Lustracija – pusti san?

28 Oct 2010

Male su šanse da u Srbiji dođe do lustracije, naročito ima li se u vidu činjenica da su se, od 5. oktobra 2000. do danas „izmirili” Demokratska stranka i SPS.

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) pokrenula je kampanju da u Srbiji konačno počne da se sprovodi Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatiji kao Zakon o lustraciji, koji je donet još 2003. godine.

Portparolka LSV Aleksandra Jerkov za Dojče vele kaže da se ta stranka zalaže da se rok važnosti zakona produži sa 2013. na 2023. godinu. Prema njenim rečima, u Srbiji i danas na važnim pozicijama u društvu sede mnogi koji su učestvovali u kršenju ljudskih prava u vreme Miloševićevog režima. „Smatramo da su to zločini koji ne zastarevaju, koji ne bi smeli da zastarevaju. Dakle, imamo zakon, treba mu produžiti važenje do 2023. godine i zakon treba sprovoditi”, navodi Jerkov.

Politička elita ne želi lustraciju

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Maja Mićić ocenjuje da su male šanse da u Srbiji dođe do lustracije, naročito ima li se u vidu činjenica da su se, od 5. oktobra 2000. do danas „izmirili” Demokratska stranka i SPS. „Nekako nam se ta inicijativa više čini kao iluzija i utopija, nego kao realnost do koje će doći, sem ako se u potpunosti ne promeni politička elita u Srbiji, i to ne samo u vladajućoj garnituri, već i u opoziciji, zato što se oni međusobno smenjuju, a zapravo preuzimaju iste obrasce jedni od drugih”, navodi Mićićeva.

Izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milan Antonijević kaže da bi priča o lustraciji ove godine morala da se završi. „Ili na način da se reaktivira zakon i da se pokuša njegova implementacija ili, s druge strane, da se taj zakon stavi van snage, jer je stvarno sramota za jednu državu da postoji zakon koji niko nije pokušao da implementira”, kaže Antonijević.

I dosijei tajnih službi ostali zatvoreni

On podseća da u Srbiji nije usvojen ni zakon o otvaranju dosijea tajnih službi, što je, po njemu, jedan od osnovnih preduslova za primenjivanje Zakona o lustraciji. „Sam zakon je više-manje i stajao na ledu zbog toga što nije bilo preduslova za njegovo sprovođenje, a to je, između ostalog, bio i zakon o otvaranju dosjea tajnih službi, koji međutim nikada nije usvojen.”

Ukoliko se čudo ipak desi i zakon počne da se primenjuje, Maja Mićić smatra da će to biti odlična društvena poruka. „To će biti poruka svima onima koji će tek stupiti na političku scenu, kakva su u suštini pravila igre: da neko ko se bavi kriminalom, da neko ko je imao uprljane ruke koje se vezuju za neke zločine počinjene tokom devedesetih godina prošlog veka, neće moći više da nađe svoj prostor u političkom ili u javnom životu Srbije”, kaže Mićićeva.

Za razliku od bivše Istočne Nemačke, Češke, Slovačke ili Poljske, u zemljama bivše SFRJ lustracija nije sprovedena, pa tako ni u Srbiji. Tamošnja javnost i dalje ne zna ko je sve, imenom i prezimenom, učestvovao u masovnim kršenjima ljudskih prava tokom Miloševićeve vladavine, ali i tokom perioda socijalističke Jugoslavije.

Kako sada stvari stoje, lustracija, koja podrazumeva jasan otklon prema onima koji su teško povređivali ljudska prava i uspostavljanje moralnijeg društva, otići će u prošlost, umesto onih koji je trebalo da odgovaraju. Možda je i to jedan od razloga zašto se Srbija tako teško suočava sa prošlošću.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!