Mađarski rat protiv obrazovanja

03 Jun 2017

Mediji naklonjeni vladi su objasnili da su svi demonstranti Sorosevi plaćenici i da ih je on dovezao avionom; onda su učesnici protesta napravili papirne avione na kojima je pisalo Soros Airlines

Da li je obračun s univerzitetima najnoviji dodatak sve širem repertoaru desničarskog populizma? Mađarski premijer Viktor Orbán, već dugo predvodnik antiliberalnog stila vladavine u Evropi i obožavalac Donalda Trumpa, igra na kartu da jeste – s posledicama koje daleko prelaze mađarske granice. Njegov ulog je novi zakon koji ima za cilj zatvaranje Centralnoevropskog univerziteta (CEU) u Budimpešti čiji je osnivač i darodavac George Soros, mađarsko-američki hedž fond menadžer i filantrop. Ovaj zakon je očigledno deo šireg kulturnog rata protiv liberalnih vrednosti, ali i veoma konkretan pokušaj stavljanja preostalih nezavisnih institucija u Mađarskoj pod Orbánovu kontrolu. I Evropski parlament i američki Stejt department zahtevali su suspenziju novog zakona, ali za sada uzalud.

Već nekoliko godina Orbán vodi Mađarsku u smeru autoritarnijem od bilo koje druge evropske zemlje. Od 2010. godine naovamo doneo je novi ustav, oslabio sudstvo, stavio većinu medija pod kontrolu oligarha koji su u prijateljskim odnosima s vladom i stvorio sistem kronizma u kojem su veze s njegovom strankom skoro jedini garant ekonomskog uspeha. Orbán je takođe zauzeo izuzetno čvrst stav prema izbeglicama podizanjem ograde ka Srbiji i vođenjem kampanja – sponzorisanih od strane vlade – u kojima su tražioci azila prikazani kao ilegalni imigranti i kao pretnja hrišćanskom i evropskom nacionalnom identitetu Mađarske.

Naravno, blagostanje nacije je zapravo ugroženo baš Orbánovim drastičnim smanjenjima budžeta za obrazovanje na svim nivoima; teško je u današnjem svetu naći vladu koja odlučnije radi na zaglupljivanju svoga društva. Broj univerzitetskih studenata se dramatično smanjio od 2010, a uzrast u kome je zakonski dozvoljeno napustiti školu spušten je sa 18 na 16 godina. Kao deo onoga što samoproklamovano naziva iliberalizmom, Orbán je izneo ideju o „državi zasnovanoj na radu“. U teoriji, takva država je u suprotnosti s oblikom vladavine u kome finansijske spekulacije stvaraju najveći deo bogatstva. U praksi, ova ideja je – naročito za Rome – donela programe javnih radova koje kritičari vide kao izuzetno eksploatatorske; takođe je rezultirala pokušajem da se stvori radna snaga uglavnom sačinjena od manualnih radnika, gde svako zna svoje mesto i najviše čemu može da teži jeste da dobije posao zahvaljujući nemačkoj industriji (Mercedes trenutno ulaže milijardu evra u novu fabriku u centralnoj Mađarskoj).

Orbánova stranka već godinama pokušava da preuzme kontrolu nad institucijama višeg obrazovanja. Ona oblikuje obrazovne sadržaje kroz kontrolu procesa akreditacija (propisala je i novi, izrazito nacionalistički kurikulum za škole). Ali, jedno nezavisno ostrvo kritičke misli odoleva: CEU, škola za postdiplomske studije osnovana 1991. koja danas ima 1.440 studenata i istaknute predavače iz celog sveta.

Članovi Orbánove stranke Fidesz su 28. marta ove godine u mađarskom parlamentu predložili amandman na zakon o višem obrazovanju kojim se priprema ukidanje CEU. Tretirana po hitnom postupku kao pitanje od nacionalnog interesa, izmena je odobrena za manje od nedelju dana. Uprkos međunarodnoj buri protesta univerzitetskih dekana, 24 dobitnika Nobelove nagrade i političara s obe strane Atlantika – da i ne pominjemo 80.000 demonstranata na ulicama Budimpešte – mađarski predsednik i bliski Orbánov saradnik János Áder je odmah nakon usvajanja amandman uneo u zakon.

CEU se nigde direktno ne pominje u novom zakonu koji jedino propisuje da univerzitet akreditovan van Evrope u zemlji koja pripada Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) mora imati kampus u mestu porekla ukoliko namerava da dodeljuje diplome u Mađarskoj. Samo jedna institucija odgovara tom opisu: CEU ima povelju države Njujork, ali ne organizuje nastavu i ne bavi se istraživanjem u Sjedinjenim Državama. Zakon je takođe postavio nerealan rok za početak rada američkog kampusa i tako osigurao da od 2018. CEU ne može da prima nove studente.

Političari iz Fidesza nisu se ni potrudili da sakriju pravi razlog za donošenje zakona. Osnivač CEU-a već godinama promoviše vrednosti otvorenog društva: slobodu, toleranciju i vladavinu zakona. Iako je za vladine glasnogovornike ovo isključivo „Sorosev univerzitet“, Soros ne kontroliše CEU iz senke, a pogotovo ga ne koristi kao političko oruđe. On finansijski podržava nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i borbom protiv korupcije u Mađarskoj, a takođe se zalaže da Evropa odredi zvaničnu, relativno nisku godišnju kvotu za prihvat izbeglica – uglavnom da bi odvratio očajne ljude od putovanja preko Mediterana koje često ima fatalan ishod. Nekoliko nedelja pre nego što je amandman stupio na snagu, Mária Schmidt, istoričarka bliska vladi, napala je CEU zbog programa rodnih studija, a provladine novine optužile su univerzitet da otpušta mađarsko osoblje na osnovu nacionalne pripadnosti. Vladina propagandna mašina je takođe pokušala da poveže CEU, jedan od najmešovitijih univerziteta na kojem uče studenti iz 115 zemalja, s migracijama koje se dovode u vezu s terorizmom.

Već početkom ove godine, Szilárd Németh, potpredsednik vladajuće stranke Fidesz, zapretio je da će država koristiti „sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju“ da „počisti“ nevladine organizacije koje finansira Soros; prema Némethu, one „služe globalnim kapitalistima i podržavaju političku korektnost umesto nacionalnih vlada“. Tokom parlamentarne rasprave o zakonu, Zoltán Balog, ministar za ljudske resurse (koji uključuju obrazovanje), izneo je optužbu da je Soros „započeo prljavu kampanju širom sveta“ protiv Mađarske i da su međunarodni protesti samo razotkrili „snagu njegovih veza“.

Međutim, čini se da je Orbán loše procenio stepen podrške Trumpove administracije njegovom napadu na Sorosa. Glasnogovornici Fidesza uporno su naglašavali kako bi CEU mogao biti spasen kada bi Mađarska i američka vlada sklopile novi međunarodni sporazum koji bi regulisao način rada CEU-a. Naravno, Orbán se nadao da će on i Trump moći da sednu za sto i zajedno ponize Sorosa. Istina je da Trump nije prijatelj sa Sorosem koji je podržao mnoge demokratske kandidate i predvideo da će ovaj preduzimač katastrofalno podbaciti u ulozi predsednika. Orbán je praktično podržao Trumpa prošlog leta – bio je prvi evropski lider koji je to učinio – ali od tada uzalud čeka bilo kakvu vrstu političke nagrade. Izgleda da niko u Budimpešti nije primetio da se u Sjedinjenim Državama federalna vlada ne bavi univerzitetima (niti će, kao što je to primetio mađarsko-američki istoričar Charles Gati, ijedan američki predsednik potrošiti na Mađarsku više od pola sata – godišnje). Ni američkim konzervativcima se nije svidela slika zatvaranja jedne američke institucije u inostranstvu; senatori, uključujući Johna McCaina i Orrina Hatcha, pozvali su Orbána da pregovara s CEU. Uostalom, ako CEU nestane, čemu se mogu nadati američki univerziteti u Bejrutu i Kairu? Čak je i Trumpov Stejt department, makar u početku, reagovao burnije od većine svojih evropskih partnera.

U međuvremenu, umesto da zbog napada na relativno privilegovanu instituciju stekne širu podršku mađarskih građana, Fideszova vlada se suočila sa žestokim protivljenjem. Prema nekim procenama, aprilski protesti protiv napada na CEU bili su najmnogoljudniji od vremena Orbánovog dolaska na vlast 2010. Na protestima kojima sam prisustvovao, srednjoškolci su hodali rame uz rame s nastavnicima i starijim parovima; atmosfera je bila ozbiljna, ali ne i napeta, a prisutni su uživali u razigranom humoru i satiri. Mediji naklonjeni vladi objasnili su kako su svi demonstranti Sorosevi plaćenici i da ih je on dovezao avionom; ubrzo nakon toga, učesnici u protestima su počeli da nose papirne avione na kojima je pisalo Soros Airlines i uzvikivali su „došli smo avionom“, dok je neko na stari bicikl stavio natpis privatni mlaznjak. Baš kao i u Americi, neki od mađarskih konzervativaca – uključujući vodeće figure na državnim univerzitetima – bili su duboko zabrinuti širim posledicama novog zakona o višem obrazovanju i stali su u odbranu CEU kao „jednog od mađarskih prozora u svet“. Za razliku od američkih konzervativaca, mađarski su preuzeli ogroman lični rizik javno rekavši da je Orbán konačno prešao crvenu liniju.

Protesti su nastavljeni, ne samo u vezi sa CEU nego i drugim temama. Građani pozivaju na ponovno uspostavljanje vladavine zakona i kritikuju Orbánove sve prisnije veze s Vladimirom Putinom (od koga je Mađarska dobila ogroman zajam za renoviranje i proširenje nuklearne elektrane). Vlada je zauzvrat pojačala napade na civilno društvo uvođenjem zakona koji bi od nevladinih organizacija zahtevao da jasno naznače ukoliko primaju finansijsku pomoć iz inostranstva – pristup koji je prvi uveo Putin, a koji bi dodatno ciljao na one inicijative u Mađarskoj koje imaju Sorosevu podršku. Kao što je objasnio vladin predstavnik – „Nije loše ukoliko postoji zvezdica ili komentar koji objašnjava da li George Soros podržava neku organizaciju ili ne“.

Ključna činjenica je to da je Evropska unija do sada malo toga uradila da obuzda mađarsku vladu. Orbán je zaštićen od ozbiljnih pritisaka iz Brisela zato što je član Evropske narodne partije (EPP), najveće međunarodne grupe izrazito proevropskih demohrišćanskih stranaka u Evropskom parlamentu. Poznata je izjava Helmuta Kohla da demohrišćani nisu gradili Evropu da bi je ostavili socijalistima; postizanje ubedljive većine u Evropskom parlamentu uz podršku velikih nacionalnih stranaka poput Fidesza zato je već dugo u fokusu EPP-a. Orbánovo glumatanje – autoritarizam kod kuće i agresivna retorika prema izbegličkoj politici Angele Merkel u gostima – često dovode njegove veze s EPP-om do granice pucanja. Ali na kraju mu EPP uvek popusti.

Orbán, koji je očigledno mislio da će Trumpovom pobedom dobiti potvrdu svog stava protiv izbeglica, sada se nudi da postane lider celokupnog evropskog desnog centra. U govoru na martovskom kongresu EPP-a na Malti, promovisao je svoju viziju „hrišćanske, nacionalne“ Evrope. Njegova zapaljiva retorika o levici koja navodno uništava Evropu dopuštajući ulazak velikog broja muslimana ranije se mogla čuti jedino na krajnjoj desnici. Ali, stvari su se promenile nakon izbegličke krize iz 2015. godine kad je Mađarska podigla ogradu na svojoj južnoj granici kako bi sprečila ulazak sirijskih izbeglica koje su dolazile preko Balkana. Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CSU), koalicioni partner Angele Merkel, uporno je pozivala Orbána da izvrši pritisak na Angelu Merkel da napusti prijateljsku politiku prema izbeglicama. Za Nemačku, koja se i sama ove godine suočava s prelomnim izborima, posledice udvaranja Orbánu mogle bi da budu ozbiljnije nego što se na prvi pogled čini, baš kao što su to britanski konzervativci otkrili s Nigelom Farageom i brexitom.

Sa svoje strane, mađarska vlada je dugo verovala da se napadanjem Brisela stiče politički kapital. Napad na CEU poklopio se s domaćom anti-EU kampanjom pod sloganom „Zaustavimo Brisel“. Ova kampanja je zvanično predstavljena kao „nacionalno savetovanje“ u kojem je 8 miliona građana dobilo upitnik s izrazito manipulativnim pitanjima. Pitanja sugerišu da EU želi da nametne veće poreze Mađarskoj i u zemlji nastani ilegalne imigrante. Mnogi mađarski posmatrači komentarisali su ironiju takve kampanje u zemlji gde fondovi Evropske unije dostižu 5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a 60 odsto radnih mesta zavisi od zajedničkog evropskog tržišta. Posteri „Zaustavimo Brisel“ pojavili su se uporedo s drugim vladinim bilbordima koji objašnjavaju da se „ova bolnica renovira uz pomoć EU“.

To otvoreno licemerje je kap koja je prelila čašu Evropske komisije. Izvršno telo Evropske unije opovrglo je, stavku po stavku, lažne izjave date u toku kampanje (dok su neki od demonstranata u Mađarskoj jednostavno izmenili postere na kojima sad piše „Zaustavimo Moskvu“). Brisel je takođe započeo pravni postupak u kojem tvrdi da je amandman usmeren protiv CEU-a prekršio ne samo zakon koji uređuje zajedničko tržište – kao što je sloboda pružanja usluga – već i osnovne vrednosti EU poput akademske slobode. Komesar Evropske unije koji je pokrenuo postupak, holandski socijaldemokrata Frans Timmermans, dobio je odgovor u Evropskom parlamentu od samog Orbána koji je još jednom izneo tvrdnju kako njegova zemlja mora biti odbranjena od Sorosa, američkog špekulanta koji je uništio milione Evropljana. Timmermans je onda u intervjuu nemačkom nedeljniku optužio Orbána za antisemitsku retoriku.

Na ključnom sastanku u Briselu krajem aprila, lideri EPP-a su izgleda još jednom popustili Orbánu. „Rekli su mi da moram pristojno da se ponašam“, izjavio je Orbán kasnije novinaru Ekonomista pritom teatralno zauzimajući stav mirno. Mađarskim novinarima je objasnio da će nastaviti da se bori za mađarske nacionalne interese. Lideri EPP-a ukorili su Orbána povodom kampanje „Zaustavimo Brisel“ (koju je mađarski premijer, praveći se naivan, opisao kao sopstveni doprinos reformisanju Evropske unije – u najboljoj nameri). Istog vikenda kad je održan sastanak EPP-a, prikazana je nova reklama na mađarskoj televiziji. U njoj se sugeriše da birokrati iz Brisela, uz Sorosevu podršku, hoće na silu da primoraju Mađarsku da primi još više ilegalnih imigranata.

Posle ove eskalacije Orbánovih napada na EU, neki od njegovih starih demohrišćanskih saveznika mogli bi konačno da preispitaju svoju podršku. Oni kritikuju populiste sa krajnje desnice poput Marine Le Pen zbog korišćenja antievropske retorike – a Orbanova retorika je ista takva. Jedan političar iz EPP-a pozvao je Orbánovu stranku da „ode, samo neka ode“. Sedamnaestog maja, većina u Evropskom parlamentu glasala je za rezoluciju da se poništi amandman koji se tiče CEU, da se povuče zakon o nevladinim orgnizacijama i da se suspenduju prava mađarske vlade unutar Evropske unije – što je veoma jasan znak koji, međutim, neće imati nikakav neposredan praktični učinak. Više članova EPP-a je glasalo za rezoluciju ili bilo uzdržano nego što ih je glasalo protiv nje – iako je lider grupe, nemački političar iz CSU-a Manfred Weber, odlučio da podrži Orbána. U predizbornoj trci za federalne izbore u septembru, Merkel će biti pod paljbom rivala s besprekornim proevropskim referencama, socijaldemokratom Martinom Schulzom – bivšim predsednikom Evropskog parlamenta – tako da ima sve razloge da pokaže svoju podršku evropskim vrednostima tako što će se otarasiti Orbána.

Suprotno onome što Orbán sugeriše (ili, bolje rečeno, pokušava da prikaže kroz svoju kampanju protiv Brisela), Mađarska nije zemlja euroskeptika. CEU je simbol integracije u Evropsku uniju i na Zapad uopšte. Kada su se priključili EU, građani Istočne Evrope su se ponadali da će konačno biti bezbedni od autoritarizma. Izlazak Mađarske iz Evropske unije, huxit, samo je prazna pretnja, a mađarski građani ne žele da budu crna ovca Evrope. Demonstranti uporno uzvikuju „Evropa, Evropa“, a u jednom trenutku su čak podigli zastavu Evropske unije na javnoj zgradi (takve zastave su nestale s vladinih zgrada u Mađarskoj); ono što je uobičajen i svakodnevni simbol u drugim zemljama EU, postalo je subverzivan čin pod Orbánom.

Političari krajnje desnice poput Orbána uvek traže kavgu; oni žele da stvore atmosferu u kojoj su građani ubeđeni da naciji prete unutrašnji i spoljni neprijatelji. Oni pokušavaju da diskredituju proteste koristeći staru Putinovu (a sada i Trumpovu) strategiju i tvrde da su svi ljudi na ulicama samo „plaćeni demonstranti“, kako je to Trump napisao na Tviteru povodom protesta organizovanih protiv njegove zabrane putovanja za muslimane. Protesti često izazivaju likovanje populista koji, kao što to čine mnogi članovi mađarske vlade, likuju jer su organizacije iz senke koje podrivaju naciju isterane na svetlo dana. Pa ipak, kulturni ratovi populista mogu da izmaknu kontroli. Sasvim je moguće da je istovremena konfrontacija s civilnim društvom, Evropskom unijom, Angelom Merkel i Sjedinjem Državama preveliki zalogaj za Orbána. Ankete beleže značajan pad njegove popularnosti otkad je započet napad na CEU, a nova stranka mladih liberala pod nazivom Momentum je očigledno ohrabrena protestima. Male su šanse da bi ovo moglo da dovede do gubitka parlamentarnih izbora 2018. godine. Fidesz se odavno pobrinuo da izborni zakoni i podešavanje rezultata rade u njihovu korist i, u svakom slučaju, na dobitku je zbog podeljenosti opozicije.

A CEU? Čak i ako institucije Evropske unije, EPP i – ne na poslednjem mestu – Sjedinjene Države odluče da pojačaju pritisak na mađarsku vladu, moguće je da će biti prekasno. Za Orbána je ulog postao suviše visok i ličan – u pitanju je on protiv Sorosa, neprijatelja nacije, dok njegove pristalice otvoreno koriste ratnohuškački govor. Orbán čak ni ne mora da pobedi u tom ratu: dovoljno je da ga ne izgubi, pri čemu se čini da je vreme na njegovoj strani. Na kraju krajeva, pravni postupci Evropske unije obično se otežu unedogled, a EPP je jasno dala do znanja da neće preduzeti nikakve konkretne korake sve dok EU definitivno ne izjavi da li je ponašanje Budimpešte u skladu s njenim propisima. Nijedan univerzitet ne može da funkcioniše pod pritiskom tolike neizvesnosti koja ga može koštati potencijalnih studenata i osoblja. Ako se CEU preseli – Beč i Prag se pominju kao alternativne lokacije – biće to na sramotu svih koji veruju u ideale liberalne demokratije. Po prvi put u Evropi posle Drugog svetskog rata jedan univerzitet će biti zatvoren iz političkih razloga.

(Jan-Werner Müller, The New York Review of Books / Prevela Neda Radulović-Viswanatha, Peščanik)

Podelite ovu stranicu!