MALI IĐOŠ: Ko je bivša a ko sadašnja vlast?

28 Dec 2012

Za zatvorenost prema javnosti i netransparentan rad novu vladajuću koaliciju optužuju i iz opozicije.

Bira?i opštine Mali I?oš 6. maja ove godine otvorili su vrata lokalne skupštine za tri odborni?ke grupe više nego u proteklom sazivu. Iako je dotadašnja vladaju?a koalicija Ma?arska koalicija-SPS-Crnogorska partija (CP) dobila dovoljnu podršku da još jednom formira ve?inu, Mali I?oš je dobio novu lokalnu vlast. Ve?inu su formirale DS-SPS-URS-GG “Mali akcionari, ošte?eni radnici, poljoprivrednici i poniženi gra?ani opštine Mali I?oš”. Ovim je DS na lokalnom nivou okrenuo le?a svom potencijalnom kaolicionom parneru iz SVM, što je konstututivnu sednicu dovelo do Upravnog suda. Iako je Upravni sud odbio pritužbe SVM na zakonitost održane sednice, Karolj Pal, lider bivše vladaju?e koalicije, ostao je pri tvrdnji da je nova lokalna vlast formirana protivno bira?koj volji gra?ana Malog I?oša i da je DS izneverio koalicioni dogovor sa njegovom strankom koja je na snazi u 20 vojvo?anskih opština.

Me?utim, tradicionalno dobri odnosi SVM i DS odavno nisu primenjivi na lokalnoj politi?koj sceni Malog I?oša pa su i prvi koraci nove koalicije prvenstveno išli u pravcu optužbi na ra?un svojih prethodnika štede?i SPS, partnera i u bivšoj i u sadašnjoj vlasti. Me?usobne optužbe samo su produbile jaz koji je ostavio malo prostora za eventulano prestrojavanje ve?ine oko DS, ali je SVM javno otvorio vrata saradnje eventulanom „upodobljavanju“ oko SNS, koji je osvojio 4 mandata. S druge strane, Karolj Pal je izrazio spremnost SVM i CP na saradnju sa SNS koji zajedno imaju 11 odbornika. Na pitanje u redovima koje stranke ?e potražiti najmanje 2 odbornika koja im nedostaju za ve?inu, Pal je rekao da SVM ne?e inicirati promene, ali ?e pružiti podršku onima koji žele da se aktuelna ve?ina smeni, a to je SNS. “O?ekujem da ?emo imati dovoljnu podršku i to vrlo skoro“, izjavio je Pal još u avgustu 2012. godine, ali u me?uvremenu u SO Mali I?oš nije došlo do promena.

Bivša vlast za 18 meseci popila 3 miliona? 

Predsednica opštine dr Eržebet Celuška-Frindik (DS) izrazila je nezadovoljstvo ?injenicom da se prethodnici nisu udostojili ni protokolarne primopredaje vlasti, ali ovo pravda ?injenicom da  je za kratko vreme u poslovanju prethodne vlasti otkriven niz nezakonitosti i malverzacija. „U opštinskoj kasi smo našli samo dugove. Primera radi, zbog nenamenskog trošenja više od 100 miliona dinara od izdavanja državnih oranica,  dovedena je u pitanje komasacija. Potrošeno je i više od 15 miliona dinara za kuglanu u Feketi?u, jer je izvo?a? radova pla?en unapred za radove koje nije obavio. Dug prema „Vojvodinaputu“ iznosi više od 46 miliona dinara. Za mene li?no je najšokantniji podatak da je bivša vlast samo za alkoholna pi?a za oko godinu i po dana potrošila ?ak 3 miliona dinara. To je recimo 10 hiljada litara vina”, ogor?ena je predsednica maloi?oške opštine.

Crnogorski više ne postoji

Na meti kritika ubrzo se našla i pionirska odluka prethodne vlasti da na zahtev Crnogorske partije i Udruženja Crnogoraca u Srbiji „Krstaš“ u opštini Mali I?oš uvede crnogorski jezik u službenu upotrebu. Kritike su stigle upravo sa adrese bivših koalicionih partnera iz SPS, od novoizabranog predsednika SO Mali I?oš Marka Rov?anina, koji se u o crnogorskom jeziku izjasnio kao o „nepostoje?em“, iako je odluku o uvo?enju crnogorskog jezika u službenu upotrebu u prethodnom sazivu podržala i njegova stranka.

Ina?e, mišljenje aktera politi?kog života u Malom I?oš, naro?ito u?esnika u vlasti ova ?injenica ne ?udi s obzirom na doslednu netransparetnost lokalne samouprave u Malom I?ošu. Osim šturih i nepotpunih odgovora (uglavnom da ili ne) na neka pitanja u upitniku o radu, iz opštine Mali I?oš nismo dobili nijedan drugi podatak na osnovu kojeg bi se mogao oceniti njihov rad. Iako na prezentacijama SKGO i Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i državnu upravu da opština Mali I?oš poseduje Strategiju socijalne zaštite, Strategiju razvoja 2009-2014 i Informati?ku strategiju – nijedan od ovih dokumenata nije dostupan javnosti. Nijedan od njih se ne nalazi ni na zvani?noj prezentaciji lokalne samouprave koja je, tako?e, teško dostupna.

Na ovoj internetskoj stranici gra?anima su dostupne usluge virtuelnog mati?ara i jedinstvenog bira?kog spiska, ali ne i kompletna E-uprava. Službeni listovi u sklopu kojih se nalaze i planovi budžeta i druge važne odluke lokalne samouprave objavljivani su samo do 2010. godine, a odeljak sa javnim nabavkama ne postoji. Niz molbi i zahteva lokalnoj samoupravi da nam omogu?e uvid u strategije i ostala relevantna dokumenta i sadržajnije odgovore na pitanja iz delokruga svog rada – ostali su neuslišeni.

Za zatvorenost prema javnosti i netransparentan rad novu vladaju?u koaliciju optužuju i iz opozicije. „Svega dve sednice su održane otkako je formirana nova ve?ina, a to je jedini na?in nas iz opozicije da saznamo šta radi vlast. U me?uvremenu, komunikacija vlasti i opozicije ne postoji. Verujem da je uzrok hermeti?ne zatvorenosti ove koalicije ?injenica da su u njoj naizgled pomirene nepomirljive opcije samo da bi se smenila prethodna vlast. Li?no smatram da je neprirodno i protivno demokratiji da se iz u?eš?a u lokalnoj vlasti izuzmu dve nacionalne partije, koje predstavljaju ma?arsko i crnogorsko stanovništvo, koje je ve?insko u opštini. ?injenica je i da osim SVM i Crnogorske partije,  u opoziciji trenutno i SNS koji je vladaju?a stranka na republi?kom nivou, tako da nije isklju?eno naknadno upodobljavanje. Trenutno, SVM, CP i SNS imaju 11 od 25 odbornika, tako da je odluka SPS klju?na“, kaže Nenad Stevovi?, predsednik CP i odbornik u SO Mali I?oš.

Industrijska zona u privatnom vlasništvu

U nizu optužbi na ra?un prvenstveno SVM, vode?e stranke u prethodnoj vlasti, jedna od najozbiljijih je, ?ini se, ona u vezi sa poslovanjem preduze?a Small Steps koje je 2004. godine osnovala lokalna samouprava u partnerstvu sa austrijskim biznismenom Aleksandrom Samonigom. Na konferenciji za novinare, koju je nova vlast sazvala povodom 100 dana rada, Vladimir Lopi?i? (DS), zamenik predsednika opštine Mali I?oš, izneo je u javnost podatak da se lokalna samouprava iz nejasnih razloga povukla iz partnerstva, a time i nadležnosti nad upravljanjem industrijskim parkom. On je tako?e novinarima dao na uvid kupoprodajne ugovore izme?u opštine Mali I?oš i Small Steps koji su sa?injeni tokom jednog dana kako bi se privatnom preduze?u obezbedile državne subvencije za komunalno opremanje. Ina?e, spekulacije o malverzacijama oko „industrijskog parka“ datiraju gotovo od samog osnivanja 2004. godine, a naro?ito tokom kupovine privatnih parcela od strane lokalne samouprave za potrebe formiranja industrijskog parka.

Više nezaposlenih nego zaposlenih

Mali_idjos_munVe?i broj nezaposlenih (2.078) nego zaposlenih (1.711), nerazvijena privreda i skroman budžet ?ine opštinu Mali I?oš najnerazvijenijom u Severnoba?kom okrugu, ali i jednom od najmanje razvijenih opština u Vojvodini. S druge strane, Mali I?oš prednja?i u broju onih koji primaju platu iz budžeta (346), što je blizu 30 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a cifra od gotovo 4 zaposlena na 1.000 stanovnika u opštinskoj administraciji znatno prelazi prose?an broj zaposlenih u ve?ini vojvo?anskih opština. Budžet od nešto više od 300 miliona dinara godišnje koji u najve?oj meri poslednjih godina troši opštinska administracija i funkcioneri.

Iako su za 8 godina samo dva investitora, Julia Mlin i Renesansa, izgradila svoje pogone u Malom I?ošu, pojedini nezadovoljni vlasnici otkupljenih parcela javno su prozivali Karolja Pala za  nezakonito sticanje koristi. Jedan od njih, Ilija Obradovi? ostao je 2009. godine bez 1.250 ?okota vinove loze i sa 18 hiljada duga nakon što mu je vinograd  pogažen mehanizacijom koja je ure?ivala okolne parcele za budu?e gra?evinske parcele. Obradovi? je, kaže, štetu pretpeo jer je najpre odbio ponudu Small Steps da proda svoju njivu za 30 centi po kvadratnom metru, a potom i ponudu lokalne samuprave da mu se po rešenju o ekspropijaciji otkupi parcela po 60 centi po kvadratu.

O poslovanju Small steps d.o.o, o ostvarenom profitu i na?inu na koji je lokalna samouprava isti delila sa parterskim privatnim preduze?em, više podataka dostupnih javnosti – nema.

Ranka Ivanoska (Autonomija) 

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!