Mađarska: Novi udar na civilni sektor

25 Jan 2017

Vlada Viktora Orbana optužuje nevladine organizacije koje finansira Džordž Soroš da pokušavaju da nelegitimno utiču na politički život u Mađarskoj. Kako nevladine organizacije nameravaju da na to odgovore?

Džordž Soroš, američki milijarder mađarskog porekla, nekada je u Mađarskoj slavljen kao oslobodilac. Finansirao je štampanje opozicionih samizdat-publikacija, a zatim u Budimpešti osnovao Centralnoevropski univerzitet. Glavni grad Mađarske tako je postao regionalni centar njegovog liberalnog Fonda za otvoreno društvo koji je, samo u toj zemlji, finansirao više od 60 nevladinih organizacija.

Ali kako vizija iliberalne demokratije mađarskog premijera Viktora Orbana preti da se globalno proširi, tako i Soroš (86) u Mađarskoj postaje persona non grata, a njegovo „otvorenom društvo“ našlo se na udaru. Sredinom januara, poslanici Orbanovog Fidesa predložili su da tri nevladine organizacije koje finansira Soroš – Helsinški komitet za ljudska prava, Mađarska unija za građanske slobode (TASZ) i Transparensi internešenal – budu „ugašene“. O tom zakonskom aktu trebalo bi da se raspravlja na proleće.

Sa službenicima Fonda za otvoreno društvo, susreli smo se u jednom kafeu u Budimpešti. Pre razgovora, ubacili su mobilne telefone u crnu, tzv. Faradejevu torbu koja sprečava prisluškivanje tako što blokira elektromagnetne signale. Razgovarali smo o mogućem uticaju predsednika SAD Donalda Trampa na Orbanovu politiku prema nevladinim organizacijama, o uspehu kampanje protiv Soroša koji inače podržava ideju da i Mađarska primi izbeglice, kao i o mogućnosti da se Fond za otvoreno društvo relocira u neku gostoljubiviju zemlju. Dan posle našeg razgovora, pres-služba Fonda za otvoreno društvo stavila je veto na objavljivanje tog intervjua.

Ostalo nam je da prenesemo izjavu američkog ambasadora u Mađarskoj Kolina Bela – Obaminog službenika – koji je za internet portal Index.hu naglasio da je Soroš uradio za Mađarsku „mnogo značajnih stvari“: podrška romskoj zajednici, stipendiranje „talentovanih Mađara“ i sl.

Inače, nekoliko uticajnih političara Fidesa, uključujući i samog Orbana, bili su nekada korisnici tih stipendija.

Uticaj stranih vlada

Marta Pardavi, kopredsednica Helsinškog komiteta čiji godišnji budžet od oko milion i po evra 30 odsto finansira Soroš, kaže za DW da su o svemu tome za sada čuli samo u medijima. „Tu postoje dve ideje – prvo, objavljivanje podataka o privatnoj imovini lidera nevladinih organizacija i drugo, na udaru su one organizacije koje u velikom delu finansiraju strane vlade“, objašnjava Pardavijeva.

Orban odavno ukazuje na to da se strane vlade mešaju u unutrašnje stvari Mađarske. Premijer je tako nedavno izjavio da službenici administracije Baraka Obame koriste „najgrublje metode ometanja“.

Sa druge strane, Orban je u nedelji uoči referenduma u Velikoj Britaniji u listu „Dejli mejl“ na celoj jednoj strani objavio plaćeni oglas u kome poziva na ostanak u EU, ali za portparola vlade u Budimpešti Zoltana Kovača u tom slučaju ne može biti reči o mešanju strane vlade u unutrašnje poslove Britanije. „To je bilo samo mišljenje, a ne konkretan uticaj, jer mi ne pokušavamo da ostvarimo uticaj na političare ili civilno društvo“, rekao je Kovač za DW i dodao: „To je bio jasan i odgovoran potez“.

Orban, inače prvi lider koji je podržao Trampovu kandidaturu, zadovoljan je što je njegov prethodnik napustio Belu kuću. Zvanična Budimpešta još uvek pamti šta je Obama rekao 2014. o položaju nevladinih organizacija u Mađarskoj. „Uvođenje stalno novih propisa ugrožava civilno društvo od Mađarske do Egipta“, rekao je Obama u svom govoru na jednoj dobrotvornoj priredbi. U eri Trampa, kaže Kovač, biće povučena granica između „izabranih političara“ i onih civilnih organizacija koje „vrše uticaj na politiku na nelegitiman i nezakonit način. Pritom ne morate da mislite na Tursku ili Rusiju – mislite na SAD“, dodao je portparol mađarske vlade.

Inače i Zoltan Kovač bio je nekada stipendista Soroša dok je studirao na Centralnoevropskom univerzitetu.

Naoružani transparentnošću

Dok su bili u opoziciji, članovi Fidesa redovno su učestvovali u akcijama koje je organizovalo civilno društvo. Godine 2009. je tako današnji ministar za ljudske resurse (za zdravstvo, omladinu, socijalnu politiku, obrazovanje, kulturu i sport, prim. ur.) Zoltan Balog, protestovao u parlamentu zbog navodnog „kršenja ljudskih prava na državnom nivou i politike dvostrukih standarda“. Dve godine pre toga, bio je jedan od osnivača nevladine organizacije „Krug slobode“. Štaviše, Fides se redovno pozivao na izveštaje Transparensi internešenala i čak tražio da se Mađarskoj uniji za građanske slobode i Helsinškom komitetu dodele državne nagrade.

Za tu stranku su tada, podseća Pardavijeva, „naše kritičke primedbe bile nepristrasne i zasnovane na činjenicama.“

„Pre deset godina sve je bilo drugačije“, odgovara Kovač. „Helsinški komitet je pokušavao da radi na volonterskoj bazi, u korist društva i na lokalnom nivou. U poslednjih šest godina uočavamo da se oni angažuju u politici, i to je problem.“

Helsinški komitet za ljudska prava jedna je od 62 nevladine organizacije koje finansira Norveška, a koje su se našle na meti Orbanove vlade. Međutim, i nakon sprovedenih racija i dugotrajne revizije poslovanja, nisu pronađene nikakve neregularnosti.

U međuvremeno, mnoge od tih nevladinih organizacija formirale su nezvaničnu alijansu pod imenom „Colop“ koja je donela dokument na 64 strane, a u kome se poziva na veću transparentnost. Marta Pardavi iz Helsinškog komiteta kaže da su vlasti odlučile da taj dokument ignorišu.

Još jedna nevladina organizacija koja bi mogla da se nađe na udaru vlade, jeste i internet-portal „Atlatszo“ koji se bavi istraživačkim novinarstvom. Njen glavni i odgovorni urednik Tamaš Bodoki kaže za DW da će se oni, ukoliko se suoče sa napadom, „braniti, ali i napadati protivnike. Ako zahtevaju transparentnost, da počnemo onda sa novcem od poreza – poguraćemo tu revolucionarnu ideju.“

Bodoki dodaje: „Mi smo već transparentni i objavljujemo izbore naših prihoda.“

„Oni imaju veliki broj nevladinih organizacija koje 100 odsto finansira vlada. Mi smo mnogo transparentniji od tih ’vladinih organizacija’. Ako oni ponovo hoće rat, mi moramo protiv njih da iskoristimo njihove argumente. Moje kolege i ja sastavićemo spisak vladinih organizacija i objaviti ga.“

Pardavijeva kaže da će morati da se sačeka do usvajanja zakona o nevladinim organizacijama, pa da se tek tada vidi da li je on u skladu sa regulativom Evropske unije ili „postoji diskriminacija kada je reč o donacijama“.

(Dan Nolan, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!