Marija Belić-Bibin: TRI NIJANSE SIVE

17 Mar 2014

A onaj kineski je znao da kaže: I noga u guzicu je korak napred! Darvin je, pak, rekao: Nisu loša vremena, nego čovek! A ja kažem: Čovek je uvek ono što izabere!

Pa nije sve baš crno. Više mi vuče na neko sivilo, ali ne predajem se, želim i tražim više nijansi te iste sive boje. Pobedio je, pa šta?!

To samo pokazuje da smo još uvek društvo na nivou instinkta, a ne inteligencije ili najvišeg stadijuma intuicije. Realnost ume da ujede, ali ja svoje rane umem i da izlečim. Ne vredi da se nerviram, jer, kao što već rekoh jutros mojoj kumi, prvo, nije dobro za ten i lepotu! Drugo, činjenica da je Brakus dobio preko 1%, kao i činjenica da je Čvarkov dobio u najmanju ruku 1 glas, a verujem čak i više, daje mi svetlo na kraju tunela.

Neki će malo da odu na zasluženi odmor. Pa i treba im odmor, svakome treba malo odmora. Kada se budu odmarali, imaće više vremena da čitaju, četiri godine su sasvim pristojan period da povrate bar deo mudrosti. Neka počnu sa Sokratom, dobro će im biti. Odbrana Sokratova! Uzdam se u to. Brakus i Čvarkov su mi dašak i naznaka egzistencije još uvek postojeće kreativnosti, radosti, humora i britkog uma u Srbiji. Nikada nisam ni imala iluziju da je Srbija Amerika. Zašto bi pa bila?! Ne daj Bože. Prokleta je Amerika i zlato što sja, kaže pesma, a naša himna peva: Bože pravde. Pa, eto ima pravde, sav taj instinktivni, ne želim da kažem polu-svet, rekao je šta želi. I šta sad?! Tresla se gora, rodio se miš. Pa zar nije i Zorana zaslužila da se i njoj malo dive, skidaju perut sa sakoa, da ima svog šminkera, nekakvog PR i na tacni zrna milosti njenog srpskog Mao Ce Tunga.

A onaj kineski je znao da kaže: I noga u guzicu je korak napred!
Darvin je, pak, rekao: Nisu loša vremena, nego čovek!
A ja kažem: Čovek je uvek ono što izabere!

Znači, vreme je da priznamo sebi da je Srbija ono što je izabrala. I ko može da pouzdano tvrdi da je to lošije, nego što bi bilo da su oni drugi pobedili. Evropsku uniju ionako briga baš, Rusi će svoj južni tok dobiti ma ko god da je na vlasti. Obama još uvek nije ni skapirao gde se na mapi sveta nalazi ta Srbija, mada su mu sigurno rekli da to nije jezero, već neka mala država. Medlinka je preko svojih firmi sa ekipom već izvukla dobit od prirodnih resursa sa Kosova, dok je Koštunica čuvajući Kosovo, sada na repovima svoje vlasti, kao krajnji ciklični krug bačenog kamenčića u jezeru, uspeo preko Ustavnog suda da sjebe (rečnik u skladu sa rezultatima, ne zamerite) i ono malo razvijenog na severu što je postojalo. Naš Mao Ce Tung je dao malo mrvica hleba čak i Koštunjavom. Nije li on čovek širokih grudi i nedovoljno velikog osmeha za sve divne polu-ljude koji su mu dali glas. I eto opet nekakva zlica izlazi iz mene, mada mi to uopšte nije cilj.

Dakle, izabrali smo i to nam je što nam je. Odlučili smo se za politiku instinkta! Nije to loše, to je ipak početak razvoja. Posle nam sledi politika inteligencije, pa na kraju možda i dodjemo do politike intuicije. Ko zna?!

To malo intuitivnih političara i dalje samo tužno sedi na samom rubu našeg društva, možda napiše po koji umni tekst, koji btw malo ko ume uopšte da shvati, a oni inteligentni političari dobili su po koje mesto u parlamentu ili su dobili zasluženi odmor. Ti inteligentni političari trebalo bi da se malo više druže sa ovima što sede na rubu našeg društva i da malo više čitaju njihove tekstove, jer jedino ta inteligencija može dopreti do instinkta i objasniti mu kako da postane još bolji i to samo onako kako mu kaže intuitivni političar. To je taj lanac. Ako me uopšte neko razume šta hoću da kažem… Nije ni važno da li me neko razume, ja samo izbacujem iz sebe ono što mislim. A dokle god mislim, znači da postojim i pored ovakvih rezultata i sivila u koje smo ponovo ušli.

Dakle, dok je meni Brakusa i Čvarkova, mada jalova je to uteha, verujem da siva boja ima više nijansi. Bar neke tri.

Preporučujem toplo za čitanje Sokrata, mada bi sada u skladu sa izborima bolja preporuka bila Arčibald Rajs “Čujte Srbi”, jer je neverovatno i dalje aktuelna, ako želite da shvatite uvrnuti kolektivni um u Srba, ispričano kroz razočaranje i prevashodno nezasluženu ljubav Arčibalda Rajsa prema Srbima.

Bože blagi koliko smo mi lud narod, ali zato nas valjda i Bog čuva!

I zato, čisto da vam kažem: Ne nervirajte se, nije dobro za ten i lepotu!

Marija Belić-Bibin 

Podelite ovu stranicu!