LJUBOMIR ŽIVKOV: Prejaka reč

29 May 2012

Sa stanovišta krivičnog prava junaci mitova, religija, stripova, književnosti, drame, kompjuterskih igrica, svi su ravnopravni i irelevantni - baboroga, zduhać, furkućica, todorovski konji, vampiri

Zna se da je pravda spora i nezajamčena, sad ispade da i puko zalaganje za kakvu-takvu nju ume još kako da zakasni: u zatvor će (ako nije već otpočeo sa kak se veli izdržavanjem) na stotinu nezaboravnih dana Zoran Petakov: Sud drži da je uvredio ni manje ni više nego episkopa vladajuće crkve. Nema dana da na to ne pomislim, a nikako da se po služb. dužnosti tome usprotivim.

Episkop je prenebregao obavezu da prašta, o nuđenju drugog obraza da i ne govorimo, ali o Njegovom preosveštenstvu i ne mislim da pišem: osetilo se uvređenim, tražilo priličan novac (koji bi po običaju svoje cenj. kompanije razdelilo ubogima, bolesnima i sirotinji, zar ne?!), Sud je našao da kleveta ne vredi baš pola miliona, odrezao je sto hiljada dinara globe, osuđeni nije ni to platio, bilo iz nemaštine, bilo zbog neslaganja sa presudom… Da. Proviđenje je predmet dodelilo sudiji koji je i sam pravoslavac te se osetio i lično uvređenim onim što je klevetnik kazao o četvorici crkvenih rukovodilaca (osuđeni ih je nazvao jahačima apokalipse), te je sudija spojio lepo i korisno – vlastito javno proklamovano pravoslavlje i službeni položaj!

Šta bi bilo da je sudija pomalo možda i marksistički odbrusio: „Apokalipsa ne postoji, biti jahačem nepostojeće pojave ili ustanove nemoguće je, izjavu da je neko jahač apokalipse Sud stoga smatra apsurdnom i oglašava se trajno nenadležnim po podnetoj tužbi.“

Zaista, koliko se puta Ustavni sud tako izmigoljio, jedno vreme izgledalo je da u svojoj preskromnosti i bogobojažljivosti Ustavni sud nije dorastao da pisne išta o ma kom pitanju, tek nedavno je smogao snage da kaže kako je Tadića vladavina, kao i pre toga Koštunice, bila po Ustavu: najviši pravni akt se baš raduje kad je šef države istovremeno i šef partije!

&

Ali pustimo Ustavni sud.

Običan sud ne može da se udubljuje u to kakva je osoba Minotaur, kakva Hari Poter, kakva pa Prljavi Hari! Šta bi bilo kad bi neko javno rekao da sam Baja Patak, Gustav, Pinokio, Biberče, ptica Ruh, Pljuškin?!…

Ne bi li Sud trebalo da kaže: „Znate šta, to su likovi iz mašte ili stripa, ili iz lektire, mitologije, pitaj boga čega, Sud ne može da se udubljuje u tumačenje karaktera likova proisteklih iz nečije glave, za nekog je biti Pljuškin uvreda, za drugoga to je možda ideal, za trećega opomena da ne ogrezne u tvrdičluk iznad neke mere!“

Nije li dakle Sud trebalo da kaže: „Religija je opijum za narod, takozvani jahači apokalipse (Apokalipse) samo su metafora iz knjige nepoznatog autora, te ga čak ni Sud ne može pozvati kao veštaka niti kao svedoka, da lično objasni šta je tom slikom hteo reći! Otkrivenje jeste Jovanovo, ali šta ako je i tu reč o mistifikaciji, o borhesovskoj igri?!“.

Nije li Sud možda trebalo da kaže: „Promislite radije Vi, Vaše preosveštenstvo, je li dostojno oterati čoveka u zatvor, pa belodano je jasno da Vi niste član ni učesnik Apokalipse, nego ste na čelu bačke eparhije i ne jašete konja čak ni na drugi dan Božića, drugo, ako bi Sud verovao u Apokalipsu i Sveto pismo, zar ne bi onda Apokalipsu trebalo shvatiti kao deo, kao epizodu Božije promisli?! Ma koliko možda bili i neprijatni, imaju ti jahači i ti raznobojni konji svoje mesto i svoju ulogu u poretku stvari te ne može dovođenje u vezu sa njima biti uvredljivo: ako stvorenja Božija zaslužuju pokoju kaznu i okrutnu pouku, i to neko mora da sprovede u takozvani život!“

Nije li Sud možda mogao reći: „Optuženi verovatno/očito nije imao nameru da vam laska, jeste posegao za metaforom za koju je osnovano mogao misliti da vas neće oduševiti, ali možda je želeo da vas upravo hrišćanski, svetosavski opomene, da se vratite na put dobra, a sa kojega ste puta shodno doista netraženom, možda i nemerodavnom mišljenju optuženoga prilično skrenuli?!

Napokon, ali budite iskreni, da vas je nazvao Davidom koji stoji naspram međunarodnog svetskog poretka, biste li ga tužili? Ne biste! A vidite, za Sud su David i jahači Apokalipse jedno te isto, apstrakcije, metafore, prikaze… Sa stanovišta krivičnog prava junaci mitova, religija, stripova, književnosti, drame, kompjuterskih igrica, svi su ravnopravni i irelevantni – baboroga, zduhać, furkućica, todorovski konji, vampiri…

Sud ne može da se hvata u koštac sa svim konotacijama koje neminovno idu uz te, ne zamerite, avetinjske karaktere, lično verujem da niste jahač Apokalipse, ali Vam Sudsko veće kojim ja predsedavam neće otkucati sudsko uverenje da niste.

Zamislimo da crkveni velikodostojnik javno nazove gej paradu Sodomom i Gomorom, i da ga neko tuži: ja bih tužiteljima rekao da Sud nema tačan uvid u Sodomu i Gomoru, nema zapravo nikakav uvid, a ni onu jednu paradu koju smo u Beogradu imali Sud nije pratio usled čega ne može ni ustanoviti ima li među narečenim nastambama i otkazatim karnevalom sličnosti, jesu li fenomeni jednaki, identični ili se međusobno razlikuju kao nebo i zemlja!

Eto, drago mi je što ste uvažili preporuku Suda: imamo toliko nerešenih parnica da bi ova Vaša došla na red onda kad više niko, pa verujem ni Vaše preosveštenstvo, ne bi marilo za prejaku reč koja Vas je ozlojedila, sneveselila te bacila u jarost možda i nedostojnu Vaše plemenite misije.“

&

Tako bih ja nekako da sam sudija, osuđenome (koga Boris Tadić ne stiže da pomiluje kano Žarka) želim uspeh ako se na presudu žalio, što se pak pisanja i govorancija tiče trebalo bi da se svi prisetimo saveta Ezre Paunda da je stvarnost vazda adekvatan simbol: Apokalipsa nije retorički biser, pa opet nije baš ni toliko rđava da bi čovek zbog nje robijao više od tri meseca.

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!