Mali akcionari: Neviđena pljačka zemlje uz podršku države

01 Aug 2011

U Vojvodini je tokom proteklih 10 godina privatizacijom sprovedena neviđena pljačka poljoprivrednih dobara zajedničkim delovanjem tajkuna, sudova, tužilaštva, Agencije za privatizaciju, Vlade Vojvodine i Vlade Srbije, rekli su danas oštećeni mali akcionari privatizovanih preduzeća.

“Pozivamo ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i specijalnog tužioca da pojačaju rad. Lokalni tajkuni su uz pomoć političke elite opljačkali imovinu stvaranu generacijama”, rekao je na konferenciji za novinare predsednik Saveza akcionara Vojvodine Nenad Ilić.
Ilić je naveo i da je strancima prodato 50.000 hektara zemljišta, iako to nije po zakonu, i naveo da su najviše zemlje kupile firme iz Hrvatske, Mađarske, Irske, a da se “pominje” i kapital iz SAD.
Dodao je da je nekoliko preduzeća oduzeto Miletu Jerkoviću, partneru Darka Šarića, ali da se sprema prodaja “sličnim kupcima”.
Predsednik Odbora za predstavke i predloge Skupštine Srbije Saša Dujović, kome su mali akcionari predali dokumentaciju o pljački, rekao je da su dokazi toliko jaki da se postavlja pitanje šta su radili državni organi.
“Dokumentaciju ćemo poslati Tužilaštvu za organizovani kriminal i SPOK-u. Nepravda je velika, sve ukazuje na kriminalne aktivnosti u Vojvodini. Posetili smo 10 sela i uverili se da su navodi malih akcionara tačni. Profit odlazi u džepove kriminalaca, a cene mleka i mesa su među najskupljima u Evropi”, rekao je Dujović, koji je poslanik na listi Socijalističke partije Srbije.
Na konferenciji za novinare govorili su i predstavnici malih akcionara privatizovanih poljoprivrednih preduzeća, koji su svi ukazali na isti model organizovane pljačke.
Predstavnica malih akcionara Poljoprivrednog preduzeća “Miletić” iz Srpskog Miletića Vesna Petković rekla je da je to preduzeće imalo 2.500 hektara plodnih oranica, veliku farmu sa koje je snabdevalo mlekom Novosadsku mlekaru, tov junadi, ciglanu i mlin koji je mleo najkvalitetnije brašno.
“Polovina te imovine nije navedena prilikom procene imovine za privatizaciju. Preduzeće je 1998. godine prvo procenjeno na sedam miliona dolara, a onda su sačekali promenu zakona posle 2000. godine i prodali ga za 39 miliona dinara. Kupio ga je Lilić, koji se predstavlja kao “Boris i Borislav””, rekla je Vesna Petković.
Dodala je da je od 350 radnika na poslu ostalo njih 80, a Lilić je prezadužio preduzeće, malim akcionarima osam godina nije isplatio dividende i nije ih obaveštavao o skupštinama akcionara.
“Tražimo da nam se vrati zemlja koju su naši roditelji od 1946. godine kupovali od kolonista i posle se udruživali u zadruge. Firma je tokom poslednjih osam godina tri puta preprodavana, a da mi to nismo ni znali. U Srpskom Miletiću je katastrofa, a selo je bilo poznato po poljoprivednoj proizvodnji”, rekla je Vesna Petković.
Panto Đeklić iz Feketića rekao je da je zadrugu u Feketiću 2005. godine kupila “Panonija” iz Sombora, koja se obavezala da investira 27 miliona evra.
“Agencija je odobrila kao da je investirano, što je apsolutna laž. Stočni fond nam je prepolovljen, u dve banke je podignuto 13 miliona evra kredita, stavljena je hipoteka na zemlju, računovodstveno je lažno prikazivano kao da je stanje u minusu ili na nuli da bi mi ostali bez dividendi, i na kraju su sve prodali nekom Ircu”, rekao je Đeklić.
Svetozar Bajić iz Bačkog Maglića rekao je da je u preduzeću “Maglić”, pre privatizacije, bilo 550 stalno zaposlenih radnika i da se firma bavila prvenstveno ratarstvom, i da je imala i odmaralište u Vodicama sa 100 kreveta, koje je procenjeno na 82 miliona dinara.
“Maglić je 2007. godine prodat Marbo produktu, koji se bavi proizvodnjom čipsa. Knjigovodstvena vrednost kapitala bila je 380 miliona dinara, a prodato je po početnoj ceni od 142 miliona. Klasična pljačka u saradnji sa našim direktorom. Agenciji za privatizaciju dati su lažni podaci, imovina je nezakonito otpisana, odmaralište prikazano kao otuđeno, vrednost nula”, rekao je Bajić.
Prema podacima Agencije za privatizaciju, putem tendera i aukcije do sada je prodato 153 poljoprivrednih preduzeća, dobara i kombinata i prihodovano oko 280 miliona evra. Od tog broja za 38 poljoprivrednih preduzeća raskinut je ugovor o privatizaciji.
Privatizacija poljoprivrednih preduzeća i dobara nije išla željenim tokom, ukazuju pojedini stručnjaci, pre svega zbog zakonskih nedorečenosti propisa u pogledu statusa zemljišta sa kojim su ta dobra raspolagala.
Da pravi problem može da nastane kada više normativnih akata uređuje istu oblast ukazuje primer zakonskog uređenja statusa stranaca prilikom kupovine zemljišta u Srbiji.
Tako, Zakon o privatizaciji određuje predmet privatizacije kao društveni, odnosno državni kapital u preduzećima i drugim pravnim licima, ukoliko posebnim propisima nije drugačije određeno.
Sa druge strane, Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko ili pravno lice, te se predviđa da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini prenosi na upravljanje nadležnom ministarstvu do donošenja odluke o davanju zemljišta u zakup.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!