LUKA BOŽOVIĆ: Pajtićev hrabar iskorak, ali…

21 Jun 2016

Istopolni brakovi su ljudsko pravo i civilizacijsko dostignuće i o tome nema šta da se glasa...

Stranke u Srbiji nisu baš najtransparentnija udruženja i primer dobre prakse kada je u pitanju organizaciona demokratija. Neke stranke su manje ili više transparentne i vode otvorenu debatu ali se uprkos tome trude da zadrže unutrašnje nesuglasice “u kući” pa zabranjuju frakcije, iznošenje sranačkih pitanja u javnost, i slično. Procesi donošenja odluka i kreiranja politika odvijaju se iza zatvorenih vrata.

Bojan Pajtić otvorio je diskusiju o važnim pitanjima za budućnost Demokratske stranke, a neki će reći i pro evropske, liberalnije opozicije. Pitanje članstva u NATO, pitanje učešća sindikata u radu DS, pitanje reintegracije partija nastalih iz DS i konačno pitanje pravnog regulisanja istopolnih brakova su pitanja o kojima će se članstvo izjasniti. Unutarstranačka pitanja kao što je članstvo u NATO, učešće sindikata ili reintegracije ostavljam Demokratskoj stranci ne rangirajući ih po značaju. Pitanje regulisanja pravnog statusa pak treba razmotriti ozbiljnije.

Ovo pitanje nije novo i civilno društvo o njemu priča godinama. Pitanje je i deo zahteva Parade ponosa, a postoji i model zakona koji su izradili Centar za unapređenje pravnih studija i Labris, koji su u trenutku optimizma očekivali u skupštinskoj proceduri u proleće 2013. godine. Tabloidi su diskusiju pokretali prilikom izrade novog Građanskog zakonika na njima svojstven način. Sve u svemu ne možemo reći da je ovo pitanje potpuno novo.

Zapitaće se neko šta je onda sporno u pitanju koje je Bojan Pajtić postavio članstvu, odnosno o kome će se članovi i članice Demokratske stranke izjašnjavati?

U leto 2015. godine u slučaju Oliari i drugi protiv Italije Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da Italija krši član 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Praksa ovog suda tiče se i Srbije kao članice Saveta Evrope i potpisnice pomenute konvencije. Navedeni član broj osam je član koji garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Kako sud stacioniran u Strazburu tumači Konvenciju evolucionistički, odnosno u svetlu aktuelnih društvenih okolnosti, Italiji je naloženo da pravno reguliše status istopolnih partnerstava.

Neko bi rekao da DS sada želi da demokratski odluči o tome da prihvata istopolne brakove. Tu dolazimo do spornog pitanja, a to je da li se o ljudskim pravima sme odlučivati na ovaj način. Drugim rečima, može li većina da ukine bilo koje ljudsko pravo? Ako kažemo da može, onda smo priznali argumentaciju Dveri i ekstremne desnice da je većina ljudi protiv Parade ponosa pa ona stoga ne sme biti dozvoljena. Treba misliti i o tome šta ako članstvo DS odbije da podrži zalaganje za istopolna partnerstva? To onda znači da jedna pro evropska stranka nije baš toliko pro evropska jer put u Evropu podrazumeva poštovanje ljudskih prava i usvajanje rešenja na koja smo se sami obavezali.

Moramo priznati da je u homofobičnom društvu ovo hrabar iskorak Bojana Pajtića u trenutku u kome priznao neko to ili ne DS ne stoji baš najbolje među biračima. Taj iskorak pre njega napravili su Socijaldemokratska unija (u Programu se zalaže za izjednačavanje statusa i svih prava istopolnih zajednica), Liberalno demokratska partija i poslednja Socijaldemokratska stranka.

Pitanje izjednačavanja prava istopolnih zajednica sa brakom između partnera različitog pola je civilizacijsko pitanje. To pitanje dobilo je i sudski epilog koji je Srbiji i drugim potpisnicama Konvencije dao jasne smernice šta činiti. Svaka stranka koja želi da bude pro evropska ove smernice mora da usvoji i prihvati. Ne postoji druga opcija. Evropskom sudu za ljudska prava dugujemo zahvalnost što je dao jasan odgovor na ovo pitanje i argumentovao poziciju. Ostaje samo da sve partije, udruženja i pokreti koji iskreno veruju u drugačiji Srbiju u kojoj se ljudska prava poštuju jasno stanu iza takve odluke suda.

Autor je generalni sekretar Socijaldemokratske omladine

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!