Loša beskonačnost ili ozbiljne reforme

May 27 2012

Vojvodina pala na najniže grane od 1918. godine

Kakva god da bude, buduća vlada mora da izađe s realnim i kredibilnim programom, a glavni ciljevi moraju biti povećanje zapošljavanja, smanjenje javnog duga, sprečavanje odliva investicija, očuvanje kursa dinara… Sve što važi za državu, važi i za Vojvodinu, koja je, prema oceni pojedinih ekonomskih analitičara, čak i u goroj poziciji, jer je po mnogim pokazateljima pala za vreme prethodne vlade ispod proseka Srbije. Može li i hoće li centralna vlast koju čekamo pogurati Vojvodinu i omogućiti joj bolju poziciju?

Ekonomske zakonitosti pokazuju da do rasta zaposlenosti u jednoj državi može doći tek onda kada rast BDP bude najmanje pet posto godišnje i kada se taj rast stabilizuje nekoliko sezona. S obzirom da se ove godine skok našeg BDP-a procenjuje na 0,1 posto, a sledeće negde oko 1,3 procenata, nije teško zaključiti kako će se kretati zaposlenost u našoj državi. Tim pre ako se ima u vidu da, i kada smo imali dobar privredni rezultat, broj zaposlenih nije rastao. Dalje, hronični deficit u razmeni sa inostranstvom doveo je do rasta spoljnih dugova, koji su sada iznad 80 odsto bruto domaćeg proizvoda; javna je potrošnja značajno povećana i premašila je granicu od 45 odsto BDP-a; odliv direktnih stranih investicija je od početka godine, prema podacima Ministarstva finansija, bezmalo 400 miliona evra…

Nema spremnosti za reforme

Vladajuće stranke ni do sada nisu bile spremne da uđu u reforme. Ali, dosad im se to nekako i moglo: suočeni sa ekonomskom krizom, nisu se odvažili da rešavaju probleme, već su, do tada veoma nisko zaduženu zemlju, za četiri godine opteretili novim dugom većim od šest milijardi evra. Elem, na novu vlast pao je veliki teret. Greške prethodne tek će da plaćaju svi građani, pa tako i Vojvođani, koji su, recimo, i prema najnovijoj zvaničnoj statistici, po platama ispod srpskog proseka. U aprilu je, saopštila je juče statistika, prosečna republička zarada bez poreza i doprinosa bila 42.215 dinara, beogradski region je dostigao prosek od 47.088 dinara, a vojvođanski 42.097 dinara.

Pitanje je, ako se nastavi isti odnos Beograda prema Vojvodini, kako će se ekonomski vojvođanski pokazatelji kretati? Kakvu politiku možemo očekivati ako, recimo, bivši predsednik Srbije bude premijer? Po logici stvari, istu kakvu smo imali u prethodne četiri godine.

- Očekujem da će se republička vlada i vlada Vojvodine sastojati iz istih političkih struktura i stranaka ili će je sačinjavati iste političke stranke i da će to biti neka vrsta kontinuiteta u odnosu na prošli period. Ali, ostalo je za taj kontinuitet dovoljno obaveza i neophodnosti gradnje neke vrste minimuma poverenja, neophodnog poverenja između centrale i regije ili između Beograda i Novog Sada. Ostala je i obaveza ustavno-pravnog okvira koji je u ovom momentu još u nedovoljnoj meri ispunjen. I naročito obaveza rešavanja posebnog pitanja, a to je jedno izračunljivo i sigurno finansiranje. Treba, naime, doneti zaon o finansiranju APV – ukazuje u razgovoru za “Autonomiju” potpredsednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor.

Po njemu, veoma je važno da se konačno jednom zauvek reši pitanje učešća pokrajinskog budžeta u republičkoj kasi.

- Mislim da se tu i ne radi o nesporazumu već o drugačijem shvatanju stvari vezanih za tih famoznih sedam posto, za stalno traženje ispunjenja od strane republike, za stalno bivanje pokrajinske vlade i njenih institiucija, pre svega Fonda za kapitalna ulaganja, u jednoj stresnoj situaciji – kada će dođi novci, hoće li uopšte doći, šta će biti sa obavezama, šta sme da se prezume od ugovornih obaveza..? To su sve realna očekivanja i dugoročne obaveze koje su ispred obe vlade – poručuje Pastor podsećajući na “nesretno zakonsko rešenje oko javne imovine”, jer, ostala je republička vlada dužna Vojvodini kada je reč o prenosu u pokrajinsku svojinu nekih institucija.

Komentarišući činjenicu da se za sve te probleme nije moglo naći rešenje u prethodnom periodu, te da su stoga upitna očekivanja da će se rešiti ako budemo imali kontinuitet u odnosima buduće pokrajinske i republičke vlade, naš sagovornik naglašava da preostaje da se zapne i pokuša postići konsenzus oko tih pitanja.

- Ostaje da se stvori kritična masa volje i da se pomera lestvica milimetar po milimetar. Samo je to realna mogućnost. Nema bombastičnih, velikih rešenja preko noći, stvari će se pomerati polagano jer je društvo je podeljeno, politika podeljena, i ogromna je doza nepovorenja, te ne ostaje ništa drugo u takvoj situaciji već politika sitnih koraka – kaže Pastor.

Personalni odnosi

Predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović u razgovoru za “Autonomiju” izrazio je očekivanje da će vlada u principu biti u kontinuitetu kao i dosadašnja, ali je ukazao i na činjenicu da je pozicija Vojvodine ograničena Ustavom.

- Pozicija Vojvodine se ne može menjati i to sada i nije pitanje vlade. U ovim ekonomskim teškoćama čak mislim da to nije pitanje koje bi trebalo da je na dnevnom redu, bez obzira na različita polazišta oko toga. Ali, uvek je moguće da u praksi odnosi između vlade Vojvodine i vlade Srbije, i njihovih sekretarijata i ministarstava budu bolji. To ponekad zavisi i od personalnih odnosa, čak ponekad više i od političkih. U svakom slučaju, očekujem da su iskustva iz prošle četiri godine stvorila osnove da se odnosi podignu na kvalitetniji nivo – kaže Filipović

On naglašava da je zadatak Vlade Vojvodine da snagom svog autoriteta, odnosno predstavljanjem interesa njenih građana i privrede, bude što više dosledna u zahtevu za poštovanje svih ustavnih obaveza, posebno u finansijskoj sferi, koje vlada Srbije ima prema pokrajinskoj.

Vratimo se statistici. U svakom slučaju, ona Vojvodini ne ide u prilog, kao uostalom ni celoj zemlji. Podaci su neumoljivi. Republičkog zavod za statistiku objavio je u novembru prošle godine da je BDP po glavi stanovnika u 2009. u Vojvodini, za 4,8 odsto ispod proseka Republike. Kao takva, Vojvodina, sa stepenom razvijenosti na 80 odsto od proseka Beogradskog regiona, svrstava se u nedovoljno razvijen region. Time je, ukazuju pojedini ovdašnji ekonomski analitičari, pala na najniže grane od 1918. godine.

Ljubica Blitva Trošić (Autonomija)

Ne sviđa mi seSviđa mi se (+4 rating, 4 votes)
Loading ... Loading ...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on May 27 2012. Filed under Decentralizacija, Izbori, Izdvajamo, Vojvodina. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Log in | Designed by Gabfire themes | GoDev