LJUBINKA TRGOVČEVIĆ: Projekti velike Albanije i velike Srbije nisu prošlost

10 Nov 2014

Bez obzira što ne postoje u zvaničnim partijskim programima projekti velikih država, očigledno je da te ideje još uvek traju

Istori?arka Ljubinka Trgov?evi? govori za RSE, uo?i posete premijera Albanije Edija Rame Beogradu, o istoriji sprsko albanskih odnosa za koje kaže da nije bila samo istorija neprijateljstava, ve? i prijateljstava. Problemi nastaju kada po?inju da se stvaraju nacionalne države na Balkanu ?ije se mape mega-država preklapaju i prekriljuju albanski prostor. Albanska država se stvarala najkasnije, u XX veku, kada su ve? postojale formirane nacionalne države koje su svojatale albanski prostor.

RSE: Ovaj razgovor vodimo uoci prve posete jednog visokog zvani?nika iz Albanije posle 70 godina. Verujete li da ?e to ostati kao neki važan datum u istoriji albansko – srpskih odnosa?

Trgov?evi?: Nisam sklona velikim re?ima, da kažem da je to neka istorijska prekretnica , ali u svakom slu?aju je veoma važan dogadjaj. Naime, ve? decenijama odnosi izme?u Jugoslavije, a kasnije i Srbije i Albanije su poreme?eni, a istovremeno se radi o državama koje su veoma blizu. One se sada direktno ne grani?e, ali postoje i postoja?e narodi koji su tu živeli vekovima. Svaki dijalog je jako koristan. Sa te strane mislim da ?e ovo biti neki novi po?etak i želela bih da bude na dobro, oba naroda i obe države.

RSE: Nakon poznatog incidenta na stadionu sa mapom velike Albanije, ?ak su i dva premijera na društvenim mrežama polemisali oko koncepta velike Albanije i velike Srbije. Da li su ta dva koncepta bili u pozadini albansko – srpskih sukoba u XX veku?

Trgov?evi?: Može se govoriti da su ti sukobi po?eli još od XIX veka jer ne možemo da prenebregnemo ?injenicu da je XIX vek doba stvaranja nacija. Moderne nacije su nastajale u XIX veku. Tada je nastala i moderna srpska država i konstituisala se srpska nacija. Poput svih drugih naroda, ona je želela da okupi sve pripadnike svoga naroda u jednu nacionalnu državu. To je tada bila moderna ideja. Sa današnjeg stanovišta, tu ideju, takozvane velike Srbije, ili svi Srbi na okupu, ne možemo da razumemo kao nešto što je nemoderno. Tako su radili Nemci, tako su radili Italijani, tako su radili svi narodi.

Sa druge strane, u to doba nastaju balkanski narodi. Konstituisali su se Hrvati, Rumuni, Bugari i Grci, a albanski nacionalni pokret je kasnio. Prvi izrazi želje Albanaca da, poput ostalih balkanskih naroda, žive u jednoj državi, gde ?e okupiti sve svoje sunarodnike, po?eli su 1878. godine sa Prizrenskom ligom. Oni tada konstituišu svoj nacionalni program i izlaze po prvi put sa idejom da žive u jedinstvenoj etni?koj državi Albanaca.

Dakle, konstituisanje albanske nacije je kasnilo i zato je ono došlo u sukob sa tada ve? postoje?im programima svih drugih balkanskih država. Imamo Gr?ku megal ideju, koja naravno okuplja i deo na kom su živeli Albanci, imamo takozvanu veliku Bugarsku ili San Stefansku Bugarsku, imamo to što bi zvali velika Srbija, ili velika Jugoslavija. Ono što je karakteristi?no, da oni koji su zakasneli sa svojim nacionalnim programima, izazivaju mržnju i otpor svih drugih naroda.

Kada se konstituisala albanska nacionalna ideja, koju mi zovemo projekt velike Albanije ili etni?ke Albanije, naišla je na otpor svih balkanskih naroda. To je u stvari jedinstven primer da su svi balkanski narodi imali negativan otpor prema stvaranju te države jer su ve? pre toga bili sami nacrtali velike karte i taj prostor na neki na?in gledali kao svoj i delili albanski prostor.

RSE: Da li vi danas vidite da su žive te ideje i da su živi ti politi?ki programi? Pitam vas, na primer, za Albaniju posebno, obzirom da je jedna veoma marginalna i mala partija izašla sa programom „ prirodne Albanije“ i da je to izazvalo velike osude, pogotovo u crnogorskoj javnosti?

Trgov?evi?: Ideje nacionalnih država su bile moderne u XIX veku i to treba razlikovati od XX veka jer tada je to bio izlaz iz multinacionalnih država, gdje su ve?ina naroda, koji su ovde živeli, bili potla?eni ili su bili gra?ani drugog reda. U XX veku, kada se konstituišu moderne države, više etni?ki koncept ne može da postoji.

Bez obzira što ne postoje u zvani?nim partijskim programima projekti velikih država, o?igledno je da te ideje još uvek traju. Ne postoje projekti ni velike Albanije, kao što ne postoji danas ni jedna relevantna politi?ka partija koja ?e u svoj program staviti projekat velike Srbije. Mi ne možemo da prenebregnemo ?injenicu da se karta etni?ke Albanije vrlo ?esto pojavljuje. Pogledajte samo internet sajtove, ili emigrantsku štampu ili potisnute listove. Ta ideja u odre?enom trenutku traje i to se vidi u klju?nim doga?ajima. Kada su normalne situacije, mi nemamo taj sukob i ne vidimo u mirnim situacijama koliko su te ideje žive i koliko još uvek traju.

To važi i za projekat velike Srbije jer projekat velike Srbije, koji danas nije aktuelan u politi?kim dokumentima i ni jedan politi?ar, osim bivših radikala, ne?e se više zalagati za to. Mada, u svakoj situaciji koja postaje krizna, taj projekat se ponovo javlja. On se javlja kada se govori o odnosima u BiH i kada se govori o odnosima sa Albanijom, on se javlja kada se odre?eni pripadnici naroda ose?aju frustrirani.

RSE: Da li je istorija srpsko – albanskih odnosa, zapravo istorija neprijateljstava?

Trgov?evi?: Ne može se re?i da je to istorija neprijateljstava. Naprotiv, mi imamo tokom istorije periode odli?ne saradnje, periode suživota i periode kada je dolazilo do sukoba. Od kada su Sloveni došli na Balkan, oni žive zajedno sa Albancima na tom prostoru i bili su zajedno delovi nekoliko velikih multinacionalnih država, od Vizantije, pa kasnije do Otomnakog carstva. Tokom prošlih vekova, sve do kraja XIX veka, nemamo periode velikih sukoba, narodnih sukoba, s obzirom da ni jedan ni drugi narod nije tada imao planove velike države.

Ti odnosi u stvari po?inju da se zaoštravaju kada balkanski narodi Tursku vide kao elementarnog neprijatelja, odnosno islam vide kao nešto što treba proterati sa Balkana. Tu se naravno Albanci javljaju kao „drugi“. Oni jesu „drugi“ u odnosu na balkanske narode. Govore drugim jezikom, oni su njima strani,oni su muslimani. Radi toga se taj koncept balkanskih država, kao hriš?anskih država, sukobljava sa Albancima.

RSE: Da li je zabluda da Srbija nikada nije vodila osvaja?ke ratove? Šta je sa Balkanskim ratovima, kada je u pitanju Albanija?

Trgov?evi?: Balkanski ratovi se mogu tuma?iti i kao oslobodila?ki i kao osvaja?ki. U tom trenutku se smatralo da jaka država može da opstane jedino ako ima more. Srpska vojska je izašla na takozvano „srpsko primorje“. Došla je do Dra?a, postoje razglednice i fotografije o tome i ona je tu bila skoro godinu dana. ?itav prostor severne Albanije, otprilike do reke Škube, bio je tada u srpskom posedu jer su se tada sve balkanske države dogovarale kako da podele taj etni?ki prostor. Isto je postupala i Gr?ka i Crna Gora.

Dakle, nema tu neke razlike. Nije Srbija bila jedina sa idejom da se Albancima ne dopusti da stvore sopstvenu državu. Ta ideja da Srbija, ako ve? ne može da iza?e na Egejsko more, pored Soluna, s obzirom da je bila sa Gr?kom u prijateljskim odnosima, mora da iza?e na Jadransko more preko severne Albanije, trajala je ?itavo vreme I svetskog rata. Srbi su još jedanput pokušali, na konferenciji mira u Parizu su generali tražili da se okupira ?itava severna Albanija.

RSE: Da li je Albanija sve vreme pretendovala na Kosovo, kao deo svoje teritorije?

Trgov?evi?: Jeste, jer ona je mlada država koja želi svoj etni?ki prostor. Albanska država je smatrala da je to etni?ki prostor Albanaca, tako da je u ve?ini albanskih programa i Kosovo bilo sastavni deo njihovog etni?kog prostora. Zato postoje mape te velike Albanije, koje se formiraju još od stvaranja država. U trenutku kada se stvara albanska država, 1912. godine, Kosovo postaje deo srpske države, kao i Makedonija.

RSE: Da li posle I svetskog rata po?inje prisilna kolonizacija i pokušaj promene etni?kog sastava na Kosovu?

Trgov?evi?: Tada dolazi do agrarne reforme. Ne treba zaboraviti da je re? o prostoru koji je bio deo Otomanskog carstva. Srpska država pokušava da reši, kao što ?e pokušati i posle II svetskog rata, agrarnom reformom podelu begovske zemlje i da tu naseli Srbe i Crnogorce. Isto je ura?eno i u Vojvodini. Dakle tu ne postoji razlika. Rumuni su to isto uradili sa zemljom bivših austrougarskih velikoposednika, ura?eno je to isto i u Sloveniji. To je nešto što se radilo. Tu nije Srbija izuzetak.

RSE: Posle II svetskog rata, na Kosovu je uvedena vojna uprava i iza toga ide jedan period koji se smatra dosta nepovoljnim u odnosu na tretman Albanaca na Kosovu. Da li bi se Albanci pre integrisali u Jugoslaviji, da su dobili status naroda?

Trgov?evi?: Mogu?e je. Istori?arima je jako teško da govore šta bi bilo, kad bi bilo, dakle mi ne znamo šta bi sve drugo uticalo na postojanje te države i šta bi uticalo na njeno rušenje. Neki drugi narodi su imali status naroda, poput Makedonaca i Crnogoraca. Da su i Albanci dobili to pravo, s obzirom na njihov veliki broj, mogu?e je da bi upravo ta ?injenica omogu?ila njihovu lakšu integraciju u tu zajedni?ku državu.

RSE: Kada je Srbija kona?no izgubila šansu za zajedni?ki život sa Albancima?

Trgov?evi?: Po mom utisku, to je bilo osamdesetih godina. Tada, kada je srpska politika po?ela da se okre?e rešavanju svog nacionalnog pitanja. Mislim da je to bila poslednja šansa.

Albanci na Kosovu su formalno imali sva prava. Obrazovanje na svom jeziku, bez obzira što su smatrani etni?kom manjinom, formalno su imali sva prava, kao i drugi narodi. Problem je bio što se ekonomija na Kosovu nije razvijala i što se privreda nije razvijala na Kosovu. Tamo je bila skoncentrisana teška industrija, a istovremeno smo imali prostor sa najve?im prirodnim priraštajem u okviru ?itave Jugoslavije.

Kod nas se stalno govori o tom velikom natalitetu albanskih žena i o tome da ih politika tera da samo ra?aju. Osamdesetih godina sam bila vrlo ?esto na Kosovu. Tada nisam upoznala ni jednu profesorku, radnicu u vrti?ima, ili svejedno gde sam bila, koja je imala više od dvoje dece. Dakle, ekonomski, zaposlena žena, koja vodi i svoj profesionalni život, nie više samo majka. Bili su katastrofalni podaci u opštini Kosovska Vitina, pet sela koja sam obišla 1986. godine. Iz pet sela, iz svih osnovnih škola, samo je jedna devoj?ica otišla da se školuje u srednju školu. Na moje pitanje, zašto, odgovor je bio zato što nema posla. Deset godina pre toga, sedamdesetih, više od 60% devoj?ica je išlo u školu.

Mnogi razlozi raspada i odvajanja dva naroda bili su u tome da ekonomija nije ponudila nikakvo rešenje. One pri?e, što smo slušali od 1971. godine, ko koga u Jugoslaviji eksploatiše, se mogu apsolutno primeniti i na primeru Kosova.

RSE: Kada su po?ele parole, „Ubij, zakolji da Šiptar ne postoji“?

Trgov?evi?: To je od osamdesetih godina. U stvari na neki na?in, taj etni?ki stereotip o Albancima, kao nižim bicima, postoji dugo u okviru srpskog društva, s obzirom da je re? o prostoru koji je bio jako siromašan i gde su ljudi bili dosta siromašni. Oni nisu bili drugi, samo zato što su bili muslimani, ve? su bili drugi i po svom ekonomskom položaju. ?uveni stereotip nam je dao Slobodan Selini? sa svojim prikazom Šiptara. Mi njih, odnosno Albance smo videli kao nekoga ko je loše obrazovan i ko pripada onom sloju ljudi koji rade najteže poslove: testerišu drva, nose ugalj i tako dalje. To je nešto što traje. Naravno, situacija koja je nastala osamdesetih godina, sa bujanjem srpskog nacionalizma,obnovila je sve te stereotipe. Ali, to je pre svega prouzrokovano politikom. Ako jedan narod ima autonomiju, a on je imao u okviru Jugoslavije, i vi njemu to ukinete, naravno da ?e da se buni.

RSE: Da li je posle devedesetih godina, kada se dešavalo sve to što se doga?alo, bilo ikakavih šansi da se normalizuju odnosi i da Kosovo ostane deo Srbije?

Trgov?evi?: Mislim da nije, jer su u me?uvremenu Albanci zaista razumeli da su oni bili podre?eni u Jugoslaviji. O tome, koliko i kako, nemamo vremena da razgovaramo, ali u svakom slu?aju mislim da je bilo suviše kasno. Mislim da je po?etak osamdesetih godina bio poslednji trenutak kada se još moglo nešto u?initi da oni ostanu u sastavu srpske države, odnosno Jugoslavije.

RSE: Kako vi reagujete kada danas ?ujete „ naša južna pokrajina“?

Trgov?evi?: Naši politi?ari kažu da je to još uvek deo Srbije. Mi znamo da to defakto nije tako, ali pošto ?emo jednog dana ipak do?i u tu fazu, ?ekam taj trenutak kada ?emo ponovo biti samo dobri susedi, a mi i Albanci dobri prijatelji.

RSE: Da li verujete da je blizu kona?no rešenje i da ?e po?eti istorija albansko-srpskog prijateljstva?

Trgov?evi?: Mislim da ne?e još uvek. Možda ?e se na nivou politi?kih dogovora politi?ki problemi rešiti potpisivanjem još nekih sporazuma, ili de facto priznavanjem status quoa. Kosovo postoji, hteli mi to ili ne.

RSE: To zna?i da ne verujete da ?e biti dekomponovanje Balkana u nekom doglednom vremenu?

Trgov?evi?: Ne verujem u narednih nekoliko godina, ali mi u mnoge stvari nismo verovali, pa se doga?aju. Pre petnaestak godina, mi smo još uvek mogli da govorimo o tome da nema više u Evropi stvaranja novih država. Vidimo da se svaki dan ti procesi dešavaju. Ne možemo re?i da se nešto ne?e desiti. Ono što o?ekujem od ove posete je da to bude novi korak na priznavanju fakti?ke situacije na terenu. Mislim da je dosta da mi Srbi sebi zatvaramo o?i i da ne vidimo šta se dešava oko nas. Moramo, sve ljude oko nas, voleli ih ili ne, gledati kao susede i pokušavati sa njima da razvijemo nešto što je u obostranom interesu.

RSE: Šta nas je nau?ila istorija iz albansko – srpskih odnosa?

Trgov?evi?: Ni jedan narod nema sre?e, ako samo veruje u neke nacionalne mitove i nacionalne ideje. Prvo, mi moramo svi sebe da uverimo da nismo najbolji. To je važno. Da nismo jedini ispravni. I to je važno. Isti je primer i sa srpsko – albanskim odnosima posle ovog drona. Naše izjave da mi nikada nismo imali bilo kakvih negativnih primisli prema stanovnicima Albanije, ili stanovnicima, našim Albancima na Kosovu, pokazale su se kao neta?ne. To je neta?no jer zaista, još uvek, koliko god da je mirno, ?im do?e neki krizni trenutak, gomila ljudi, koji možda nikada u životu nisu sreli ni jednog stanovnika Kosova, Albanca, ili ni jednog stanovnika Albanije, vika?e i govoriti smrtne presude i ružne re?i o Albancima.
(Branka Mihajlovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!