Makron i Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj

23 Apr 2017

Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo da je prema prebrojanih 40 miliona glasova, Makron osvojio 23,54 odsto a Le Penova 22,33

Nezavisni centristi?ki kandidat Emanuel Makron i kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen, plasirali su se u drugi krug predsedni?kih izbora u Francuskoj.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo da je prema prebrojanih 40 miliona glasova, Makron osvojio 23,54 odsto a Le Penova 22,33.

Na po?etku je, na manjem uzorku, prema informacijama Ministarstva, vodila Le Penova jer uživa ve?u podršku u manjim sredinama, odakle su najpre stizali rezultati, nego u ve?im gradovima.

Agencije za istraživanje javnog mnjenja su saopštile svoje procene pre državnih institucija, prema kojima je Makron od po?etka vodio. Tako je Kantar saopštio da je Makron osvojio 23,8 a Le Penova 21,7.

Kandidat desnog centra Fransoa Fijon osvojio je 19,8 a predstavnik radikalne levice Žan-Lik Melanšon 19,2 odsto glsova. Kandidat vladaju?ih socijalista Benoit Hamon je na petom mestu sa samo 6,5 procenata,

U isto?nom delu Pariza, na Trgu Bastilje, ve?eras je došlo do sukoba izme?u demonstranata i policije posle informacija da se Marin Le Pen kvalifikovala za drugi krug predsedni?kih izbora, pri ?emu je policija ispalila suzavac kako bi rasterala sve nemirnije demonstrante.

Snage za spre?avanje nereda su opkolike taj deo grada, prenosi AP, preciziracju?i da je re? o okupljenim mladim ljudima, me?u kojima ima anarhista i “antifašista”.

Emanuel Makron, koji nikada nije u?estvovao na parlamentarnim izborima,izjavio je u nedelju ve?e da ve? od ponedeljka želi da gradi parlamentarnu ve?inu koja ?e biti u stanju da vlada nakon izbora u junu.

“Tokom jedne godine, promenili smo lice francuske politike”.

Kazao je da želi da oživi evropski projekat.

“Želimo da gradimo snažnu Francusku u okviru EU”.

On se indirektno osvrnuo i na svoju rivalku.

“Za 15 dana, posta?u vaš predsednik, predsednik svih gra?ana Francuske, predsednik patriotra protiv pretnje nacionalista”, poru?io je Makron.

Le Penova je izjavila ve?eras da je u pitanju “opstanak Francuske”, pozivaju?e sve “patriote” da je podrže kao kandidata naroda.

“Pozivam sve iskrene patriote – odakle god da su došli, kakvo god im je poreklo i kakve god da su im bile politi?ke preferencije u prvog krugu – da mi se pridruže. Pozivam ih da prevazi?u stare sva?e, predrasude i ozloje?enost, jer to iziskuje klju?ni interes zemlje”.

Ona je istakla da je vreme da se francuski narod oslobodi od arogantne elite, od efekata “podivljale globalizacije”, te da nužne promene ne?e do?i sa “naslednikom” sadašnjeg predsednika Fransoa Olanda, misle?i na izbor njenog protivkandidata Makrona.

Fijon je pozvao bira?e da glasaju za Makrona, isti?u?i da bi pobeda Le Penove dovela do bankrota Francuske.

“Nema drugog izbora nego da se glasa protiv krajnje desnice. Ja ?u glasati za Emanuela Makrona”, kazao je Fijon.

On je na po?etku kampanje slovio za favorita, ali mu je popularnost znatno opala nakon što su mediji obelodanili informacije da je koristio javne fondove za isplate ?lanova svoje porodice za poslove koje uopšte nisu obavili.

Hamon je izjavio da je njegova partija doživela “istorijski udarac” od svojih bira?a pozivaju?i ih da podrže Makrona i odbace Le Penovu.

“Ovo ve?e je bolno, sutra ?e biti produktivno. Stoga vas pozivam da se borite što snažnije i odlu?nije protiv Nacionalnog fronta, protiv krajnje desnice glasaju?i za Emanuela Makrona. Iako ne pripada levici i po vokaciji ne može da je predstavlja sutra, pravim jasnu i potpunu razliku izme?u politi?kog rivala i neprijatelja republike”, kazao je Hamon.

I socijalisti?ki premijer Bernar Kaznev kao i bivši konzervativni predsednik vlade Žan-Pjer Rafarin pozvali su “sve demokratske snage” da glasaju za Makrona.

Šef francuske države Oland je ?estitao Makronu na dobrom izbornom rezultatu.

Kandidat radikalne levice Melanšon je kazao da ne?e podržati nijednog kandidata u drugom krugu izbora te da još ništa nije gotovo dok se ne prebroje svi glasovi iz prvog kruga.

Makronov bliski saveznik Žerar Kolomb je izjavio da neuspeh predstavnika mejnstrim partija da se plasiraju u drugi krug predsedni?kih izbora pokazuje “duboku slabost i zamor” u francuskom društvu.

Poslanik iz redova Fijonove partije Fransoa Baroin izjavio je da je sada njen cilj da osvoji ve?inu na parlamentarnim izborima u junu.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je ?estitao Makronu plasman u drugi krug poželevši mu uspeh.

“Videti zastave Francuske kao i pohvale EU rezultate Emanuela Makrona pokazuje nadu i budu?nost naše generacije”, napisala je na Tviteru Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku nakon prvog Makronovog obra?anja pristalicama po završetku glasanja.

Nema?ki ministar inostranih poslova Zigmar Gabriel pozdravio je vo?stvo Makrona na francuskim izborima.

“Siguran sam da ?e ubedljivo pobediti ultradesni?arski populizam i antievropejstvo u drugom krugu”.

Makron (39), proevropski orijentisani bivši bankar i ministar ekonomije, iako novajlija na politi?koj sceni – prema svim istraživanjima javnog mnjenja je favorit u drugom krugu izbora u odnosu na Mari Le Pen (48).

Tako agencija Haris Interaktiv Poll procenjuje da ?e Makron osvojiti 64 odsto glasova.

To ?e biti sudar potpuno dve razli?ite ekonomske vizije za Francusku ?ija se ekonomija suo?ava sa mnoštvo teško?a a ?etvrtina mladih je nezaposleno.

U slu?aju Makronove pobede, bi?e znatno smanjene šanse za scenario Bregzita ili izbor poput Trampovog u SAD, ocenjuje Rojters.

Uprkos u?estale pri?e o usponu populizma, 60 odsto bira?a je glasao za kandidate koji zastupaju mejnstrim politiku, isti?e Timoti Eš, ekonomista iz Londona.

„Sa padom ’Alternative za Nema?ku’ (partija krajnje desnice), ?ini se da je sa Trampom okon?ano protestno glasanje. U neizvesnom svetu bira?i su skloniji opcijama koje su im najpoznatije i žele manje rizika. To može biti velika pri?a u 2017 – koja je ve? vi?ena na izborima u Holandiji, možda u Velikoj Britaniji i prili?no izvesno u Nema?koj“, isti?e Eš.

Nakon objavljivanja prvih rezultata, tržišta su reagovala optimisti?no pa je evro sko?io na najviši nivo u poslednje ?etiri sedmice.

Makron se zalaže za postepenu deregulaciju na šta globalno tržište povoljno reaguje dok Le Penova želi da izvede Francusku iz zone evra kao i EU.

Kakav god da bude ishod drugog kruga izbora, francuska politi?ka scena ?e se dramati?no promeniti nakon 60-te godišnje dominacije partija levo i desno od centra, ?iji su kandidati doživeli fijasko.

Istovremeno, od rezultata izbora 7. maja zavisi?e i me?unarodna pozicija Francuske kao nuklearne sile, stalne ?lanice Saveta bezbednosti UN sa pravom veta i jednim od osniva?a EU.

Ina?e, izbori su se odvijali i u senci teroristi?kih napada u toj zemlji gde je na snazi vanredno stanje, a skoro 47 miliona Francuza biralo je novog predsednika me?u jedanaest kandidata. Izbore je obezbe?ivalo 50.000 policajaca i žandarma kao i 7.000 vojnika.

Nikola Dipon-Enjan bio je prvi od 11 kandidata koji je izašao na biralište u predgra?u Pariza. Zatim je glasala i kandidatkinja Radni?ke partije Natali Arto u Pantenu, u Pariskom regionu.

Nezavisni centrista Emanuel Makron je sa suprugom na biralište izašao u priobalnom gradu Le Tuke na severu Francuske.

Istovremno, predsednik Francuske Fransoa Oland, koji je odlu?io da se ne kandiduje za drugi mandat, glasao je u Tilu, u jugozapadnom departmanu Korez.

Francuska je klju?ni ?lan NATO-a i bila je klju?ni stub jedinstva EU u odgovoru ruskoj aneksiji Krimskog poluostrva, podse?aju mediji.

Izbori se prvi put održavali u Francuskoj dok je na snazi vanredno stanje. Uvedeno je posle teroristi?kih napada 2015., dok je ove nedelje došlo do napada u Parizu u kojem su poginuli policajac i napada?, a ranjene tri osobe.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!