Malavi i štetna opsednutost kukuruzom

11 Jun 2012

Iako se decenijama smatralo da je kukuruz jedino rešenje problema gladi, sve više ljudi pokušava da stanovnike Malavija postepeno odvrate od kukuruza i preusmere na druge vrste hrane

Stanovnici Malavija znaju da budu prilično osetljivi kada se potegne pitanje kukuruza, glavnog sastojka njihovog osnovnog obroka, guste kaše koja se na lokalnom jeziku zove nsima. Iako se decenijama smatralo da je kukuruz jedino rešenje problema gladi, sve više ljudi misli da to nije tačno, pokušavajući da stanovnike Malavija postepeno odvrate od kukuruza i preusmere na druge vrste hrane.

„Smejali su mi se i rugali“, priseća se Luvajo Bizvik. „To je veštičarenje“ i „Nikada se nećeš oženiti“ bili su samo neki od komentara koje je Bizvik čuo pošto je potpuno preuredio bašticu iza kuće u Malauni, nadomak Lilongvea, u kojoj živi sa roditeljima. Ni oni nisu imali razumevanja za njegov poduhvat: „Kad god bih zasadio nešto novo, oni bi to počupali i ponovo posadili kukuruz. Hrana i kukuruz su za njih sinonimi“.

Stav njegovih roditelja mogao bi da se objasni malavijskom izrekom „kukuruz je život“. Kukuruz, pošto se samelje u brašno, postaje glavni sastojak nsime, guste kaše koja, iako bezukusna, odmah utoljava glad – zbog čega za mnoge stanovnike Malavija i predstavlja najvažnije jelo i više od polovine ukupnog unosa kalorija, pokazuju istraživanja u okviru Afričkog poljoprivrednog marketinškog projekta iz 2010. godine.

Ako kukuruz zaista predstavlja život, onda se može reći da malavijski bregovi vrve od života. Pogotovo sada, na vrhuncu kišne sezone, kukuruzna polja protežu se dokle seže pogled: i kada je reč o poljima za uzgajanje na veliko koja se nalaze uz puteve, i kada su u pitanju mali, privatni posedi pored kuća, koji su daleko brojniji.

Malavijsko kukuruzno čudo

Kako bilo, sva se ta zelena polja samo na trenutak mogu učiniti izdašnima, posebno ako imamo u vidu da stanovnici ovu sezonu smatraju sezonom gladi. Čekajući da ovogodišnji kukuruz sazri za žetvu, mnoge siromašne porodice već su potrošile prošlogodišnje zalihe.

Od 2000. godine, Malavi se četiri puta suočio sa problemom sveopšte gladi, poslednji put 2007. Vlada je, međutim, poslednjih godina uspevala da ponudi uspešna rešenja koja mnogi u svetu zovu „malavijskim čudom“. Dajući siromašnim farmerima subvencije za kupovinu đubriva i semena, vlada predsednika Mutarike preobratila je Malavi iz zemlje zavisne od uvoza hrane u izvoznika kukuruza.

Jestiva džungla, kako Bisvik naziva svoj mali vrt, zeleni se i napreduje, a zahvaljujući njoj, cela porodica gotovo da i ne mora drugde da nabavlja hranu.

Iako se činilo da pomenuto kukuruzno čudo može zauvek da reši problem gladi u Malaviju, stručnjaci su se zapitali koliko će još vlada moći da finansira taj projekat s obzirom na aktuelnu krizu. Neki smatraju da kukuruz uopšte nije dobro rešenje, pokušavajući da stanovnike odvrate od sveprisutne opsednutosti ovom žitaricom.

Kukuruz iznad svega

Kristof i Staša Nordin su otišli u Malavi s namerom da doprinesu borbi protiv HIV-a, ali su nedugo po dolasku shvatili da postoji još jedan značajan problem koji stanovništvu onemogućava zdraviji život: jednolična ishrana.

„Na ovom plakatu je šest grupa prehrambenih proizvoda koje vlada promoviše, iako je predstavljanje zapravo usmereno na jedan jedini proizvod“, kažu pokazujući klip kukuruza. „Njihova opsednutost kukuruzom je jako čudna, pogotovo ako se podsetimo da kukuruz nije afrička biljka, već je u nju donet“, nastavljaju.

„U tropskoj klimi treba gajiti tropske biljke. Postoji toliko lokalnih kultura, poput prosa ili šećerne trske, koje su ovde uspevale hiljadama godina, prilagodile se ovdašnjoj klimi i razvile otpornost na lokalne bolesti. Stanovnici Malavija uspevali su da prežive hiljadama godina i pre postojanja Svetskog programa za hranu“.

Kukuruz, koji su na ovo područje doneli portugalski trgovci, stekao je popularnost zahvaljujući britanskim kolonizatorima koji su nastojali da u Afriku preslikaju zapadnjački način života. Isti je trend  po sticanju nezavisnosti nastavio i diktator Hejstings Kamuzu Banda, koji je u kukuruzu video simbol modernizacije i napretka. Tokom vremena, lokalne kulture završile su u drugom planu, odbačene kao nazadne i hrana za siromašne.

Zdravija alternativa

Jedan pogled na baštu Nordinovih dovoljan je da odmah pomislimo na Rajski vrt: sve liči na džunglu punu jestivih plodova, voća i povrća. „Kada sam poslednji put brojao, bilo je preko 200 vrsta različitih biljaka“, kaže Kristof. Osim kukuruza, u bašti su posađeni i manioka, slatki krompir, pasiflora, avokado i puno drugih autohtonih voćnih, mahunastih i bobičastih kultura. Zahvaljujući raznovrsnosti useva, Nordinovi preko cele godine imaju različite plodove, i više nego što im je potrebno, te su često u prilici da poklanjaju hranu siromašnijim porodicama.

Par nam pokazuje fotografije ispucalog i jalovog zemljišta oko svog imanja: teško je poverovati da pre samo sedam godina nije bilo ni traga njihove danas bujne bašte. Uspeli su da vrate život zemljištu zahvaljujući permakulturi, tehnici zasnovanoj na prirodnim procesima, bez korišćenja dodatnih pesticida ili veštačkog đubriva. Nordinovi su osnovali i organizaciju Nepresušna hrana (Never Ending Food), kroz koju, između ostalog, uče farmere kako da koriste tu tehniku. Uvereni su da će, „kako se ljudi budu prebacivali na našu tehniku  uzgajanja biljaka, opsednutost kukuruzom početi da jenjava.“

Luvajo Bisvik je upravo zahvaljujući Nordinovima saznao za permakulturu. Primenio je neke od tehnika i u porodičnoj bašti zasadio različite biljke, prekrivajući zemlju organskim materijalima posle žetve, umesto da je ostavlja ogoljenom, kao ovdašnji farmeri koji zemlju obrađuju na tradicionalan način.

Što dalje od zavisnosti

Meštani su prvobitno bili uvereni da bašta Nordinovih napreduje jer su vlasnici belci, uz to još i bogati, ali kada je i Luvajo postigao isti rezultat, shvatili su da su pogrešili. Postalo je nemoguće poricati očigledno stanje stvari. Dok su se u susedovom polju stabljike kukuruza sušile jer je kišna sezona kasnila, Bizvikova jestiva džungla se zelenela i donosila plodove, omogućivši potpunu autonomiju njegovog domaćinstva.

Kada smo ga upitali zašto njegovim zemljacima stranci treba da objašnjavaju kako se obrađuje zemlja, Bisvik je odsečno odgovorio: „Nisu to nikakve nove tehnike. Nije ih izmislio neki azugnu (belac). Koristili su ih još i naši preci, ali su ih ljudi u jednom trenutku odbacili, pozivajući se na nekakav napredak i inovaciju“.

Iako Nordinovima, Bizvikovima i još nekim, još uvek malobrojnim, farmerima ide odlično, biće potrebno dosta vremena da bi se promenio stav većine. „Da se ljudsko ponašanje lako menja, danas ne bismo imali problema sa HIV-om“, kratko zaključuje Kristof.

Izgleda da vlada, strani donatori i proizvođači semena podržavaju raznovrsnost poljoprivrednih kultura samo na papiru, dok se u praksi i dalje kukuruz smatra kao jedino moguće rešenje svih problema.

Luvajo Bizvik je ipak optimista. Roditelji danas ne samo da potpuno podržavaju njegov pristup uzgajanju plodova, već mu u tome i aktivno pomažu. Seoski poglavica, sveštenik i brojni meštani takođe su se pridružili poduhvatu. „Ponosan sam što služim za primer i što inspirišem ostale“, kaže Bizvik. „Što više ljudi bude prihvatilo ovaj raznovrsni uzgoj, lakše ćemo pobediti zavisnost od kukuruza“.

Tekst i foto: Jorit Melenbek

Međunarodna mreža uličnih novina (INSP), Međunarodni pres servis (Inter Press Service) i prvi balkanski ulični magazin Liceulice tokom ove godine objavljuju u srpskim medijima seriju tekstova o pitanjima siromaštva, a u okviru trogodišnjeg projekta koji finansira Evropska unija sa ciljem da se poveća svest u Evropi o međunarodnom razvoju.
Čitav projekat zamišljen je sa ciljem da se u naslovima medija i na dnevnom redu političara nađu Milenijumski ciljevi razvoja, a kako bi ojačala politička volja za njihovo dostizanje, posebno u najnerazvijenijim zemljama.

Međunarodna mreža uličnih novina podržava više od 120 uličnih novina, u 40 zemalja, na šest kontinenata. Od svakog prodatog broja uličnih novina, pripadnici ugroženih grupa direktno zarađuju polovinu, obezbeđujući tako prihod sebi i svojim porodicama. Preko 200,000 beskućnika promenilo je svoj život prodajući ulične novine, koje su, takođe, kvalitetan, nezavisni medij. Više detalja možete pročitati na www.street-papers.org

Podelite ovu stranicu!