Lokalni mediji slepi za proteste

23 Apr 2017

Ćutanje o protestima je slika medija: postali su propagandno sredstvo u rukama političara

Slika o lokalnim protestima u medijima, slika je o stanju u samim medijima. Oni koji nisu zapali u ruke moćnika, jesu u finansijske probleme. Ulogu lokalnih medija su delimično nadomestili oni sa nacionalnom pokrivenošću

Samo dan nakon što je više hiljada mladih u Beogradu blokiralo centralne gradske ulice nezadovoljni izbornim rezultatima, plamen se proširio na gotovo svaki kraj Srbije. Okupljanja su u isto vreme zakazali u više od dvadeset gradova – od Subotice preko Zrenjanina, Sremske Mitrovice, Šapca, Kragujevca, Kraljeva, Novog Pazara, sve do Niša i Vranja.

subotica, protest, diktatura, foto Maglocistac

U Subotici su osim „rušenja diktature” tražili i poštovanje prava LGBT zajednice, a u Nišu da se istraže lažni doktorati. U Zrenjaninu su protestovali i protiv postavljanja splava na jezeru, dok su u Novom Pazaru podsetili na navodne nepravilnosti koje su se tokom izbora dogodile na biračkim mestima u tom gradu.

Da će okupljanja biti i kako su ona protekla, međutim, mogli su da znaju samo oni koji se nalaze na društvenim mrežama, jer u medijima o tome jedva da je bilo ko govorio. Protesti na centralnim gradskim trgovima za lokalne medije uglavnom nisu bili vest, bez obzira na to koliko je ljudi te proteste podržavalo.

Kamere prisutne, izveštaja nema

Jedan čovek u kolicima s kutijom na glavi na kojoj piše „Dole Sremska televizija“ – tako je protest počeo u Rumi. Kasnije mu se pridružilo nekoliko desetina građana.

novinari snimatelji mediji

„Kod nas je sve okrenuto naopačke od onog što bi trebalo. Protest se namerno desio na Veliki petak da bi simbolizovao patnju ovog naroda“, priča organizator Mile Savić.

Veliki broj Rumljana, međutim, ne zna ni da se protest dogodio. „Kako i da znam? Gde to da vidim“, kaže jedan stariji Rumljanin. Druga gospođa nas ubeđuje da toga i nije bilo. „Čula sam da je u Mitrovici bilo nešto, nije se kod nas niko organizovao“, tvrdi ona.

Treća grupa se spori u vezi s tim koliko je ljudi zaista bilo. Pouzdane informacije, međutim, mogu da čuju samo od očevidaca, jer nijedan lokalni medij nije najavio niti izveštavao s protesta, iako su, tvrdi Savić, svi bili obavešteni, a skup prijavljen i policiji.

Gotovo preslikana situacija je i u ostalim gradovima, kažu nam iz Novog Pazara, Požarevca i Sremske Mitrovice. Čime su građani nezadovoljni lokalna javnost zna tek u Nišu, Subotici i Somboru, pre svega zahvaljujući onlajn medijima poput Južnih vest ili Magločistača.

„Prilično je dezorganizovano, ali se trude da uvek pošalju neku poruku i imaju neki govor. Prvih dana je bilo oko hiljadu ljudi“, priča za DW urednica Magločistača Natalija Jakovljević.

„Jedan do dva medija uvek proprate te događaje. Ostali lokalni mediji nisu zainteresovani niti izveštavaju o tome. Neki su prvih dana preneli fotografije i tu se cela priča završava”, kaže Jakovljević.

Toliko je – slovom i brojem – medija i u Nišu koji protestima posvećuju pažnju, iako su okupljanja tamo masovnija i organizovanija. „Ostale kolege dolaze s mikrofonima, ali ne javljaju šta se dogodilo“, priča za DW urednik Južnih vesti Predrag Blagojević.

„Prepoznajem ih i vidim na protestima s kamerom i mikrofonom u ruci. Mi imamo četiri lokalne televizije i tu su jedne dnevne novine. Ja sve te novinare vidim na protestima, ali sam iz razgovora s drugim kolegama saznao da njihovih izveštaja nema na lokalnim televizijama. Baš smo pre neke večeri razgovarali o tome zašto su onda te kamere na protestima i došli smo do zaključka da čekaju da se desi nešto što bi njima bilo zanimljivo“, objašnjava Blagojević.

Na ivici opstanka

Slika o lokalnim protestima u medijima, slika je o stanju u samim medijima. Njihov položaj nikada nije bio teži, mnogi su na ivici opstanka, dok su drugi, kaže novinarka Maja Leđenac, nakon sprovedene privatizacije postali još jače propagandno sredstvo u rukama političara.

„Trenutna politička situacija na lokalu može mnogo da utiče na filtriranje informacija, a važno je podsetiti da su upravo političari i kupovali lokalne medijske kuće kako bi informisali građane o onome o čemu oni misle da treba, a ne poštujući javni interes”, objašnjava za DW Maja Leđenac, koja se bavi istraživanjem finansiranja lokalnih medija.

Oni koji nisu zapali u ruke moćnika, jesu u finansijske probleme. U Kragujevcu zato novinari sebe nazivaju volonterima. „Devastirani lokalni mediji neretko imaju toliko velike novčane probleme da prosto nisu sposobni i nemaju kapaciteta da se bave osnovnim informisanjem, a kamoli da se bave nacionalnim temama, da ne govorimo tek o analitici ili istraživačkom novinarstvu“, priča Leđenac.

To bi, barem prema zakonu, lokalna samouprava delom mogla da reši finansiranjem javnog interesa kroz javne konkurse. Međutim, procenat koji se izdvaja za finansiranje medija iz lokalnih budžeta u većini lokalnih samouprava jedva da prelazi jedan odsto, iako je preporuka medijske koalicije dva procenta od ukupnog budžeta. A tu nije kraj problemima.

Prema istraživanju predstavljenom u Beloj knjizi o konkursnom sufinansiranju, čak 42 lokalne samouprave u prethodnom ciklusu nisu uopšte ni raspisale konkurs, dok su u sedamdeset odsto raspisanih konkursa uočene brojne nepravilnosti. Tako novac namenjen finansiranju javnog interesa završava na računima onih medija koji su naklonjeni lokalnim vlastima.

Građansko novinarstvo

Ulogu lokalnih medija samo su delimično nadomestili oni sa nacionalnom pokrivenošću, i to u zavisnosti od dopisničkog potencijala. O tome šta se s protestima događa van Novog Sada, Beograda i Niša, građani mogu da saznaju iz svega nekoliko medija, iako neki od njih redovno odlaze na terene. „Radio-televizija Vojvodine je, na primer, bila jednom ili dva puta, a Blic je svaki put prisutan, ali im nije svaki tekst objavljen“, priča Natalija Jakovljević iz Subotice.

List Danas zato je uputio poziv građanima da oni sami šalju informacije, i za proteste izdvojio jednu stranu u kojoj daju pregled stanja u lokalnim sredinama.

„Na ovaj korak smo se odlučili na osnovu velikog broja poruka koje smo dobijali prethodnih dana od čitalaca sa pitanjem zašto nemamo vesti o protestima iz njihovog mesta. Trenutno nismo u situaciji da čitaocima obećamo neke nadoknade za ono što nam pošalju, ali ćemo svakako najvrednije nagraditi poklonima”, navodi se u pozivu list Danas.

Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Petrović za DW kaže da su se ljudi odazvali pozivu, ali su protesti u manjim sredinama ubrzo zamrli. „Imamo malo dopisnika – ukupno četiri ili pet, a s obzirom na to da su se protesti u početku dešavali po raznim mestima u Srbiji, odakle nije bilo nikakvih informacija, onda smo apelovali preko društvenih mreža da se jave ljudi, ne samo novinari, koji bi mogli da nam pošalju sliku ili informaciju kakav je protest u nekom manjem gradu. I dalje apelujemo da nam šalju informacije iz svojih sredina o tome šta se tamo dešava, posebno na političkom planu“, dodaje Petrović.

Protest Novi Sad Izbori foto Maja Ledjenac2

Za to vreme, Koalicija novinarskih i medijskih udruženja podseća novinare na to da je autocenzura „opasna mentalna manipulacija čije su posledice po profesiju i društvo dalekosežnije i opasnije od cenzure” i zahteva od novinara i medija, a posebno javnih medijskih servisa, da se „privedu profesiji i tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izveštavaju o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije”. Do uspavanih, čini se, taj apel i dalje nije stigao.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!