MARKO DRAŽIĆ: Od Labana do majmuna

10 Sep 2017

Što bismo se bilo čime bavili kada svake večeri možemo da gledamo majmuna na Pinku?

Reći da je ljudima u Srbiji teško nije ništa novo, ali da li je moguće utvrditi kome je najteže? Može li neko u tako velikoj konkurenciji da uperi prstom na pojedinca, ili makar grupu ljudi, za koje može da kaže da joj je najteže. Da li su to judi koji su bez posla, ili možda oni koji imaju posao ali nemaju platu? Jesu li to penzioneri kojima je penzija smanjena, ili radinici koji se pitaju da li će uopšte biti penzije kada na njih dođe red? Možda su to mladi koji osećaju da nemaju perspektivu, a još uvek ne govore nemački ili norveški.

Srećom, ovih dana je moguće rešiti ovu misteriju, pokazati prstom na jednu osobu i reći – ovo je čovek kome je najteže. U pitanju je Bogdan Laban. Ako se sad pitate “ko beše Bogdan Laban?”, to samo potvrđuje da je ova teza tačna. Ako se ovo ne pitate, onda znate da je u pitanju gradonačelnik Subotice.

David Bowie je svojevremeno u jednom od svojih hitova pevao “We can be heroes just for one day” i to je stih koji upravo može da opiše Labanovu sudbinu. Pre desetak dana pojavio se audio snimak na kome je on pretio svom kolegi Vladimiru Polovini, spominjeo je tu čupanje grkljanja, mlevenje mesa, svog pitbula i još pregršt psovki, zbog čega je dospeo u žižu javnosti. Ceo dan su ljudi pričali samo o njemu, njegovo ime i slava izašli su iz lokalnih subotičkih okvira i on je postao poznat, zašto ne reći – zvezda, u čitavoj zemlji.

Tvitovi Sergeja Trifunovića

Moguće da je Laban pomislio da je to samo početak i da će on i narednih nedelja biti glavna vest. Ako je Aleksandar Vučić merna jedinica pojavljivanja u medijima, ponadao se da bi mogao da bude na 0,1 ili možda i čitavih 0,2 Vučića, ali na njegovu žalost, njegova slava bila je kratkotrajna. Svega dan kasnije pojavila se udarna vest stara mesec dana da je glumac Sergej Trifunović nešto tvitnuo. U pitanju je bio nejasan tvit, u kojem se spominjalo uriniranje po nečijim grobovima.

“Kako je moguće da je od toliko dana Sergej Trifunović našao da baš danas tvitvne pre mesec dana?”, pitao se Laban toga dana, ne verujući koliki je baksuz ispao. Nadao se da će mediji možda ignorisati ovu vest, ali uzalud.

Sutradan na naslovnim stranama i u udarnim vestima nije više bilo Labana, ovog “one hit wondera” srpske politike. Tamo nije bilo ni Sergeja Trifunovića, već se na njima našao Saša Janković. Ubrzo je i vladajuća Srpska napredna stranka izdala saopštenje da je Janković obelodanio svoj program i da on glasi “pišanje na Vučićevom grobu”. Možda vam na prvi pogled deluje nejasno kakve veze ovaj političar ima sa tvitom jednog glumca, u kojem se čak ni ne spominje ovo što je navedeno u saopštenju i kakav bi to bio pokret kome bi u statutu stajalo uriniranje na nečijem grobu, ali to je samo što ne znate kako funkcionišu političari i glasači u Srbiji.

Ako ste na vlasti, imate odgovornost prema vašim glasačima; dobro, odgovornost je možda prejaka reč, ali recimo da imate obavezu da se makar pravite da imate odgovornost. S druge strane, ako ste opozicioni političar, vi nemate samo obavezu prema svojim glasačima, već i oni imaju prema vama. Vašim prihvatanjem da neko glasa za vas, pogotovu ako vas javno podrži, vi preuzimate kompletnu odgovornost za tu osobu i odgovarate za sve što ta osoba ubuduće uradi. Ako ona pređe ulicu na crveno, vi ste prešli na crveno. Ako ona nešto tvitne, vi ste nešto tvitnuli.

Pojedini mediji su i dalje nastavili da pišu o slučaju Labana, ali se ubrzo pojavila još važnija vest – grupa mladića u “bentliju” sudarila se sa automobilom u kojem se nalazio Aleksandar Vučić. Ubrzo je postalo jasno da se priča tu ne završava, pa se ispostavilo da automobil pripada poznatom srpskom fudbaleru. Zatim se pojavila vest da mladići imaju bogat kriminalni dosije, pa informacija da je jedan od njih bio pod dejstvom kokaina. Danima su bili glavne zvezde, ubrzo su ih mediji prozvali “momci iz bentlija”, što zvuči kao dobar naziv neke serije. Koliko se piše o njima, ne bi trebalo da nas začudi ako se njihovi životi i ekranizuju.

Čega da se sjećamo?

Uporedo sa uriniranjem na grobu i momcima iz bentlija, mediji su danima pisali o novom rijalitiju na Pinku, u čijoj najavi je stajao ulazak bebe koja će u njemu ostati do punoletstva. Taman kada se javnost pobunila i krenula da diskutuje o zakonima i etici, što je bio prvi put da neko u istu rečenicu stavi Pink i etiku, pojavila se vest da neće ući beba, već trudnica, koja će se u rijalitiju poroditi, s tim što ona ne nosi jednu, već tri bebe.

Rijaliti je konačno počeo i gledaocima je obelodanjeno da je beba o kojoj je bilo reči, zapravo, beba majmuna. Ako se osvrnemo na početak ove priče… Govorim o onome čime sam počeo ovaj tekst… Čekajte, koji je uopšte početak ove priče? Nije lako čoveku da isprati sve ove događaje, za čas ih zaboravimo, jer ih je toliko da jedan drugi istisnu iz našeg sećanja. Ali, na kraju krajeva, nema ni razloga da se bilo čega sećamo.

Što bismo se bilo čime bavili kada svake večeri možemo da gledamo majmuna na Pinku?

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!