Makedonija 20. godišnjicu slavi na pragu EU

08 Sep 2011

Makedonija danas slavi 20-godišnjicu nezavisnosti. Težak put do deklarisanog cilja – članstvo u EU i NATO. Pred njihovim vratima Makedonija stoji godinama zbog spora sa Grčkom

Na referendumu održanom 8. septembra 1991. godine makedonski građani, sa skoro 98 procenata, više nego ubedljivo su potvrdili želju za osamostaljenjem i nezavisnošću njihove države nakon raspada Jugoslavije.

Politika i društvo su bili, i do danas ostali, jedinstveni u tome da je glavni cilj članstvo u Evropskoj uniji i NATO. Međutim, uskoro se pokazalo da će taj put biti dugačak. Velike prepreke Jedna Međunarodna arbitražna komisija konstatovala je početkom 1992. da od svih republika eks-Jugoslavije samo Slovenija i Makedonija ispunjavaju kriterijume za međunarodno priznanje kao nezavisne države. Nemačka je uskoro priznala Sloveniju i Hrvatsku, a Makedoniju tek četiri godina kasnije.

Tačno je i to da je Makedonija u početku oklevala i, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, prvo pokušavala da spase jugoslovensku federaciju u raspadu. Članica Ujedinjenih nacija, Makedonija je postala u aprilu 1993, ali kao FYROM, „bivsa jugoslovenka Republika Makedonija“, jer se Grčka suprotstavila korišćenju zvaničnog imena. Makedonija se borila sa ekonomskim posledicama rata na drugim eks-jugoslovenskim prostorima, i dva embarga – međunarodni protiv Srbije, i jednostrani, koji joj je nametnula Grčka. Za vreme rata na Kosovu, primila je 300.000 izbeglica, a 2001. se i sama našla na rubu građanskog rata.

Status kandidata za članstvo u EU Makedonija je dobila 2005, ali još uvek čeka na termin za početak pregovora. Konačno, 2008, NATO-zemlje konstatovale su da ta država ispunjava uslove za prijem, ali je zbog grčkog veta ostala i još uvek stoji pred vratima Alijanse.

Budućnost u ćorsokaku

Dve teme su konstantno aktuelne u proteklih 20 godina: spor sa Grčkom oko imena i međunacionalni odnosi. Ohridskim ugovorom iz 2001, kojim je okončan oružani konflikt između bezbednosnih snaga države i pobunjenih Albanaca, postavljeni su temelji za koegzistenciju svih etničkih grupa u zemlji. Odnosi nisu idilični, ali su na prihvatljivom nivou i sa potencijalom za dalji razvoj.

U međunarodnim odnosima nije poznat primer da jedna zemlja drugoj osporava pravo da se naziva kako hoće. Ima dosta primera da teritorije ili provincije u različitim državama nose isto ime. Jedino Grčkoj smeta to što se Makedonija zove isto kao i jedna njena severna provincija. Čak 133 države, među njima i SAD, Rusija, Kina, Indija, Kanada, priznale su zemlju pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija, a u bilateralnoj komunikaciji koristi ga još 30 drugih zemalja. Posredništvo Ujedinjenih nacija nije pomoglo da se pronađe rešenje.

Ne zvuči verodostojno argumentacija Grčke da mala i ekonomski slabašna Makedonija, sa svega nekoliko hiljada vojnika i u priličnoj meri zavisna od grčkog kapitala, predstavlja opasnost za nju zbog navodnih teritorijalnih pretenzija. Grčkoj nije smetalo to što je pre osamostaljenja skoro 50 godina Makedonija postojala kao republika u jugoslovenskoj federaciji. Mada se bilateralnim Privremenim sporazumom iz 1995. obavezala da ne koči prijem Makedonije u međunarodne organizacije kao FYROM, Grčka, koristeći ili zloupotrebljavajući konsenzualni princip, vetom sprečava evroatlantske integracije Makedonije, zbog čega se ona obratila Međunarodnom sudu pravde. Otvoreno je pitanje da li je Grčkoj stalo samo do imena, kako što tvrdi, ili želi da ospori i identitet i jezik Makedonaca, kao što oni pretpostavljaju.

Spor oko imena iz nemačkog ugla

Nemački Bundestag, deklaracijom iz 2004, preporučio je vladi da Makedoniju oslovljava njenim ustavnim imenom. Vlada do danas ostaje verna liniji Evropske unije o korišćenju oznake FYROM. Nemačka je vezana za politiku EU u odnosu na region i nema razloga za samostalne aktivnosti i individualno ponašanje. Mi ne možemo praktično ništa da uradimo sve dok se ne reši problem sa imenom, rekao je u jednom intervjuu za Dojče vele Gernot Erler, u to vreme državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova. A aktuelni ministar Gido Vestervele je početkom ove nedelje u Berlinu rekao:

„Polažemo velike nade u uspeh u pregovora između Makedonije i Grčke. Veoma se nadam, od srca se nadam da će, u interesu Makedonaca, ali i Evrope i svih država-članica, uskoro moći da budu prevaziđene poteškoće“.

Evroposlanica Doris Pak smatra da je grčka blokada Makedonije „nefer“ i „neevropski“, kako je rekla za DLR. Nemački istoričar Kristijan Fos smatra da iza spora oko imena „sasvim jasno“ stoji pitanje manjina. U jednom razgovoru za Dojče vele on je ukazao na politiku asimilacije koju je vodila Grčka 30-ih godina prošlog veka i na proterivanje desetina hiljada pripadnika makedonske manjine nakon građanskog rata 1945. do 49, koji su se borili na strani poraženih komunista. To je bitna činjenica da bi se razumelo zašto Grci tako odlučno blokiraju rešenje takozvanog makedonskog pitanja, kaze Fos.

(Deutsche welle)

Podelite ovu stranicu!