Makedonska ekonomija zvanično u recesiji

21 Sep 2012

Slabi prihodi naterali su građane da sve manje troše, ali ne i Vladu, koja gradi baroknu metropolu od nekoliko stotina miliona evra

Ekonomija Makedonije zvanično je u recesiji, nakon što je državni zavod za statistiku potvrdio da je privreda u toj zemlji zabilježila pad bruto društvenog proizvoda (BDP).

Kako je iz Skoplja izvijestila reporterka Al Jazeere Milka Smilevska, najveći pad je u rudarstvu, energetici i proizvodnji struje. Vlada je zasad osigurala povoljne kredite kako bi nelikvidne kompanije dobile malo svježeg kapitala.

Opozicija i stručnjaci kritiziraju te poteze i traže konkretne mjere pomoći biznisu.

Nelikvidnost kompanija

Arben Abdurahmani, vlasnik živinarske farme, iz sela Treboš pored Tetova, kaže da još nisu smanjili proizvodnju jaja, ali da su morali povećati cijenu proizvoda. Na to ih je natjerala sve skuplja hrana za živinu, koja se uvozi iz Srbije i nemogućnost naplate potraživanja od prodaje.

„U zadnjih nekoliko godina likvidnost je sve gora, lanac naplate je prekinut. Ja ne mogu naplatiti dug od mojih klijenta, a sa druge strane dugujem dobavljačima. Sve je povezano jedno sa drugim, novac je zarobljen i cijeli lanac ne može funkcionisati“, kaže Abdurahmani.

Problem nelikvidnosti kompanija usporio je makedonsku ekonomiju.

Statistika pokazuje da industrijska proizvodnja pada jedanaest mjeseci uzastopce. Da bi ublažila situaciju, Vlada je obezbijedila 110 miliona eura povoljnih kredita za kompanije. Ministar finasija Zoran Stavrevski potvrđuje da je proizvodnja smanjena zbog sve manje potražnje makedonskih proizvoda na evropskom tržištu.

„U cjelosti je iscrpljen potencijal za podršku ekonomije. U osnovi, problem je evropska ekonomija koja je u recesiji“, ističe Stavrevski.

Ali, profesor ekonomije Abdulmenaf Beđeti ne slaže se da je Makedonija ušla u recesiju zbog problema u eurozoni. Poziva vladu da preuzme konkretne mjere kako bi se poboljšala likvidnost i platila dugove koje ima prema kompanijama.

„Odmah da počnu sa podmirivanjem svojih obaveza. To što će država uraditi za jednu godinu, nek uradi danas, makar se zadužila. Neka plati svoje obaveze prema privredi“, veli Beđeti.

On kaže da u situaciji kad je problem prikupljanje planiranih prihoda za budžet zbog slabe ekonomije, treba što prije da se režu svi troškovi, koji nisu hitni, kao izgradnja administrativnih zgrada i spomenika. Ali vicepremijer za ekonomska pitanjaVladimir Peševski ne prihvata ove savjete.

Barokna metropola

„Ne postoji neproduktivna potrošnja. Od onog što ja znam, ministarstvo finansija zasad ne planira rebalans budžeta“, navodi Peševski.

„U godini kada je Makedonija ušla u recesiju i predviđa 2012. godinu završiti sa rastom od nula procenata, Skoplje je vodeće u regiji po promovisanju spomenika i administrativnih zgrada. Slabi prihodi naterali su građane da sve manje troše, ali ne i Vladu, koja gradi baroknu metropolu od nekoliko stotina miliona evra“, javila je Smilevska.

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!