MARKO ŠELIĆ MARČELO: Ljudi su u strahu čim zucnu

09 Nov 2014

"Ne sećam se da je bilo koji novinar razmišljao dvaput da li da me negde pozove ili ne, dok danas možeš biti na crnoj listi ako nisi politički podoban"

Bilo šta da radi svodi se na rije?i i pisanje. A sa njima je vrlo precizan – direktan bez namjere da se bilo kome dodvori. Zanimljivo je da i oni koji ne slušaju hip-hop muziku znaju ko je Marko Šeli? Mar?elo (Para?in,1983.). Ima obi?aj da ispravi novinare kada ga pred intervju najave kao „svestranog momka“:

„Taj kompliment pripada nekome ko je istovremeno i astrofizi?ar i stolar i ginekolog. Sve moje aktivnosti ti?u se jednog istog: bavljenja pisanjem. A sve što pišem je o ljudima, psima i mišima.“

To ?ini kroz prozu, novinske kolumne i muziku. Od debitantskog rap albuma ”De Facto” (2003.), preko novinarskog aktivizma i prvog romana “Zajedno sami” (koji je od 2008. imao više reizdanja), pa do današnjih dana, kada mu izlazi novi album ”Napet šou”, dobio je mnoge nagrade. A prošle godine na Beogradskom sajmu knjige, nakon incidenta koji je izbio izme?u alternativaca i šovinista, oglasio se putem svog bloga i skrenuo pažnju na tu situaciju.

Prošlogodišnji i ovogodišnji Sajam knjige u Beogradu – možete li napraviti pore?enje? Ko je to izlagao i izlaže knjige? Da li se nešto promijenilo? Da li je bilo incidenata sli?nih prošlogodišnjem?

Mar?elo: Krenu?u od poslednjeg pitanja- nije, bar ne u mom okruženju. Ako ?emo tako, ove mi je godine zasigurno bilo osetno prijatnije. No, to ne može biti nikakva generalna ocena – kao što ni snimak sa prošlog Sajma to nije bio. Nije to bilo jedino lice Sajma – ve? jedno od lica, ono ružno, jednako stvarno kao i ona lepa.

Izdavaštvo nije isto što i umetnost, ?ak ni kada je re? o objavljivanju umetni?kih dela – to je posao, a svaki posao okuplja šaren svet, pa i onaj najgori. Ne treba se preterano zalu?ivati idejom da je oko književnosti okupljen samo pristojan svet – ali je normalno i potrebno o?ekivati da ?e i polusvet usvojiti, ili makar oponašati pristojnost kad se na?e u gravitaciji ne?ega što jeste i mora biti pristojno. To je nužni minimum.

Svako o?ekivanje iznad tog neretko se grani?i sa romanti?nim sanjarenjem, i ne samo kod nas: bogati materijalista kupi?e vredno umetni?ko delo samo zarad društvenog prestiža, a da mu pritom umetnost ne?e ni o?ešati dušu. Možda ?e mu ga prodati neko ko tako?e u tome samo vidi posao.

Oko toga možemo povesti filozofsku raspravu, ali ih ne možemo spre?iti, niti imamo prava na to. Pristojnost, me?utim, nije teren utopije – ona je nasušno potrebna i svako ko to ne razume ne treba da bude na ovakvim mestima.

Novi album i nova knjiga – dali ste mogu?nost fanovima da se odlu?e ho?e li ?itati knjigu ili ?e slušati muziku. Otkuda ideja da se napravi „Napet šou“?

– To davanje mogu?nosti zapravo je samo lepa izdava?eva formulacija za korice – naravno, naša je logi?na nada da nijedan vlasnik primerka ovog knjigoalbuma nije zaista pred izborom ho?e li biti ?italac ili slušalac, kao da jedno isklju?uje drugo. Re? je o integralnom delu koje kroz mini eseje prati i proširuje teme novih pesama, ?iji su tekstovi tako?e sastavni deo dela, dok je na kraju knjige i disk sa albumom.

Pored mene, na esejisti?kom delu knjige radili su i moji dragi prijatelji: reditelj Kokan Mladenovi?, pisci David Albahari, Mihajlo Panti?, i Pavle Zeli?, aforisti?ar Dalibor ?or?evi?, rok kriti?ar Petar Janjatovi?, kolumnista Draža Petrovi?, dugogodišnji aktivista u programima izgradnje mira u regionu bivše SFRJ Milan Coli?, psiholog i psihoterapeut Vladan Beara i koordinatorka organizacije ASTRA Elena Krsmanovi?.

Za to vreme, album je ugostio preko trideset vrsnih muzi?ara, žanrovski je slobodan i koketira sa svim pravcima koji su nam bliski, te ?e se slušalac fino prošetati od džeza i svinga do roka i hip-hopa.

Okupio sam ove sjajne ljude ne bismo li zajedno pronikli u doma?e ovde i sad, na na?in upravo suprotan onom koji danas u medijima vlada: nismo tu da šminkamo, ve? da rašminkavamo, ali nismo tu ni da kukamo, ve? da promišljamo, ne da robotski hladno ispaljujemo osude i gotove zaklju?ke, ve? da svemu tome damo ljudsko obli?je i sopstvena lica.

„Napet šou“ ?? zato u izvesnom smislu rijaliti emisija – ali za razliku od uobi?ajenog programa tog tipa, ne služi za odvla?enje pažnje od stvarnosti, ve? da je prikaže kakva jeste.

Izjavili ste da treba vremena da javnost uo?i da „nisi u književnosti“ tek tako. Koliko marketing zapravo o(ne)mogu?ava da se do?e do „dobre knjige“?

– Ako vas javnost najpre upozna kroz nešto drugo, onda je teško; ako vas uopšte ne poznaje, tako?e je teško. Ovo nije era utisaka, ovo je era freneti?ne potrebe za iskazivanjem suda – što dovodi od toga da komentar ?esto ne služi da izrazi ikakav stvaran sud, nego je samom sebi svrha.

Tragi?na ve?ina ljudi danas ne polemiše o delu, ve? o najprizemnijoj preliminarnoj simpatiji, ili pak antipatiji prema autoru, pre?esto baziranoj na sasvim usputnom pogledu. Najbolji marketing je i danas onaj koji je oduvek bio: preporuka osobe u ?iji sud veruješ, a ne mediji. Medijski marketing doživljavam samo kao servis, kao obaveštenje da se neka knjiga pojavila. Za ostalo ?e se pobrinuti njen sadržaj, ako vredi.

Živimo u vrijeme monopolizma. Ko danas ima monopol nad mišljenjem u zemljama u kojima živimo?

– E, ako pak o javnom mnenju govorimo, tu mediji igraju potpuno presudnu ulogu – najmo?niji mediji i oni koji stoje iza njih. U nekim zemljama ne ni izvesni oni, nego izvesni on. To što su kablovska televizija i internet dospeli u ve?inu domova ništa ne pomaže – naši ljudi su decenijski programirani da aktivno prate maksimalno dva medija i da im veruju religiozno, dogmatski, aksiomski. Tu ni dostupnost informacija ni sopstvena glad ne pomažu: oni ne?e da ?uju.

Na jednom mestu u „Zlo?inu i kazni“ Dostojevski kaže: „…do poslednjeg trenutka ukrašavaju ?oveka paunovim perjem, do poslednjeg trenutka nadaju se dobru, a ne zlu; i mada predose?aju nali?je medalje, ni za šta na svetu ne?e sebi re?i pravu re?: mu?i ih ve? i sama pomisao; i rukama i nogama brane se od istine, sve do trenutka kad im taj ?ovek, koga su sami nakitili, svojeru?no ne rascopa nos.“ I tu, izgleda, nema pomo?i.

Da li se nešto promijenilo u posljednjih dvadeset godina u zemljama Balkana kod samih kreatora javnog mnijenja?

– Samo kozmeti?ki. Ovu vlast, isto kao i onu prethodnu, sve njih samo prividno zanima bilo kakva budu?nost, ali suštinski, oni parazitiraju samo i isklju?ivo na ?injenici da jašu funkcionalno nepismenog Gra?anina Prose?nog u sadašnjosti koja traje zauvek. Ma šta rekli, njima ne odgovara nikakav druga?iji poredak do tog, nikakav nacionalni uvid u stvarnu civilizovanost; zato su i ?itave nacije upravo nalik svojim vo?ama: okrenute ka svetu, ali le?ima.

Kako smo došli u poziciju da svi koji kritikuju pojavnosti u vlasti se tretiraju kao državni neprijatelji?

– Zato što smo u svojoj srži bili i ostali jednopartijski mentalitet. I onda sve zavisi jedino od toga kakav je sam vo?a. Ako se on ose?a kao ro?eni pobednik, kao što se Miloševi? ose?ao, kriti?ke re?i ?e biti, jer je uveren da mu kriti?ka re? ne može ništa ?ak i kad mu, na kraju, zaista može; ako je pak ro?eni gubitnik, potpuno nesposoban da iz te kože isko?i ?ak i kad pobedi, onda kriti?ke re?i ne?e biti ?ak ni kad mu ne može ništa.

Ima li prostora za zdravu kritiku? Kakve su (bile) reakcije na vašu pjesmu „Ku?a na promaji“, gdje ste kriti?ni prema domovini i policiji?

– Ne se?am se da je bilo koji novinar razmišljao dvaput da li da me negde pozove ili ne, dok danas možeš biti na crnoj listi ako nisi politi?ki podoban. Ljudi su u strahu ?im bilo šta zucnu. Oni koji su dovoljno „ludi“ da se ne boje za sopstveni posao i opstanak – boje se za nekog bližnjeg, a po tom principu stvarno na kraju možeš celu naciju da držiš ucenjenu.

Naravno, sve to ide uz retoriku koja se i ranije mogla ?uti: svi koji se ne slažu su ?isto zlo iz pakla, te strani pla?enici, te rade za opoziciju, te svi živi rade za Miškovi?a. Evo ovih dana ispade da svi oni silni advokati u štrajku zapravo rade za Miškovi?a, osim onog jednog što ne želi da štrajkuje i koji je, ma vidi ?uda, ?lan vladaju?e stranke (što se ?ulo samo na N1 – gle još jednog ?uda).

Sad najavljuju štrajk i Miškovi?evi prosvetari i lekari, a pre toga se bunila Miškovi?eva policija, me?u kojima se posebnom drskoš?u istakla Miškovi?eva žandarmerija, a tu su i Miškovi?evi džeparoši koji kradu poštenom svetu li?ne karte i onda otvaraju firme. Lepo, pa ko je onda kriv što taj zloduh i sveopšti mastermajnd nije u zatvoru? Ko je to tako uporno nesposoban, ?ija je to odgovornost?

(Saida Mustajbegovi?, Al Jazeera / Foto: Miljana Vukovi?)

Podelite ovu stranicu!