Mali akcionari: Neviđena pljačka zemlje uz podršku države

01 Aug 2011

U Vojvodini je tokom proteklih 10 godina privatizacijom sprovedena neviđena pljačka poljoprivrednih dobara zajedničkim delovanjem tajkuna, sudova, tužilaštva, Agencije za privatizaciju, Vlade Vojvodine i Vlade Srbije, rekli su danas oštećeni mali akcionari privatizovanih preduzeća.

“Pozivamo ministra unutrašnjih poslova Ivicu Da?i?a i specijalnog tužioca da poja?aju rad. Lokalni tajkuni su uz pomo? politi?ke elite oplja?kali imovinu stvaranu generacijama”, rekao je na konferenciji za novinare predsednik Saveza akcionara Vojvodine Nenad Ili?.
Ili? je naveo i da je strancima prodato 50.000 hektara zemljišta, iako to nije po zakonu, i naveo da su najviše zemlje kupile firme iz Hrvatske, Ma?arske, Irske, a da se “pominje” i kapital iz SAD.
Dodao je da je nekoliko preduze?a oduzeto Miletu Jerkovi?u, partneru Darka Šari?a, ali da se sprema prodaja “sli?nim kupcima”.
Predsednik Odbora za predstavke i predloge Skupštine Srbije Saša Dujovi?, kome su mali akcionari predali dokumentaciju o plja?ki, rekao je da su dokazi toliko jaki da se postavlja pitanje šta su radili državni organi.
“Dokumentaciju ?emo poslati Tužilaštvu za organizovani kriminal i SPOK-u. Nepravda je velika, sve ukazuje na kriminalne aktivnosti u Vojvodini. Posetili smo 10 sela i uverili se da su navodi malih akcionara ta?ni. Profit odlazi u džepove kriminalaca, a cene mleka i mesa su me?u najskupljima u Evropi”, rekao je Dujovi?, koji je poslanik na listi Socijalisti?ke partije Srbije.
Na konferenciji za novinare govorili su i predstavnici malih akcionara privatizovanih poljoprivrednih preduze?a, koji su svi ukazali na isti model organizovane plja?ke.
Predstavnica malih akcionara Poljoprivrednog preduze?a “Mileti?” iz Srpskog Mileti?a Vesna Petkovi? rekla je da je to preduze?e imalo 2.500 hektara plodnih oranica, veliku farmu sa koje je snabdevalo mlekom Novosadsku mlekaru, tov junadi, ciglanu i mlin koji je mleo najkvalitetnije brašno.
“Polovina te imovine nije navedena prilikom procene imovine za privatizaciju. Preduze?e je 1998. godine prvo procenjeno na sedam miliona dolara, a onda su sa?ekali promenu zakona posle 2000. godine i prodali ga za 39 miliona dinara. Kupio ga je Lili?, koji se predstavlja kao “Boris i Borislav””, rekla je Vesna Petkovi?.
Dodala je da je od 350 radnika na poslu ostalo njih 80, a Lili? je prezadužio preduze?e, malim akcionarima osam godina nije isplatio dividende i nije ih obaveštavao o skupštinama akcionara.
“Tražimo da nam se vrati zemlja koju su naši roditelji od 1946. godine kupovali od kolonista i posle se udruživali u zadruge. Firma je tokom poslednjih osam godina tri puta preprodavana, a da mi to nismo ni znali. U Srpskom Mileti?u je katastrofa, a selo je bilo poznato po poljoprivednoj proizvodnji”, rekla je Vesna Petkovi?.
Panto ?ekli? iz Feketi?a rekao je da je zadrugu u Feketi?u 2005. godine kupila “Panonija” iz Sombora, koja se obavezala da investira 27 miliona evra.
“Agencija je odobrila kao da je investirano, što je apsolutna laž. Sto?ni fond nam je prepolovljen, u dve banke je podignuto 13 miliona evra kredita, stavljena je hipoteka na zemlju, ra?unovodstveno je lažno prikazivano kao da je stanje u minusu ili na nuli da bi mi ostali bez dividendi, i na kraju su sve prodali nekom Ircu”, rekao je ?ekli?.
Svetozar Baji? iz Ba?kog Magli?a rekao je da je u preduze?u “Magli?”, pre privatizacije, bilo 550 stalno zaposlenih radnika i da se firma bavila prvenstveno ratarstvom, i da je imala i odmaralište u Vodicama sa 100 kreveta, koje je procenjeno na 82 miliona dinara.
“Magli? je 2007. godine prodat Marbo produktu, koji se bavi proizvodnjom ?ipsa. Knjigovodstvena vrednost kapitala bila je 380 miliona dinara, a prodato je po po?etnoj ceni od 142 miliona. Klasi?na plja?ka u saradnji sa našim direktorom. Agenciji za privatizaciju dati su lažni podaci, imovina je nezakonito otpisana, odmaralište prikazano kao otu?eno, vrednost nula”, rekao je Baji?.
Prema podacima Agencije za privatizaciju, putem tendera i aukcije do sada je prodato 153 poljoprivrednih preduze?a, dobara i kombinata i prihodovano oko 280 miliona evra. Od tog broja za 38 poljoprivrednih preduze?a raskinut je ugovor o privatizaciji.
Privatizacija poljoprivrednih preduze?a i dobara nije išla željenim tokom, ukazuju pojedini stru?njaci, pre svega zbog zakonskih nedore?enosti propisa u pogledu statusa zemljišta sa kojim su ta dobra raspolagala.
Da pravi problem može da nastane kada više normativnih akata ure?uje istu oblast ukazuje primer zakonskog ure?enja statusa stranaca prilikom kupovine zemljišta u Srbiji.
Tako, Zakon o privatizaciji odre?uje predmet privatizacije kao društveni, odnosno državni kapital u preduze?ima i drugim pravnim licima, ukoliko posebnim propisima nije druga?ije odre?eno.
Sa druge strane, Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizi?ko ili pravno lice, te se predvi?a da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini prenosi na upravljanje nadležnom ministarstvu do donošenja odluke o davanju zemljišta u zakup.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!