Mediji bez afera – i to postoji

28 Nov 2011

Novinari iz Srbije, sa predstavnicima Saveta Evrope i SKGO, posetili su novinske kuće "DNA" i "Le Mond" u Strazburu i Parizu, francusku nacionalnu televiziju i TV "Arte", kao i evropske institucije

…Imali smo, doduše, jednu aferu. Otkrili smo prevaru: građanima, poreskim obveznicima naplaćivane su putarine na jednoj kratkoj deonici na putu od Strazbura do Pariza, iako je ona izgrađena upravo njihovim novcem. To je trajalo godinama, ali zahvaljujući našim novinarima, pare su im vraćene i sva šteta je nadoknađena….

Ovako je novinarima iz Srbije odgovorio zamenik glavnog urednika francuskog regionalnog dnevnog lista DNA Fransoa Monpezat na pitanje da li u tim novinama uopšte ima afera, teških priča ili se bave isključivo lakšim, životnim temama svedenim na nivo pojedinca, kako se čini pri prvom pogledu na stazburšku štampu. Bio je francuski novinar zatečen pitanjem kolega iz Srbije, taman onoliko koliko je nas zbunilo to što smo od njega čuli.

– Ne sećam se da je za dvadeset godina, koliko radim u ovoj kući, bilo još afera. Nismo, recimo, nijednog zvaničnika, na bilo kom nivou vlasti, otkrili u nekoj nedozvoljenoj radnji, pa i ne pišemo o tome. Ovde žive mirni ljudi koju poštuju pravila ponašanja, nema incidenata. Možda nešto oko fudbalskog kluba… – ispričao je Monpezant, domaćin u DNA, novinarima iz Srbije koji su prošle nedelje, sa Savetom Evrope i Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) posetili strazburške i pariške medije, kao i evropske institucije.

 DNA, Dernieres Nouvelles d”Alsace, list je sa jako dugom tradicijom. Osnovan je 1877. godine, kada je Strazbur, najznačajniji grad dvomilonske pokrajine Alzas, pripadao Nemačkoj, a dešavalo se u njegovoj istoriji da prelazi iz francuskih u nemačke ruke i vraća se. I vlasnici DNA su se, kako kaže Monpezant, menjali često, a sada su najpoznatije i najčitanije alzaške novine u rukama francuskih bankara. Preko 80 odsto primeraka prodaje se u pretplati, a čitaocima u celom regionu svakoga jutra, pre sedam časova, novine stižu na kućni prag. U njima najpre mogu da pročitaju vesti iz Francuske i sveta, uz urednički komentar, a jednako važne su regionalne i lokalne teme.

– Imali smo mnogo vlasnika, ali to nije uticalo na uređivačku politiku. A ona je takva da smo politički neutralni, da ne pozivamo građane da glasaju za neku političku opciju, ali, ako postoje neka osnovna smernica, onda je to opredeljenost ka evropskoj politici. Ovde najveći deo stanovništva glasa za desnicu, odnosno za Le Penov Nacionalni front, pa i nas čitaoci doživljavaju kao desni centar, ali to nismo, uvek ostajemo pri stavu da branimo demokratiju. Dogodine, na lokalnim izborima, svaka će politička partija imati isti prostor u našim novinama. Ali, svojski se trudimo da ispratimo događaje na lokalu. U Strazburu je nekoliko mesnih zajednica koje su veoma aktivne, te pratimo sve što rade, obaveštavamo građane baš o svim dešavanjima u svakom delu grada i regiona – ispričao je naš domaćin.

Frank Nouchi iz pariškog Le Monda takođe kaže da vlasnici nemaju uticaja na uređivačku poltiku ove kuće. I zvuči uverljivo. Ali, i u ovom novinskom gigantu, u svetu jedinstvenom po tome što je za celog svog veka bio u rukama novinara koji ga stvaraju, lane je došlo do promene vlasništva. Naš domaćin kaže da mu je to davalo odrešene ruke i status u kojem je uvek bio nevazisan, pa i od De Gola. Prošle godine, međutim, došlo je do dokapitalizacije pa su sada u igri i tri nova akcionara, ali, uverava nas Nouchi – to se u novinama ne primeti. Još su svoji.

– I dalje smo jedinstveni po tome što smo jedini list u zemlji koji izlazi popodne. U podne završavamo sa štampanjem, a u 14 časova Le Mond je na kioscima diljem Francuske. Otvoreni smo prema svetu, a naša je odlika to što smo veoma privrženi idejama prava i socijalne pravde. Uz nas uvek ide pridev “levičarski”, ali nismo to u tolikoj meri kao, recimo, “Liberasion”; mi, zapravo, propagiramo levi centar. To se, recimo, u novinama vidi tako što će čitaocima u uredničkom komentaru pred izbore biti skrenuta pažnja za kog bi bilo najbolje da glasaju – objasnio je Nouchi.

Po prirodi posla sumnjičavi, naučeni da ne hvataju prvu loptu i prihvataju sve zdravo za gotovo, novinari iz Srbije razmenili su utiske nakon razgovora s francuskim kolegama. Nije da im ne veruju, naopako, ali prosto, došli su iz zemlje u kojoj vlasnik, bilo da je država, bilo opština, bilo privatnik, može da ima uticaj na sadržaj medija koji je u njegovim rukama. Pritom, pod kožu su im se, kao i svim čitaocima i građanima Srbije uvukle afere, priče o korupciji, nasilju, kojekavim fobijama iz kojekavih “pametnih” glava. Tek, nije priča o evropskim novinama osiromašenim za takve teme kod srpskih novinara odmah popila vode. Slušajući kolege iz DNA i Le Monda, listajući te novine, ipak složili smo se – francuski novinari mnogo više pridaju svakodnevnom životu građana i objašnjavaju kako neke odluke utiču na život ljudi.

A, baš bismo i mi voleli da otkrivamo “velike” afere o punktovima na dobrim autoputevima na kojima se neosnovano naplaćuje putarina.

Slađana Gluščević, Dnevnik

 

Podelite ovu stranicu!