Makedonija 20. godišnjicu slavi na pragu EU

08 Sep 2011

Makedonija danas slavi 20-godišnjicu nezavisnosti. Težak put do deklarisanog cilja – članstvo u EU i NATO. Pred njihovim vratima Makedonija stoji godinama zbog spora sa Grčkom

Na referendumu održanom 8. septembra 1991. godine makedonski gra?ani, sa skoro 98 procenata, više nego ubedljivo su potvrdili želju za osamostaljenjem i nezavisnoš?u njihove države nakon raspada Jugoslavije.

Politika i društvo su bili, i do danas ostali, jedinstveni u tome da je glavni cilj ?lanstvo u Evropskoj uniji i NATO. Me?utim, uskoro se pokazalo da ?e taj put biti duga?ak. Velike prepreke Jedna Me?unarodna arbitražna komisija konstatovala je po?etkom 1992. da od svih republika eks-Jugoslavije samo Slovenija i Makedonija ispunjavaju kriterijume za me?unarodno priznanje kao nezavisne države. Nema?ka je uskoro priznala Sloveniju i Hrvatsku, a Makedoniju tek ?etiri godina kasnije.

Ta?no je i to da je Makedonija u po?etku oklevala i, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, prvo pokušavala da spase jugoslovensku federaciju u raspadu. ?lanica Ujedinjenih nacija, Makedonija je postala u aprilu 1993, ali kao FYROM, „bivsa jugoslovenka Republika Makedonija“, jer se Gr?ka suprotstavila koriš?enju zvani?nog imena. Makedonija se borila sa ekonomskim posledicama rata na drugim eks-jugoslovenskim prostorima, i dva embarga – me?unarodni protiv Srbije, i jednostrani, koji joj je nametnula Gr?ka. Za vreme rata na Kosovu, primila je 300.000 izbeglica, a 2001. se i sama našla na rubu gra?anskog rata.

Status kandidata za ?lanstvo u EU Makedonija je dobila 2005, ali još uvek ?eka na termin za po?etak pregovora. Kona?no, 2008, NATO-zemlje konstatovale su da ta država ispunjava uslove za prijem, ali je zbog gr?kog veta ostala i još uvek stoji pred vratima Alijanse.

Budu?nost u ?orsokaku

Dve teme su konstantno aktuelne u proteklih 20 godina: spor sa Gr?kom oko imena i me?unacionalni odnosi. Ohridskim ugovorom iz 2001, kojim je okon?an oružani konflikt izme?u bezbednosnih snaga države i pobunjenih Albanaca, postavljeni su temelji za koegzistenciju svih etni?kih grupa u zemlji. Odnosi nisu idili?ni, ali su na prihvatljivom nivou i sa potencijalom za dalji razvoj.

U me?unarodnim odnosima nije poznat primer da jedna zemlja drugoj osporava pravo da se naziva kako ho?e. Ima dosta primera da teritorije ili provincije u razli?itim državama nose isto ime. Jedino Gr?koj smeta to što se Makedonija zove isto kao i jedna njena severna provincija. ?ak 133 države, me?u njima i SAD, Rusija, Kina, Indija, Kanada, priznale su zemlju pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija, a u bilateralnoj komunikaciji koristi ga još 30 drugih zemalja. Posredništvo Ujedinjenih nacija nije pomoglo da se prona?e rešenje.

Ne zvu?i verodostojno argumentacija Gr?ke da mala i ekonomski slabašna Makedonija, sa svega nekoliko hiljada vojnika i u prili?noj meri zavisna od gr?kog kapitala, predstavlja opasnost za nju zbog navodnih teritorijalnih pretenzija. Gr?koj nije smetalo to što je pre osamostaljenja skoro 50 godina Makedonija postojala kao republika u jugoslovenskoj federaciji. Mada se bilateralnim Privremenim sporazumom iz 1995. obavezala da ne ko?i prijem Makedonije u me?unarodne organizacije kao FYROM, Gr?ka, koriste?i ili zloupotrebljavaju?i konsenzualni princip, vetom spre?ava evroatlantske integracije Makedonije, zbog ?ega se ona obratila Me?unarodnom sudu pravde. Otvoreno je pitanje da li je Gr?koj stalo samo do imena, kako što tvrdi, ili želi da ospori i identitet i jezik Makedonaca, kao što oni pretpostavljaju.

Spor oko imena iz nema?kog ugla

Nema?ki Bundestag, deklaracijom iz 2004, preporu?io je vladi da Makedoniju oslovljava njenim ustavnim imenom. Vlada do danas ostaje verna liniji Evropske unije o koriš?enju oznake FYROM. Nema?ka je vezana za politiku EU u odnosu na region i nema razloga za samostalne aktivnosti i individualno ponašanje. Mi ne možemo prakti?no ništa da uradimo sve dok se ne reši problem sa imenom, rekao je u jednom intervjuu za Doj?e vele Gernot Erler, u to vreme državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova. A aktuelni ministar Gido Vestervele je po?etkom ove nedelje u Berlinu rekao:

„Polažemo velike nade u uspeh u pregovora izme?u Makedonije i Gr?ke. Veoma se nadam, od srca se nadam da ?e, u interesu Makedonaca, ali i Evrope i svih država-?lanica, uskoro mo?i da budu prevazi?ene poteško?e“.

Evroposlanica Doris Pak smatra da je gr?ka blokada Makedonije „nefer“ i „neevropski“, kako je rekla za DLR. Nema?ki istori?ar Kristijan Fos smatra da iza spora oko imena „sasvim jasno“ stoji pitanje manjina. U jednom razgovoru za Doj?e vele on je ukazao na politiku asimilacije koju je vodila Gr?ka 30-ih godina prošlog veka i na proterivanje desetina hiljada pripadnika makedonske manjine nakon gra?anskog rata 1945. do 49, koji su se borili na strani poraženih komunista. To je bitna ?injenica da bi se razumelo zašto Grci tako odlu?no blokiraju rešenje takozvanog makedonskog pitanja, kaze Fos.

(Deutsche welle)

Podelite ovu stranicu!