga je bilo slabe vajde pošto – kako naglašava Gruhonjić nijedan slučaj pretnji po njegovim saznanjima do sada nije procesuiran.

Istovetan scenario aktuelan je i kada je reč o novinarima istraživačkih portala Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS, Balkanska istraživačka mreža – BIRN, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.

Preteće poruke je poslednjih meseci dobijao je i Balkanski servis Radija Slobodna Evropa.

“Osećamo da sistem jednostavno ne želi da nas zaštiti. Zato što u nekim drugim slučajevima, pogotovo kada su u pitanju pretnje državnim funkcionerima, policija jako brzo odreaguje kao što ste videli u roku od 24 sata. A u našem slučaju novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom i nađu se u nekoj nezgodnoj situaciji, sistem pokazuje da ne funkcioniše ili to čini jako sporo. Poruka je to da nam ne daju podršku što se tiče sigurnosti”, kaže Stevan Dojčinović, urednik portala KRIK koji se bavi razotkrivanjem korupcionaških afera u Srbiji.

Uz neprocesuirane pretnje, novinarima ukazujemo na činjenicu da Brankica Stanković, autorka i urednica Insajdera, od 2009. godine živi pod policijskim obezbeđenjem. Još se ne zna ni ko stoji iza ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović.

Istraživački novinari izloženi su i svojevrsnom disciplinovanju tabloida koji prednjače u svojim bliskim odnosima sa aktuelnim vlastima.

Osim što pitanja novinara Insajdera, BIRN-a, CINS-a i KRIK-a upućena premijeru Srbije Aleksandru Vučiću i predstavnicima vlasti na događajima često izazivaju neumesne komentare nekih od medijskih kolega, većinu priča novinara-istraživača prati reakcija tabloida koji na svojim naslovnicama diskredituju i blate ličnost samih autora.

Sve to, ne izaziva ni kolegijalnu reakciju mejnstrim medija, koji od tih slučajeva skreću pogled u drugom smeru.

Dinka Gruhonjića to, između ostalog, podseća na devedesete godine. Kako kaže, jedina razlika je što je tadašnju podelu na nezavisne i promiloševićeve medije, u današnje vreme zamenilo pregrupisavanje na ugroženu alternativu i mejnstrim – koji Gruhonjić označava informativnim servisom aktuelne vlasti.

“Oni se ne bave novinarstvom. To je sve više propaganda i onda je sve teže govoriti o nekoj elementrarnoj solidarnosti među novinarima. Kada još ne znamo suštinski ko su u ovoj zemlji novinari, a ko su poslušnici vlasti, ekonomski propagandisti i tako dalje”, podvlači Gruhonjić.

Ukoliko ovakvo stanje bude potrajalo, Srbija će neizostavno doći u stanje jednoumlja i jednopartizma, upozorava dugogodišnja novinarka, urednica u nedeljniku “Nin”, Vesna Mališić. To je međutim, kako kaže, nužni preduslov za proces koji je označila kao dugoočekivano osvešćivanje.

“Branitelji ovog režima mnogo rade na oslobađanju ljudi”, kaže ironično ova novinarka, naglašavajući da aktuelno stanje gubi svaki smisao.

“Zato što su preterali i to se graniči sa ruganjem zdravoj pameti. I to je, možda, šansa. Na žalost, za novinarstvo bi trebalo da bude šansa bitka za profesiju. Borba za uspostavljanje profesije u najelementarnijem smislu. Mi ovde kao da jurimo svoj rep sto godina. Stalno se borimo sa istim problemima, stalno osvajamo slobodu – i nikada da je osvojimo”, zaključuje Vesna Mališić.

U nekoliko poslednjih izveštaja Evropske komisije o napretku, svojevrsnom pregledu i smernicama za usklađivanje standarda sa Evropskom unijom, Srbiji je predočeno da nema napretka u uslovima za punu primenu slobode izražavanja. Tu činjenicu nadležni primaju k znanju, ali se u praksi malo toga menja.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!