LOIC TREGOURES: Pogrešna je mantra Brisela da Vučić stabilizuje region

09 Sep 2017

"Istina je na drugoj strani: Srbija i predsednik Vučić veoma destabilizuju sve svoje susede"

Evropska unija ima neta?nu i štetnu mantru da su jaki lideri, poput Aleksandra Vu?i?a u Srbiji, ?uvari stabilnosti u regionu. Istina je na drugoj strani: Srbija i predsednik Vu?i? veoma destabilizuju sve svoje susede.

Uz ovo, Loic Tregoures, politikolog sa Univerziteta u Lilu i izvrsni poznavalac Balkana, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže i da u Briselu niko nije dovoljno pošten da prizna da je proces proširenja ve? godinama zaustavljen. Ako se primanje novih ?lanica u EU ne nastavi u mandatu slede?e Evropske komisije, upozorava, igra ?e biti gotova.

U Srbiji, kaže naš sagovornik, ne postoji prostor za opoziciju. To je zato što se Vu?i? nametnuo Briselu kao pro-EU ?ovek, a EU zauzvrat odvra?a pogled od njegove autoritarne vladavine, ?ime opoziciju baca na potpunu marginu.

Loic Tregoures najpre odgovara na pitanje kako vidi nekonsekventnost srpske politike kad je re? o Kosovu, gde vlast na jednoj strani poziva na racionalan dijalog o Kosovu, a na drugoj spre?ava ulazak Kosova u me?unarodne organizacije.

Tregoures: Ja verujem da Kosovo treba da bude ?lan, recimo, Interpola, iz o?iglednih bezbednosnih razloga koji se ti?u terorizma i problema koji su se pojavili poslednjih meseci i godina.

Drugo, postoje kratki i duži rokovi. Na kratki rok – kad je re? o zahtevu za ?lanstvo Kosova u UNESCO ili INTERPOL ili UN, srpska spoljna politika može da nastavi da u tome spre?ava Kosovo. Me?utim, gospodin Vu?i? zna da ?e na duži rok on biti taj koji ?e uvesti Srbiju u EU, što zna?i da ?e on, a naravno, i gra?ani Srbije, morati na kraju da naprave racionalan izbor u vezi s tim. Vu?i? je upravo s tim na umu i napisao autorski tekst u „Blicu“( tekst objavljen 24. jula u kome predsednik Srbije poziva na racionalan dijalog o Kosovu u Srbiji, prim. aut).

Namera mu je bila da pripremi gra?ane da ?e za nekoliko godina, kada proces evrointegracije do?e do kraja, od Srbije biti traženo da napravi jasan izbor i da promeni Ustav, možda i raspiše referendum. Onda ?e predsednik Vu?i? mo?i da kaže da je pre pet, ili ne znam koliko godina, ve? rekao da ?e morati da se pro?e kroz taj proces i po?ne da se o Kosovu govori racionalno.

To je tako?e i njegov na?in da zaobi?e i opoziciju. On, naime, ima legitimitet da to uradi i tako namerava da isprednja?i ispred opozicije koja bi imala izrazitiju proevropsku orijentaciju.

RSE: Kad kažete ’na duži rok’, dakle, vreme kada ?e Srbija biti pred samim ?lanstvom u EU, koliko još godina imate na umu?

Tregoures: Pa, ne mogu to, naravno, precizno znati, ali bio sam pre nekoliko nedelja na sastanku u Trstu u okviru Berlinskog procesa i mislim da su svi u Briselu svesni da ?e igra biti gotova ako se proces proširenja EU ne nastavi uskoro. Kad kažem uskoro, mislim da bi to moralo da se dogodi u slede?em mandatu Evropske komisije, dakle izme?u 2019. i 2024. godine, i to bez obzira na to da li su zemlje-kandidati za EU spremne za prijem ili ne. Mi obi?no govorimo da su Crna Gora i Srbija spremnije nego druge zemlje, ali šta to zna?i da su spremnije? Da li to što su spremnije zna?i i da su spremne? Me?utim, bez obzira na to, ja o?ekujem da ?e se jedna nova zemlja, možda i dve, pridružiti Evropskoj uniji tokom mandata slede?e Evropske komisije.

Rekao bih da predsednik Vu?i? zna da ?e se to desiti ili pri kraju njegovog teku?eg ili za vreme slede?eg predsedni?kog mandata. On ?e tr?ati narednu predsedni?ku trku insistiraju?i na promenama Ustava i referendumu, što je uslov da Srbija u?e u EU i uvereva?e da glas za njega Srbiji donosi ?lanstvo u EU. Mislim da ?e Evropska unija na kraju dana biti spremna da napravi takav izbor: vi promenite Ustav, mi vas primimo u ?lanstvo u roku od šest meseci. To ?e po mom mišljenju morati tako da se završi.

RSE: Opozicija u Srbiji, njen proevropski deo, optužuje Vu?i?a za autoritarizam i odbija svaku inicijativu koja dolazi od njega, pa tako i njegov poziv na racionalan unutrašnji dijalog o Kosovu. Saša Jankovi?, lider Pokreta slobodnih gra?ana, recimo, kaže da sa Vu?i?em može da razgovara samo o njegovoj mirnoj predaji vlasti. S obzirom na to da je Kosovo goru?i problem Srbije, da bez napretka u obavezama obuhva?enim Poglavljem 35 o Kosovu, sva druga poglavlja bivaju zaustavljena, ?ega je, naravno, opozicija svesna, da li je po vašem mišljenju ovakav njen pristup pogrešan ili nije?

Tregoures: Ja moram da kažem da se ne slažem sa narativom prema kojem je najve?i problem Srbije Kosovo i Poglavlje 35. To jeste stav Brisela, ali ja mislim da je to greška. Greška je zato što prakti?no osnažuje Aleksandra Vu?i?a i njegov autoritarni na?in vladavine. Kako? Tako što su sve o?i uprte u Kosovo, situacija izme?u Beograda i Prištine se povremeno poboljšava, što Brisel pohvali, a u me?uvremenu žmuri na ono što se doga?a u samoj Srbiji. Pri tome opoziciji nije lako zato što je marginalizovana.

Uzgred, ne radi se o tome šta Saša Jankovi? misli o Kosovu. Ali, kad bi se on uklju?io u debatu o Kosovu, to bi bilo kao da podržava Vu?i?a i Naprednu stranku. On to ne može u?initi, tako da, zapravo, i nema mnogo izbora. On zato mora da pokuša da okupi novu opoziciju. Pri tome se mora imati na umu da svake godine mnogo mladih i obrazovanih ljudi, onih koji bi možda glasali za njega, odlazi iz Srbije. Dakle, opoziciji u Srbiji nije lako, a ako Jankovi?, recimo, ho?e da stvore pravu opoziciju, to ne može uraditi tako što ?e podržati Vu?i?a u dijalogu o Kosovu, koji zapravo i nije nikakav dijalog. Nije dijalog zato što ?e na kraju Aleksandar Vu?i? prosto re?i: moramo da uradimo to i to – i kraj pri?e.

Ako pogledate poslednje predsedni?ke izbore, imali ste tri nova kandidata: Belog, Jankovi?a i Vuka Jeremi?a. Mogli su bar da pokušaju da se okupe oko jednog od njih. Uostalom, tako je Miloševi? pao. Ljudi koji nisu imali mnogo zajedni?kog – poput Koštunice, ?in?i?a i drugih – okupili su se oko jednog jedinog cilja: da ga primoraju da ode. Ja ne poredim tu dvojicu, nije to moja poenta. Ono što ho?u da kažem jeste da se u srpskom politi?kom sistemu ne doga?a da se vlast i opozicija slože oko bar nekih pitanja. U tom hegemonom sistemu vi imate jednu hegemonu partiju i to je to. Što zna?i da ako ste opozicija i ako želite da do?ete na vlast, vi morate okupiti koga god i koliko god stranaka i pokreta možete da biste oborili tog hegemona na vlasti.

Demokratska stranka upravo je tako izgubila vlast. Zbog svojih grešaka, naravno, ali i zato što su oni s druge strane okupili što su više mogli njenih nezadovoljnika.

Uz sve ovo, moram re?i da jedva vidim ikakav politi?ki prostor za opoziciju u Srbiji danas. Problem je u tome što su glavne teme u Srbiji Evropska unija i Kosovo, iako o tome nema zapravo nikakve debate. To objašnjava i zašto je za bilo koga u opoziciji teško da tim problemima da nekakav svoj doprinos. To je zato što je Aleksandar Vu?i? uspeo da se nametne kao pro-EU lider u Briselu. Opozicija sad ne može da iza?e pred gra?ane i kaže: Ne, ne, to nije on, to sam ja, ja sam pravi Evropljanin. Ona, dakle, na tu mogu?nost ne može da ra?una.

A ne može ni da doprinese u tim temema zato što politi?ka igra u Srbiji nije saradnja ili sabiranje najboljih ideja, bez obzira odakle dolaze. Ne, u Srbiji je vladaju?a politi?ka logika – ja sam na vlasti, ja odlu?ujem, a ti, pošto si opozicija, ti si neprijatelj. Ne, bar povremeno, partner ili politi?ki protivnik – ti si neprijatelj, ti si u opoziciji, dakle, nemaš nikakvu mo? da odlu?uješ o bilo ?emu. Saša Jankovi? je, zapravo, imao više mo?i dok je bio ombudsman nego što je ima sada kao opozicionini vo?a.

RSE: Time što ste rekli, da li vi indirektno kritikujete Evropsku uniju za njenu bezrezervnu podršku Vu?i?u?

Tregoures: Apsolutno. To je velika greška Brisela. Po mom mišljenju radi se, naime, o vema ?udnom nesporazumu. Naime, Vu?i?u je uspelo da se u Briselu prezentuje kao garant regionalne stabilnosti, šta god stabilnost zna?ila – po?eo sam da mrzim tu re? jer ona ne zna?i ništa. Kako god bilo, dakle, on igra na tu kartu stabilnosti i u Briselu i Berlinu mu veruju, uopšte ne dovode?i u pitanje taj postulat. Moj argument je da ne postoji ništa pogrešnije od takvog postulata zato što Srbija i predsednik Vu?i? sada veoma destabilizuju sve svoje susede: Kosovo famoznim vozom, Makedoniju povla?enjem diplomata i pre toga epizodom prilikom upada demonstranata u makedonsku skupštinu, a Bosnu preko Dodika. Dakle, pogrešna je, naprosto nije istinita, pretpostavka da je Srbija garant stabilnosti u regionu. Prvo, mantra o stabilnosti je neta?na, a drugo, da tu mantru o stabilnosti otelovljuju Aleksandar Vu?i? i njegova vladavina pogrešno je samo po sebi.

Kada bi ljudi u Briselu dva puta razmislili, shvatili bi da je danas u regionu Zapadnog Balkana samo jedna vlada koja je posve?ena vladavini prava i proevropskim reformama. Ta vlada je u Skoplju. I nije nikakvo ?udo onda što su Srbija i Vu?i? povukli svoje diplomatsko osoblje iz ambasade u Makedoniji. To je bila politi?ka poruka.

RSE: Zašto onda Brisel i Vašington toliko podržavaju Vu?i?a?

Tregoures: Pa, zato što veruju da je na Balkanu najvažnija stabilnost.

RSE: I veruju da je garant stabilnosti Vu?i??

Tregoures: Da, naravno. Oni, generalno govore?i, veruju da jaki lideri donose stabilnost. Ta ideja se može dovesti u pitanje i drugde u svetu. Ne možete, na primer, re?i da je Egipat stabilan. Iako ima diktatorsku vlast, nije stabilan. Niti su druge zemlje nestabilne zato što su demokratske.

Ne možete, uprkos tome, ubediti Brisel, da kandidati za ?lanstvo u EU moraju da se pridržavaju ?lana 2 Ugovora o Evropskoj uniji, što zna?i da moraju da poštuju vladavinu prava, ljudska prava, evropske vrednosti. Dakle, ne sme EU u zemljama-kandidatima više vrednovati stabilnost nego vladavina prava i vrednosti. A upravo se to dešava. U regionu ve? niz godina imate autoritarnu vladavinu i svi žmure na to. Svi su gledali kroz prste VMRO-u u Makedoniji, recimo, ili Vu?i?u za ono što još uvek radi u Srbiji, a sve to u ime stabilnosti.

Mislim da je to pogrešno jer nije u interesu EU da u svojim redovima ima zemlju u kojoj se vlada onako kako se vlada u Ma?arskoj ili Poljskoj ili Turskoj ili Rusiji. Smatram, dakle, da je nakaradan pristup davati podršku jakom lideru jer, eto, nije zapucao. To je, dakle, pogrešan pristup koji traje ve? godinama i to je zato što u Evropskoj uniji niko, zapravo, nije dovoljno pošten da prizna da je proširenje Unije ve? godinama zaustavljeno.

RSE: Nova faza dijaloga izme?u Srbije i Kosova po?inje. Kakva su vaša o?ekivanja od tog briselskog procesa?

Tregoures: Do sporazuma izme?u Beograda i Prištine dolazi?e kad god to bude odgovaralo interesima dveju strana i dvojice lidera. Trenutno je i u Vu?i?evom i u Ta?ijevom interesu da pokažu da mogu da postignu neke dogovore i da su, pritom, upravo njih dvojica ti na koje se Evropska unija može osloniti, da su oni u tom procesu glavni akteri.

RSE: Vu?i? je sada najja?i ?ovek u svojoj zemlji, dok se ?ini da se na Kosovu to ne može re?i o Ta?iju.

Tregoures: Da, oni nisu u istoj poziciji, ali briselski dijalog daje legitimitet obojici – kako Vu?i?u, tako i Ta?iju. Dakle, sve dok je predsednik Kosova i sve dok pokret ’Samoopredeljenje’ nema ve?inu, Ta?i ostaje glavni sagovornik u Briselu. Uz sve navedeno i zato što njega tamo najbolje poznaju, a birate ?avola koga poznajete, zar ne? Ukratko, ovaj dijalog legitimizuje i jednog i drugog, a oni preko tog dijaloga pokazuju da kada žele mogu posti?i sporazum. Ostaje, naravno, da vidimo u oktobru da li ?e sporazum o pravosu?u biti implementiran, ali je to dobar korak koji pokazuje da se može posti?i dogovor ako postoji politi?ka volja.

RSE: Zvani?nici u Beogradu ponavljaju gotovo svakodnevno da Srbija nikada ne?e priznati Kosovo iako to od njih spolja niko i ne traži. Me?utim, da li ?e po vašem mišljenju Srbija, kada do?e do samog praga EU, morati da potpiše me?unarodni pravno obavezuju?i dokument o Kosovu?

Tregoures: Ne vidim da to na bilo koji na?in može da se izbegne. Ja ne o?ekujem da ?e Brisel pozvati Srbiju da prizna nezavisnost Kosova jer to nije uradilo ni pet ?lanica EU, ali o?ekujem pravni dokument u okviru ugovora o pristupanju EU, na kojem ?e crno na belo pisati da Srbija nema ništa sa Kosovom i da ni pod kakvim okolnostima ne?e ?initi ništa što bi ometalo integraciju Kosova u EU. Verovatno u tom dokumentu ne?e biti ništa o ulasku Kosova u razne me?unarodne organizacije jer to legalno ne?e biti mogu?e, ali bi?e obuhva?eno sve što ima veze sa integracijom Kosova u EU.

Iz situacije sa Kiprom, sa sporom izme?u Slovenije i Hrvatske i drugim bilateralnim problemima izme?u drugih susednih zemalja, Evorpska unija je izvukla lekciju da ne može da primi novu zemlju koja nije rešila sve svoje bilateralne probleme, tako da nema na?ina da Srbija postane ?lanica Evropske unije bez izuzetno jakih garancija da ne?e ometati evrointegraciju Kosova.

RSE: Postoji ve? duže vreme percepcija da je Zapadni Balkan ispod radara Brisela i Vašingtona. Taj vakuum koristi Rusija koja ovde ja?a svoju ’meku mo?’ i kampanju dezinformacija. Ali, zašto Zapad ne ?ini više u regionu u suprotstavljanju širenju ruske propagande? Zašto ’meka mo?’ Evropske unije na ovim prostorima nije snažnija?

Tregoures: Rekao bih da je to zato što nema jednog pilota u kokpitu, što nema jasne politi?ke strategije i, posebno, što nema dobre komunikacije, odnosno, što je ona na veoma niskom nivou.

Ja se se?am studije od pre nekoliko meseci koja je pokazala da ve?ina Srba smatra da je Rusija najve?i donator Srbije iako je daleko najve?i davalac donacija Evropska unija, pri ?emu Rusija nije bila ni me?u deset najve?ih donatora. Taj primer vam pokazuje koliki je jaz izme?u stvarnosti i percepcije. Stvar je, me?utim, u tome što u politi?koj nauci, kao i u realnosti, percepcija, ?ak i ona koja ne odgovara stvarnosti, jeste stvarnost. Problem je što Evropska unija deluje kao da ovo ne shvata. Ona nema jasnu politi?ku strategiju koja bi odgovorila na širenje ruskog uticaja u regionu. Uzgred budi re?eno, Rusija ne pobe?uje svugde na Balkanu, ona gubi u Crnoj Gori, gubi i u Makedoniji. Me?utim, ruska strategija je veoma jasna i oni imaju sredstva, oni investiraju, pri ?emu im nije važna politi?ka i ekonomska cena toga što rade sve dok je to efikasno. Na drugoj strani, Evropska unija ?ak i ne zna kako da na to odgovori.

U Briselu svi misle da su evropske i evroatlantske integracje jedina igra u gradu, tako da su svi drugi akteri tek ometa?i. Problem je, me?utim, što EU potcenjue šta sve ti ometa?i – Rusija, Kina, Turska – mogu da urade.

RSE: Ne mali broj zapadnih poznavalaca ovog regiona tvrdi da rešenja uspostavljena posle ratova nisu samoodrživa i da se politi?ke okolnosti ponovo mogu opasno zaoštriti. Šta vi mislite o tim upozorenjima?

Tregoures: Kad ja govorim o zaoštravanju politi?ke situacije u regionu, ne mislim na ponovno izbijanje oružanih konflikata. Niko nije ni spreman ni voljan za tako nešto. Ne verujem da ?e se to dogoditi, ?ak ni u Bosni. Me?utim, ono ?emu sada svedo?imo jeste stasavanje prve milenijumske generacije koja je veoma nezadovoljna takozvanom tranzicijom. Dvadesetogodišnja ili tridesetogodišnja tranzicija i nije tranzicija – to je postalo stalno stanje, normalno stanje, i oni su prinu?eni da odlaze iz zemlje.

I svi i odlaze, izuzev onih koji to ne mogu i onih koji prihvataju postoje?u igru – da uz pomo? partijske knjižice SNS-a, HDZ-a ili VMRO-a dobiju posao. E, to je ve? drama. Nije, doduše, otvoreni konflikt, ali kad o tome razmišljate na malo duži rok, vidite da se region prazni od mladih ljudi, poput Gr?ke, odakle je mnogo mladih pobeglo, ili Španije i Portugala. Za dve decenije, negde oko 2040. godine, vide?ete kakve ?e to ozbiljne posledice imati. Dakle, ?injenica da masovno odlaze mladi i najobrazovaniji, kao i ?injenica da region ne ide nikuda, opasnost je ve? samo po sebi.

RFE: Kako gledate na inerciju politi?ke scene u Bosni i Hercegovini? Kako efikasnije pokrenuti politi?ke aktere u toj zemlji ka evropskim i evroatlantskim integracijama?

Tregoures: Bio bih skorman u tom kontekstu jer da ima prostog rešenja, mnogi pametniji od mene bi ga u prethodnih dvadeset godina ve? pronašli.

Sa teoretske ta?ke gledišta, postoje razlike izme?u analiti?ara. Jedni smatraju da zemlja može funkcionisati u okvirima dejtonske arhitekture, a drugi da je Dejtonski sporazum problem sam po sebi. Ja bih rekao da strukturne promene u BiH ne mogu da se dogode preko samih izbornih ciklusa. Naprosto ne možete dobiti nenacionalisti?ke garniture na vlasti kroz izbore. Dakle, zaklju?ak je da sam sistem nagra?uje one koji su bili advokati rata, one koji su zgrnuli novac i one koji se održavaju na vlasti zahvalju?i ratu. Oni, naravno, nemaju ni interes da se išta promeni, zbog ?ega pre svakih izbora – a oni se na raznim nivoima održavaju svake dve godine – imate iste govore Dodika, Izetbegovi?a, ?ovi?a i drugih. To je, dakle, uvek isti cirkus, ista komedija, isti teatar. I upravo zato promene ne mogu do?i preko te dimenzije, preko izbornog procesa.

RSE: Šta onda može doneti promenu?

Tregoures: Mislim da bi promene moglo doneti ono što se dogodilo 2013. i 2014. godine – socijalni nemiri. Zašto? Zato što su se tada prvi put politi?ari uplašili i što je Evropska unija reagovala zbog velike zabrinutosti kako bi se stvari dalje mogle razvijati. Dakle, tek kada osete strah da bi moglo do?i do nemira i nasilja, politi?ari se pokrenu.

Pogledajte šta je bilo u Makedoniji. Ta zemlja je deset godina bila zarobljena država. I šta se onda desilo? Desili su se protesti gra?ana, koji su izlazili na ulice svakog dana i svake ve?eri, a istovremeni i pritisci odozgo, posebno od strane zamenika pomo?nika ameri?kog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Hojta Brajana Jia. Nakon njegove posete predsednik ?or?e Ivanov je morao da popusti da da mandat za sastav vlade Zoranu Zaevu. To vam zapravo govori dve stvari: prvo, da pokrenete stvari potreban je istovremeno i pritisak odozdo i pritisak odozgo, i drugo – da Evropska unija još uvek nije dovoljno mo?na da se nosi sa ovakvim doga?ajima jer oni misle da su za region bolji jaki lideri. Pored ostalog i zato što spre?avaju priliv izbeglica sa Bliskog istoka.

RSE: Svakako ste registrovali upozorenje ?eškog predsednika Miloša Zemana da postoji opasnost da Islamska država stvori teroristi?kiu bazu u Bosni. Austrijski šef diplomatije Sebastian Kurz u intervjuu nema?kom listu Handelsblatt upozorio je nedavno na rastu?i uticaj Turske i Saudijske Arabije na Zapadnom Balkanu. „U Sarajevu ili Prištini, na primer, žene su pla?ene da na ulicama budu potpuno pokrivene kako bi se promenio izgled ulica“, rekao je Kurz. Vlasti u BiH saopštile su da nemaju nikakva saznanja o tome. A poljska premijerka Beata Šidlo optužila je pre dvadesetak dana evropske zvani?nike, pre svih nema?ku kancelarku Angelu Merkel, da su otvaraju?i širom vrata izbeglicama otvorili kapije Evrope i onima koji seju smrt.

Kako komentarišete ovakve dramati?ne izjave visokih zvani?nika pojedinih zemalja-?lanica EU?

Tregoures: Dobro je poznata politika zemalja Višegradske grupe prema izbeglicama. One ne pristaju da prime izbeglice islamske veroispovesti. Slova?ka je ?ak i javno saopštila da bi pristala da prihvati izvestan broj hriš?anskih izbeglica – samo, dakle, hriš?anskih.

Što se ti?e izjave gospodina Kurza, ne treba zaboraviti da je on u predizbornoj kampanji.

A kad su u pitanju teorije da je Balkan, da su Bosna i Kosovo, kolevka islamskog terorizma, ja ih pozivam da kažu koliko je teroristi?kih napada bilo u celoj Evropi u poslednjih deset ili petnaest godina i koliko je tih napada planirano ili izvedeno od strane terorista koji su došli iz Bosne ili sa Kosova. Ja sam francuski državljanin i ako bih rekao da na Balkanu imamo džihadiste u trenutku kada mi u Francuskoj imamo verovatno stotite ljudi koji su spremni – mislim, bukvalno spremni – da udare sutra, ja bih bio lud. Mislim da odgovornost nekih drugih ne sme da se prebacuje na Balkan.

Kad su izbeglice u pitanju, o?igledno je da su to ljudi koji su morali da napuste svoje domove zbog rata. Zemlje Višegradske grupe imaju odbojan stav prema njima iz unutrašnjih politi?kih razloga, ali verovatno i zbog toga što nemaju iskustvo života sa drugima i druga?ijima. Ali, ?injenica je, tako?e, da su i neke druge evropske zemlje pokazale vrlo neprijateljski stav prema izbeglicama. Se?am se i istraživanja koja su pokazivala da nije bilo tako neprijateljskog stava nekada prema izbeglicama iz Bosne iako su i oni bili muslimani.

Dobro, razli?iti su vremenski periodi u pitanju, tada nije bilo današnjih teroristi?kih napada, ali mislim da je pre svega re? o ne?emu drugom – naime, o tome da su ljudi iz Bosne beli, za razliku od današnjih izbeglica sa Bliskog i Srednjeg istoka. Tu dimenziju ne treba izgubiti iz vida kad je re? o odnosu evropskih zemalja prema izbeglicama iz Sirije, Iraka i Avganistana.

(Branka Trivi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!