Lideri država bivše SFRJ odustali od suočavanja sa prošlošću

09 Mar 2017

"Postoje čvrste međunarodne norme koje obavezuju sve njih da osiguraju uslove koje će voditi pomirenju"

Lideri zemalja nastalih na području bivše Jugoslavije odustali su od suočavanja sa prošlošću i tranzicione pravde i nema konkretnih koraka ka pomirenju, dok EU, s druge strane, još uvek nema razrađenu podršku tranzicionoj pravdi, rekla je danas jedan od osnivača inicijative REKOM Nataša Kandić.

Na konferenciji za novinare u Beogradu Kandić je kazala da su u kontekstu Berlinskog procesa lideri u regionu odustali i ignorišu ugovorene obaveze postignute na samitu 2015. godine, kada su preuzeli obavezu da se konkretnim delima doprineti pomirenju kao trajnom cilju.

Kandić je kazala da u zemljama u regionu ima puno postupaka i događaja koji potvrđuju da se odustalo od tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću, kao prioriteta u regionalnoj saradnji.

Ona je kazala da je poseta visoke predstavnice EU Federike Mogerini regionu kao i zakazivanje mini Samita u Sarajevu za 15. mart podstaklo zagovarače REKOM-a da što pre izađu u javnost.

“Mi smatramo prioritetom da upozorimo lidere Zapadnog Balkana i Hrvatsku, kao članicu EU da se preuzete obaveze ne mogu ignorisati zato što postoji to zajedničko teško nasleđe prošlosti i zato što postoje čvrste međunarodne norme koje obavezuju sve njih da osiguraju uslove koje će voditi pomirenju i da je trenutak da se mora prestati sa retorikom, koja je dobrim delom jača nego što je bila uoči početka ratova”, navela je Kandić.

Ona je kazala da su do sada postignuti rezultati kada je reč o imenovanju pojedinačnih sudbina i žrtava i da se to ne sme ostaviti po strani.

“Civilno društvo je pokazalo kapacitete koje nismo očekivali da može…da se napravi mreža jakih organizacija za ljudska prava koje vladaju metodologijom istraživanja i dokumentovanja žrtava. O otprilike 23.000 žrtava postoje svi podaci kada je u pitanju identitet, podaci o okolnostima smrti”, navela je ona.

Prema njenim rečima, Haški tribunal je na dosadašnjim suđenjima utvrdio identitet i okolnosti stradanja 12.000 žrtava.

“Onda taj podatak o 35.000 nepobitno utvrđenih žrtava civila i vojnika. To znači da se ne sme dopustiti da postjugoslovenski lideri to ostave po strani”, navela je Kandić.

Ona je rekla i da je alarmantna činjenica da EU još uvek nema razrađenu podršku tranzicionoj pravdi.

“Postoji jedan okvir podrške tranzicionoj pravdi, koji se, dok je još bilo zahteva Haškog tribunala za predaje optuženih za zločine protiv čovečnosti i genocid. Dotle je primenjivan kriterijum politika uslovljavanja i podrška tranzicionoj pravdi od strane EU bila je vrlo snažna i jaka i delotvorna” navela je Kandić.

Ona je kazala da se podrška tranzicionoj pravdi mora redefinisati.

“Mi ćemo iskoristiti da pozovemo evropske institucije da imaju u vidu da ta podrška tranzicionoj pravdi mora da bude redefinisana i konkretizovana”, navela je Kandić.

REKOM je Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine. REKOM će kako je najavljeno, posle današnje konferencije u Beogradu održati konferencije za novinare i u drugim gradovima u regionu Prištini, Sarajevu i Zagrebu.

(Beta)