Markovina: Jugoslovenstvo najviše nervira nacionaliste

28 May 2016

„Deca su izrasla u tome, u veličanju nacionalističkih mitova, u istorijskom revizionizmu. Sve to što se događa je slika fašizma“

Istoričar iz Hrvatske Dragan Markovina izjavio je danas da ideja jugoslovenstva nešto što najviše nervira nacionaliste u regionu, jer je nadnacionalna.

„Možete biti sve u današnjim postjugoslovenskim društvima, osim Jugosloven. To im ruši logiku, pošto ih nervira ideja koja nadilazi nacionalizam. Vremenom će ideja o uzajamnosti ovih prostora po logici stvari nadvladati“, rekao je Markovina na Međunarodnoj konferenciji Mostovi medijskog obrazovanja, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Ocenio je da je u Hrvatskoj na delu proces reustašizacije, ali je dodao da taj proces zapravo nikada nije ni zamro, pošto je reč o „izvornoj agendi“ Tuđmanovog HDZ-a.

Optužio je Socijaldemokratsku partiju da u vreme svoje vlasti nije dekonstruisala proustaški narativ i ocenio da je to slično onome što Demokratska stranka nije uradila u Srbiji, kada je u pitanju četnički pokret.

Markovina je rekao da su sada u Hrvatskoj sve maske pale, a dodatni problem je što je Hrvatska ušla u EU i sada više ne postoje kontrolni mehanizmi spolja pa može da se vodi otvorena ustaška politika.

Ocenio je da nacionalističke politike na prostoru bivše Jugoslavije imaju konsenzus i dodao da bi građansko društvo i civilni sektor u regionu trebalo da naprave paralelno društvo i paralelne institucije, mimo države, na bazi okupljanja najkvalitetnijih kadrova.

Ekspertkinja za ljudska prava Nataša Govedarica iz Beograda ocenila je da u Srbiji istoriju pišu poraženi iz Drugog svetskog rata.

Prema njenim rečima, četnički pokret je u Srbiji rehabilitovan kako bi se opravadalo postupanje srpske vojske u ratovima iz devedesetih godina prošlog veka.

Dodala je da Srbija danas nema dan kojima komemorira antifašističku borbu njenih naroda, a sa ulica Beograda nestalo svako ime koje asocira na tu borbu.

Nataša Govedarica je kazala da nacionalisti drže građane regione u strahu i parališu ih strahom kada neprestano nagoveštavaju nastavak rata, kroz priču o „drugom poluvremenu“ ratova iz devedesetih.

Mostovi Filozofski konferencija2Kulturolog iz Banjaluke Srđan Šušnica ocenio je da na postjugoslovenskom prostoru nema politike sećanja već politike zaborava.

„Deca su izrasla u tome, u veličanju nacionalističkih mitova, u istorijskom revizionizmu. Sve to što se događa je slika fašizma“, ocenio je Šušnica.

Dodao je da su u Banjaluci izbrisani gotovo svi toponimi koji su govorili o interetničnosti toga grada, kako bi se pod svaku cenu uništio njegov bosanski identitet.

„Mi živimo šizofrene živote, i ja svakog jutra sebe pitam da li sam ja normalan“, kazao je Šušnica.

Sociolog Dino Abazović iz Sarajeva ocenio je da su etnopolitički preduzetnici iskoristili religiju za proces mobilizacije masa u regionu.

“Građani više ne prave razlike između nacionalnog i religijskog identiteta, a organizovane religije nisu ništa učinile da dekonstruišu taj model. Religija je i dalje tvrda politička činjenica“, ocenio je Abazović, na tribini „Politike sećanja i zamrznuti konflikt: postjugoslovenski prostor i širi kontekst“.

(Autonomija)