Ma kakva Evropa, hoćemo junice

17 Aug 2011

Priprema za negativni odgovor Brisela?

Otkrovenje koje je vicepremijer Božidar Đelić juče podelio s javnošću o tome da su rešenja za carinske pečate, administrativne prelaze i učešće kosovskih funkcionera na regionalnim skupovima – uslov za dobijanje statusa kandidata EU, čini se odgonetnulo je motive intenzivne antievropske kampanje koju su ovog leta otpočeli najviši državni zvaničnici Srbije.

Novi kosovski trans u koji vladajuća poltička elita poslednjih nedelja uvlači javnost Srbije, spinujući je ponovo dilemama o podeli Kosova i smislu evropskih integracija bez Kosova, po svemu sudeći tek je pokušaj pripreme javnosti za eventualni negativan odgovor Brisela na zahtev Srbije za sticanje statusa kandidata.

Pošto su se mesecima bavili meštarenjem oko izbornih propisa i blanko ostavki, septembar su dočekali zatečeni i u cajtnotu, i kad su pitanju navedeni uslovi vezani za dijalog s kosovskim vlastima, ali i drugi, među kojima su i zakoni o restituciji i javnoj svojini…

Iako i sam priznaje da su srpske vlasti sa setom uslova oko saradnje s Prištinom upoznate još u decembru prošle godine, cela stvar obnarodavana je tek pošto je dijalog zapao u ćorsokak, odnosno nakon incidenata na graničnim prelazima na severu Kosova.

Po staroj praksi, i za nerešavanje pitanja pečata i učešća kosovskih predstavnika na regionalnim forumima, krivica se traži na drugoj strani.

“Nije nikava tajna da smo u julu bili blizu rešenja, ali su jednostrane akcije Prištine obezvredile taj dijalog”, izjavio je za B92 Božidar Đelić.

Vicepremijer zadužen za evrospek integracije zavapio je i da, eto, “postoje neki koji žele da pokvare poziciju koju je Srbija izgradila u Evropi i svetu”.

“U tom kontekstu treba shvatiti dešavanja na severu Kosova. Mi ćemo dati maksimum da dođemo do kompromisa kada su u pitanju pečati, ali nikako po cenu prelaska crvene linije naše državne politike”, izjavio je Đelić.

A sudeći po porukama koje su se ovih dana mogle čuti u javnosti, pa i od samog presdednika Srbije Borisa Tadića, koji je pripretio Evropskoj uniji da će u slučaju pitanja ’Kosovo ili EU’, odgovor Beograda biti ’Kosovo’, nije izvesno kakvu politiku Beograd danas uopšte vodi prema Briselu.

No, ukoliko i ne bude kandidature do decembra, biće mosta kod Ade ciganlije i događanja naroda koja su već počela minulog vikenda kada je svih “65 hiljada” članova, rođaka, komšija i inih zainteresovanih lica iz obligacionog odnosa sa strankom gradonačelnika Beograda prošetalo od čukaričke do novobeogradske obale Save.

Opštenarodno veselje zdušno su podržali gotovo svi mediji koji se intenzivno bave predsednikovim konkursom za imonovanje mosta u izgradnji. Inače, i sam predsednik dao je skroman doprinos u pisanju krštenice izjavom da bi “najviše voleo da se most zove Zoranov i Nenadov”!? Davanje imena mostovima postala je gotov predsednikova sklonost, još od kad je od “biznis klase” pokušao da iznudi “tajkunski most”, kao iskupljenje za kontroverzno stečeno bogatstvo.

Za sad nije izvesno zašto pak poslednji predsednikov predlog gradska komisija Beograda nije uvrstila u “zvanične”, među kojima se se pak našli neki drugi tipa “žirafa”, patrijarh Pavle, Draža Mihailović…

Možda predsednik bude imao više sreće ako se uoči svečanog mega otvaranja mega mosta krštencia bude izvlačila iz bubnja. Još ako svojim veštinama pripomogne i “loto baka” Suzana Mančić. Ko zna? Ovih dana donela je sreću u vidu junica mnogim stočarima iz sela u okolini Jagodine.

Svetlana Ratkov

Podelite ovu stranicu!