Lepo je što komentarišete tekstove i učestvujete u forumima, ali pozivamo vas da napišete i tekst koji ćemo OVDE objaviti!
subota, jun 5, 2010
(No Ratings Yet)
Loading ...
(No Ratings Yet) Loading ...
Posted by 17 Comments for “Lepo je što komentarišete tekstove i učestvujete u forumima, ali pozivamo vas da napišete i tekst koji ćemo OVDE objaviti!”
Leave a Reply
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vredanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga
Prijatelji sajta
More – na Nebu dato…
„Tata? Hocemo ici ove godine negde na more?“ Vec odavno zivotno ubijen u pojam, sklanjam pogled sa shablonskih tekstova u lokalnim novinama; „Necemo sine…“ „Ali, Tata, svi moji drugovi i drugarice idu negde. Mnogi idu u Grcku, a Marina ide cak u Italiju…“ „Ne moze se, sine…“, lice mi dobija jos jednu boru vise; „nemamo para…“ „Ali, tata…makar da negde idemo; da ne budem opet ja, koji nigde nije isao – i po ko zna koji put…“. „Sine…ne moze se…sa ovim primanjima koje imamo – znas i sam kako sastavljamo kraj s krajem…“, govorim prosto automatski – a ustvari sam nem. Nem od nemoci i zlehude sudbine gledam dete koje odlazi pognutog pogleda. A tesko je deci objasniti zasto roditelj nema.
Jer – kako to da ovaj i onaj imaju toliko – da se – i oblace po najskupljim radnjama i buticima; i letuju i zimuju; pare se uvek i odnegde stvore.
Teskog koraka odlazim do decije sobe, gledajuci kroz odskrinuta vrata moje dete koje je od muke i ponovljenog „ne“ odgovora zaronilo glavu u nekakvu knjigu – a vidim da ne cita; vec jednostavno utapa svoju tugu i depresiju u ta neka, njemu, bezlicna slova.
Tiho se okrecem, neizgovorene reci – a i sta bih imao dodati ranije recenom; pogled mi pada na portret mog pretka.
„E, moj pradeda…“, razmisljam, „…vidis li ti sve ovo…“
„A dok si ti bio ziv – i dok je bilo drugo vreme – bilo je svega“
Danas se sve to istopilo i nestalo u ovom prokletom balkanskom vrtlogu.
Svuda oko mene neki novi ljudi – bahatog izgleda i ponasanja; i ne samo sto se razbacuju – ko zna, i na koji nacin stecenim bogatstvom i novcem – vec i vladaju…
Gazduju nadamnom – a, eto – kako stvari stoje i idu – krenuli su i na moju celjad…
Sto je najgore, bar da oni nesto vrede – da su to ljudi od nekakvog znanja ili vrednoce – pa da covek ne kaze.
Ali to sve nimand do nimanda; nit znas ko je – ni odakle je – a o poreklu novca – ni ne pitaj.
Ima…
Steko…
Kako?
Ne pitaj…
Merkam tako nekog meljova, kako izranja iz ganc novog „Mercedesa“, pa sve mislim – ovaj ce, bez obzira sta je sve radio tokom rata – mozda i letovati u Hrvatskoj; i to u nekom eksluzivnom pansionu – gde ni boljestojeci Evropljani ne letuju; ali „On“ mora da pokaze novosteceni „stalez“.
Meni, u isto vreme novine kazu da nam skoro nece vratiti otetu imovinu – a i ako – i kad vrate – bice simbolicno – i u vidu tih nekih bezvrednih deonica – ciju ce naplatu docekati (verovatno) moj unuk…
Da bi ovaj, i njemu slicni meljovi – koji su mu to sve dopustili – i kumovali – nastavili da uzivaju u onom sto su oteli.
I radi cega – i danas neko – place, pati i obilazi groblja.
Kad ih vec ima.
Jer, ovima – ni groblja nisu svetinja; i to izoru – pa naprave parkinge; ili ko zna sta vec.
Danima zurim, ruku duboko zarivenih u dzepove u reku koja tece; nesto sto, bar za kratko, smiri i odagna misli.
Dok ne pridje neka gomila – od koje se povucem; poput psa lutalice; sto dalje od ljudi.
Jer, retko sam sta dobrog doziveo od njih.
Od onih, gore pomenutih – posebno.
A ko je sve danas „uspesan“ – boze me sacuvaj…
Secam se mnogih njih – ta ni orah iz ruke da im uzmes; onaj jedan svercer, onaj drugi – propalitet; onaj treci – neznamnija…Ta ni skole nemaju; da ne kazem da sricu dok citaju – a potpis je takav – da ostane trajno urezan na povrsini stola.
Ali – takav mi je danas „gazda“ – i takav mom detetu ne daje dostojnog detinjstva.
Takav mu uronjava pogled u ocnu duplju; cini ga praznim i tuznim.
A gledati tugu u decijim ocima je nesto najstrasnije.
I biti nemocan pred njihovim normalnim pitanjima i zahtevima.
Zasto ti, tata nemas – a onaj drugi ima?
Kako objasniti detetu – da ti nisi onaj „pravi“ – „odabrani“ – kojeg je ta neka samozvana i samoproklamovana „elita“ „primila u svoje okrilje i redove“; jer – nemas njihov „pedigre“ – i nisi od njihove „fele“.
A upravo ti je onaj pradeda sa slike najveca smetnja i prepreka – jer – sve sto je imao i stekao – bilo je na posten nacin; a takav njima ne odgovara.
Nije bio – ni hajduk – ni razbojnik; a, eto – nazalost – nije ni mene tako vaspitao – jer bih – umesto da ovde otvaram dusu – ‘ladio noge poput ministra Djelica – tamo negde – „gde cveta limun zut“.
I jeste – poput mnogih – pozalim to svoje postenje i cist obraz – gledajuci Sodomu i Gomoru kojom sam svakodnevno okruzen; jer, jebe se njima za Sudnji Dan – njihov svet nije Biblija. Njom samo masu da zamlate neuke.
Svejedno – u svoj svojoj nemastini – pokusavam da nadjem i neki spokoj.
Jer – mozda se moje dete i nece brckati po plavom Jadranu – ali bar znam da nikad necu startovati kola uz „Ocenas“; jer – visine do kojih segnu svi oni – kad-tad postanu surova Realnost.
Sviđa li Vam se komentar:
1 
0
Vojvodjanske Medije u kandzama „Kontrolora“
Prekjucerasnja vest o „Dnevniku“ kojem „preti stecaj“, i koji, zbog svega, nije juce bio prisutan na novinskim kioscima i u domovima Novosadjana i Vojvodjana, moze da iznenadi i zgrozi samo one najnaivnije – ili, pak, one – koji zive „jako dugo i jako daleko“ (moze i na drugoj planeti: cak i sazvezdju).
Naravno, u tipicnom „balkanskom maniru“ – krivicu svega snose „srBozderivi stranci“ (u ovom slucaju WAZ); zbog navodnih – „neispunjenih ugovornih obaveza“ i tome slicnih „teorija zavera“; prosto „ukorenjenih“ u mentalno deficitarnom balkanskom bicu.
Zbog svega, „Dnevnik-holding“ „presavija tabak“ i najavljuje tuzbu – sa unapred predvidljivim krajem i presudom; svakako – na racun „srBozderskog WAZ-a“.
Naravno, pri svemu se retko pominje ona druga strana ovog „slucaja“ – sukob oko prevlasti nad „Vecernjim Novostima“; koje, ustvari i jesu povod i uzrok svega – a „Dnevnik“ je tek uzgredna zrtva.
Mada, ako malo bolje razmislimo – uzrok svega je bolesna zelja vlasti pohlepnih pojedinaca na pozicijama – koji zahtevaju apsolutnu kontrolu svega i svakog; tu ogavnu mesavinu sindroma „Balkanskog spijuna“ i Orwelove „Farme“ – koja ne treba ljudsku jedinku – vec robota; poslusnog roba i nacionalnog fanatika – koji ce, i da radi za gospodara do smrti – a ako treba – i raznosi se eksplozivnom napravom u talibanskom zanosu.
Naravno – sve za racun – i u interesu – KONTROLORA.
Gde su – i „Dnevnik“ – i sve vojvodjanske medije; elektronske i one druge – stvarni primer manijakalne zelje i nastojanja za apsolutnom Vlascu i kontrolom.
Jer – dovoljno je ovlas pogledati sadrzinu vojvodjanskih medija – i videti svu prazninu onog sto one nude; stalno se, poput suncokreta, vrteci oko kon-CENTRICNIH krugova Vlasti – kojima tako verno sluze u perpetualnoj i agonskoj, kolektivnoj hipnozi mentalno sjebane gomile.
Ako je neko umetnicko ostvarenje, poput „Ljudi koji zure u koze“ (hipnotisuci ih) – naslo svoje realno utemeljenje – onda su to vojvodjanske medije – u globalu.
Jer – ko danas kupuje „Dnevnik“ radi kvalitetnih i kritickih novinarskih clanaka i slajfni; ili se on cita uglavnom radi malih oglasa – i posebno – citulja.
Da ne govorimo mnogo o kvalitetu programa TV Vojvodine – cak ni onih emisija – koje bi trebali da imaju tu neku „tematsku snagu“; ciji naslovi toliko obecavaju i podsticu mastu i zelje – da bi svaka emisija, po unapred spremljenom scenariju, zavrsila poput blage limunade (rec je o emisijama tipa „Okruglog stola“).
Jer je i vise nego evidentan strah autora i voditelja – da postave prava pitanja – izmame zeljenu reakciju; lustriraju i seciraju makar malo tu samozvanu „elitu“: da makar retoricki zadovolje Pravdu – i armiju nezadovoljnih i unesrecenih.
A ne da se emisije po dogovoru zavrse Pat pozicijom; i nit je ko kriv, nit ima resenja – samo je zadovoljena ta neka „pro-forma“. A i voditeljki se otme uzdah olaksanja – jer je jos jedan u nizu poslova otaljan. Kako se vec, naravno, od nje i ocekuje. Da bude sarmantna i ljubazna – i ne daj Boze da prekoraci granice teledirigovanog novinarstva.
Zbog svega su vojvodjanske medije, uopste – vrlo pateticne, benigne – pa i zaglupljujuce; uporedive tek sa kulinarskim cuspajzom ili urnebes salatom; od svega pomalo – a ponajvise gluposti.
A posebno kad u udarnom terminu nabasam na propagandno udaranje o bukacu nekog zabradjenog monaha u nekom od kosovskih manastira – praceno redovno mrtvackom muzickom podlogom; nakon cije torture moz’ samo konopac u ruke i pravac na tavan (ili makar u vajat); pa medj’ sunke i kobasice.
I retki su „svetli trenuci novinarskog sjaja“ – ponajpre u emisijama Bore Otica i Marine Fratucan; mada i Bora zna da pretera i ode predaleko u „odrpanu“ (ne)realnost Vojvodine; jer – nismo bas svi tako pocepani i gologuzi – metiljavi i nehigijenski.
Ima Vojvodina itekako svojih lepsih strana – samo su one, prosto diskretno „skrajnute“ – da ne bi, ne daj Boze – nesto zasenilo Babilon ovih prostora (sa sve kurvama, visecim vrtovima – i posebno Aja Sofijom).
I zato nije kriv – ni WAZ – ni Bodo Hombach – vec beogrado-teledirigovana politika iz Banovine; koja sve novinare i medije u Vojvodini drzi za jaja (i budale koji im to, sa vecinom naroda – dozvoljavaju).
I tek kada Medije i Novinari budu stekli svoja Prava – povratili Moral, Etiku i „muda“ iz politicarskih i elitisticko-kriminogenih, beogradskih saka – mozemo se nadati nekakvoj „elibertaciji“ i prosvetljenju masovnih zamracenih umova.
Inace joj i dalje sledi sudbina u korov zarasle drustvene humke – nad kojom je odavno izreceno Opelo.
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Seselj, Tomic…Kostunica, Amfilohije?!
Da li je „razvezivanjem jezika“ nedavno uhapsenog Milosa Simovica pocelo odmotavanje klupka zavere oko ubistva premijera Zorana Djindjica – ostaje nam tek da vidimo. Ipak, samo pominjanje imena Vojislava Seselja i tadasnjeg nacelnika Vojne Bezbednosti, Ace Tomica – daju neke, makar blede nade – da ce „misterija“, koja to, za vecinu naroda, zapravo i nije – biti odgonetnuta – i, sto je jos vaznije – obelodanjena.
Jer, znamo – i svesni smo – da su Legija, Zveki, Majmuni i Budale – tek delic daleko sireg mozaika zaverenika – cija imena carsija nagadja; ali su tek sad objavljena neka od imena.
A tesko da ce se zaboraviti „prorocanske izjave“ Tomislava Nikolica, ondasnje prve Seseljeve „perjanice“ – „kako je i Tito pred smrt imao problema sa nogom“; koji se danas, gotovo „svetacki“ – posipa pepelom i izigrava nesto drugo; „odrice – i Seselja i zlocina“; kada mi svi znamo da je „siroce-siroce“ – sa ma koliko klozet papira pokriveno; ono i dalje smrdi – privlaceci tek zunzare i njima slican soj insekata.
Da mu je dojucerasnji „fuhrer“, Seselj – zlikovac – za to ne treba presuda haskog tribunala kao dokaz; jer Seselj i nije odlazio u Hag toliko radi odbrane sopstvene „istine“ – koliko iz predostroznosti da sacuva goli zivot u „barskoj-krokodilskoj“ Srbiji; gde jos uvek zna previse – i „nezgodan“ je svedok.
Za generala Acu Tomica se i onda pretpostavljalo da je u uzem krugu „zaverenika“ – samo su (kao i obicno) – falili dokazi; iskazi saucesnika.
A upravo je on trag do sivih eminencija – naredbodavaca; gde se, bez sumnje, izdvajaju njegove najblize veze sa Vojislavom Kostunicom, Amfilohijem Radovicem; bezbednosnim, tajkunskim, crkvenim – i kriminalnim krugovima Srbije – za koje je Zoran Djindjic predstavljao potencijalnu opasnost; i radi cega je pala odluka da treba biti uklonjen.
Bilo kako bilo – obican svet je i dalje u govnima (i sa njima), i od ovih vesti mu mozda nece biti bolje.
Ali bar da delic Istine promoli glavu iz okova Lazi – probudi makar bledu Nadu u neko bolje Sutra; to je ono sto ova Istraga ima da utvrdi i postavi temelje.
Pa da i zunzare konacno shvate – oko cega lete – na cega se skupljaju – i sta ih privlaci.
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Opravdavanje domaceg fasizma – stranim
Upozorenje novosadske ANTIFE o ucescu velikomadjarskih fasistickih bendova na festivalu u Kanjizi, ne predstavlja toliko iznenadjenje za one koji pomnije prate njihove aktivnosti – koliko izaziva cudjenje da o tome nismo culi iz usta i pera predstavnika medija u Srbiji; ciji je posao – izvestavanje o svemu sto se u drustvu desava.
Jos je veca enigma – KO – je dozvolio ucesce tim i takvim bendovima na festivalu u Kanjizi – sasvim sigurno znajuci za pozadinu njihovih muzickih „aktivnosti“.
Pa nemojte mi reci da u nadleznim sluzbama rade sve same „naivne pestanske sobarice“ – ciji je posao – i zadatak – da sprece ulazak i aktivnosti ovakvim individuama i organizacijama; jer – postoje procedure i provere svakog ko ulazi u ovu zemlju; da im ovako nesto, prosto „pacerski“ „promakne“.
Ili je to ucinjeno sa nekom namerom – da se uspostavi „ravnoteza“ na „tasu grehova“; opravda postojanje domaceg fasizma – stranim?
Pa da, eto – „nisu samo velikosrBi fasisti“ – ima i drugih (a posebno madjarska manjina u Vojvodini).
Cime ce se, unapred, zataskati buduci incidenti – prebijanja – pretnje – rusenja grobalja…“jer – bozemoj – „ovi“ su to „sami“ izazvali i trazili“.
Lukavo – ali samo za naivne i maloumne.
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Оооо, „божемој“ видере овог антифашисте Лошмија!
Милојко, бре, коме ти још можеш да `продаш рог за свећу“, да бубреге не помињем?
Оћеш рећи да Цигани убијају Србе, да би Срби имали изговор да убијају Цигане?
`Ајде, нека „Београд“ ћути из ниских и подлих намера. Али, зашто ћуте Војвођанске институције?
Зашто ћути Павел Домоњи?
Зашто се Неша не залети међ хортијевце моторним санкама и не растера багру штапом?
Ди је Зека Петаков „да побије г…“?
Што не позове у помоћ Чеду Јовановића, Жене у црном…?
Тој да ми поеш, Лошми/Анђелчек!
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Nema nista milije – nego kad se velikosrB-IN, poput Bate – okaci ko brabonjak na bilo koji od postova; jer, to je prava provera valjanosti pisanja. Da ih nema – kud bi meni inspiracije.
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Је леј, „Анђелу Чувару“ ел ти то из свег срца подржаваш „Милоша Подбарчанина“???
Но, већ кад си при теми, де ти одговори уместо себе на моја запиткивања.
Мани се брабоњака, сам си нечији.
А, колико ме памћење држи, вајна „Антифа“ сваке године „заузме став“ поводом исте ствари и на томе се заврши. Тако ћете и „борачку пемзију“ дочекати.
И шта би са оним Ел Бандитосом антифа „новосадским геџованом“ – како му другови тепају? Није ђаво да ни њега не знаш?
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Politicki laksativ i vuvuzele
Kad god me neko, sa problemom hronicnog zatvora (ovde mislim na smetnje probavnog trakta – ne na padinsko-pozarevacki sindrom: Zvekija, Legiju i njima slicne drustvene viruse), pita za savet – obicno ga, u laksem slucaju i blazoj formi, upucujem – ne na laksative – vec na sredstva medija; s posebnim osvrtom na sekcije izvestaja sa domace politicke scene – koji omeksavaju i najzakorelije govno – cesto puta do stepena dijareje.
Tako je, na primer, juce premijer Cvetkovic ‘ladno i laksativno izjavio – „kako u Vladi Srbije postoji JASNO SAZNANJE da gradjani zive tesko…“.
„VruTJ paroLJ“ (kako mi to kazemo u Vojvodini) tipicnog vlastodrzackog dembelana i parazita, kome u isto vreme iz dzepa kod revera viri buket avionskih karata do neke od egzoticnih turistickih destinacija u Mediteranu – gde ce, nakon ovog „srceparajuceg“ intervjua, sav „utucen“ sa blizom familijom: zenom, decom, tashtom, svastikom, pasenogom i kumasinom (neki povedu i svalerku; u okviru posebnog popusta za „grupnjak aranzmane“) „utapati tugu nad ovim „bolimedjoka“ statistickim brojkama“, na nekoj od suncem obasjanih pescanih plaza i uvala – Rodosa, Tasosa, Lezbosa, Kurcosa i tome slicnih grckih ostrva; dok voajerski zdraka kroz „Banke“ osuncane sisice ruskih sponzorusa.
Srce im se „raspade“ od „brige“ za napacenim i gladnim narodom, dok im niz uglove usana curi maslinovo ulje grcke salate i tsatsikija – da bi nakon svega, „od (kurcevog) bola“ kolabirali u oblaku ouzoa, depresivno histerisuci uz sirtaki; s vremena na vreme sekuci vene na nogama krhotinama jeftinih keramickih tanjira.
Mozemo samo da zamislimo tu kolicinu raspojasanih skembica, lubenica i sisurdaca – oslobodjenih stega „Armanija“, „Zegni“ i Verice Rakocevic – kako omlohavljeno plutaju na duseku po plavoj morskoj povrsini.
A ko za inat – nikad da ih takve „suhomesnate“ nanjusi i konzumira kakva Spielbergova inspiracija – da i teskoziveznom narodu malko lakne… jebesga…
Ovako – dok mnogi nemaju ni za lebac – (Pr) Oliver Dulic je konacno nabavio Apple Ipad; i to za nekih „tricavih“ 500 evra – a onom njegovom kolegi ministarskom sirotinjskom – Milanu Markovicu – sve se oci izbecise nad tom Apple tabula razom; gleda – sta to Dulic pipa po ekranu; mozda istrlja i kakvu Pizzu… (extra cheese and anchovies)
A u velikosrBskoj skupstinskoj papazjaniji se vrlo dobro zna pravilo – gde jedan celavi Mujo – tu i svi Turci (a janicari posebno).
Dosad su se takmicili u velicini i ceni budilnika na rucnim zglobovima (zenske – italijanskim cipelama) i arsenalu mobilnih telefona – sad je red na kompjuterske „pipavce“.
Koji, ustvari, i jesu najprimerniji tim rudimentarnijim „intelektualnim“ tipovima – kojima tastatura jednostavno nije isla od ruke i debelih prstiju (pomislite samo na Dragana Markovica Palmu, Milutina Mrkonjica, Velimira Ilica i njima slicne skupstinske „lumene“ (odrasle uz pritoke Moreve i Betovena (to je onaj sto je duvao u rog na Homoljskim danima kulture).
Lacoste Mrkonjic je vec izjavio da njega ne interesuje nikakav IPad – osim ako na njemu ne moze da nasece kakvo meze ili isecka lukac za riblju corbu.
Tomislav „do KaVlobaga i nazad“ Nikolic ce, naprednjacki, naruciti dva IPad-a; svakako – blindiranih; jedan napred (umesto Seseljevog bedza) – drugi na ledja; dok Aca Vucic bude postio u znak protesta sto Seselj ne cilja njega „crnom strelom“ – vec samo gazda Tomu.
I tako – dok dahije smaraju i odmaraju – arce tudje – dotle Srbija sve vise pocinje da duva u vuvuzele.
Kakva Guca, kakva tradicionalna truba i ostali Kostunicini populisticki bakraci – africka duvaljka je sve vise „zakon“ u Srbiji.
Jer – kakav standard – kakav zivot (robovski) – takvi i muzicki instrumenti.
Jos samo da koza potamni i kosa se ukovrdza.
Jer – usne su vec otromboljene, tanjiri prazni – a i za Apartheid Botu imamo.
Jedino fali Mendela.
A tek kad bude Mendele – bice i dezele.
Pa, ako za nikog drugog – ono barem za nas – u Vojvodini.
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Veliki Vojvodjanski „kineski“ Zid
U povodu sve glasnije beogradske carsijske price o ukidanju Radio i Televizije Vojvodine – a pride svih ostalih decenijskih pljacki, ugnjetavanja, unistavanja i negiranja – Vojvodjani su konacno odlucili da finalizuju najvecu mentalnu granicu na dunavskom toku: Veliki Vojvodjanski „kineski“ Zid; koji je u fazi izgradnje vec odavno – a sa namenom zastite od pune kolonizacije od varvarskih plemena Hegemona, s juznih obala Save i Dunava.
Ovo svojevrsno svetsko Cudo Ljudske Mentalne Arhitekture mozda nece biti golim okom vidljivo – ali ce ga nesumnjivo osetiti – posebno spiritualno senzibilni pripadnici „nebeskog, a plemenskog, naroda“ – koji sa, Ikarovskih visina na kojima lebde – i iz perspektive bozijih muda, za koja misle da su se okacili – imaju najbolji pogled na situaciju, kojoj su sami kumovali; i istinski su utemeljivaci ove najkapitalnije vojvodjanske Institucije.
Vojvodjanski kineski zid se proteze dokle vojvodjanskog pogleda; duzinom toka Save i Dunava – od Morovickih suma – do Bele Crkve u Banatu.
Sazdan je od najtvrdjeg mentalnog materijala; mesavina Jeda, Jada i Razocaranja – sa armiranim delovima vekovne Pljacke, Unistenja i Parloga.
Duz citavog Zida, u raznoraznim razmacima – i vec shodno individui – su granicna kamenja, laktovi, shipkovi; mada je ipak najvise „kvekera“ (visokodignutih srednjih prstiju) – uperenih prema mracnom carstvu Hegemona.
Koji, onako prljavi i zabradjeni, u zivotinjskima kozusima – besno rzu sa druge obale; vitlajuci batinama i kamenjem – keze se, pokazujuci prosecnu zubnu deficitarnost usne duplje.
Veliki Vojvodjanski „kineski“ Zid – bice najvece Svedocanstvo Patnji i Razaranja Vojvodine i Vojvodjana; od 1918 – do danas.
Ali ne samo to.
Vec Najveci – i Najnepremostiviji Bedem – u odbrani od Varvarstva; Strazar i Cuvar kulturnog i istorijskog nasledja – koji nijedan Agresor i Osvajac – nikada nece moci srusiti i unistiti.
Njihovo Nasilje moze kumovati tek njegovom jos vecem Uzdizanju – a mozda i Opredmecenju.
Jer – Dela su uvek sledila Zamisli.
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Iskreni (no bullshit!) CV (prepisano)
Apsolutno nespreman za bilo kakav rad pod pritiskom, kao i prekovremeni, osim ako nije debelo placen.
Iskreno me zabole za ciljeve Vase kompanije, ako me ne platite u tolikoj meri da mogu da pokrijem sve tekuce troskove, pride da mi ostane za obnovu garderobe, knjige, putovanja, izlaske, sport i provod uopste.
Funkcionisem strogo po principu: koliko para – toliko muzike.
Savrseno me ne interesuje sto ste u sopstvenim problemima i dilemama, a ocekujem da sve zakonom predvidjene obaveze izvrsite na vreme, kao i da postujete sve praznike i normalan godisnji odmor (ne 7 – vec mesec dana).
Naravno da cu Vas napustiti cim mi se ukaze bolja prilika i veca plata.
Izuzetno komunikativan i susretljiv sa ljubaznim svetom, sa idiotima mi je fitilj kratak.
Pisem i govorim nekoliko svetskih jezika – psujem na jos toliko pride.
Ne trpim proseravanja sa multinacionalnim tripom – to prodajite nekom drugom.
Jeste, studirao sam do svoje 35, ali je i to uspeh – s obzirom na korumpiranu zemlju u kojoj zivim.
Usavrsavam se i bez „dobronamernih saveta“ drkadzija, jer sam po prirodi radoznao – a i dovoljno inteligentan da tezim novim saznanjima.
Naravno, bez da me neka shushumiga „pegla“ i tera da radim do smrti.
Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju.
Apsolutno ne jebem testiranja i team-building proseravanja.
Ako vec kenjate toliko o tim „zapadnjackim forama“ – onda nudite i njihove plate i uslove rada.
To sto od kvalifikacija imate seminare i fakultete usluznih delatnosti me uopste ne impresionira – da ne kazem da Vas potpisivanje palcem ne cini intelektualcima.
Sta ne znam, naucicu – nisam debilan.
Na kraju, naravno da bih u zivotu radio neke stvari i besplatno i iz cistog entuzijazma – ali zalim sto moram da Vas obavestim da to nije posao koji nudite.
S nadom da ce ovaj CV, makar zbog iskrenosti, izazvati barem delic vaseg interesovanja,
Vas iskreno………
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Ne kisa oko Kragujevca – vec Krstaca nad Kragujevcom
Na ulazu u Kragujevac je otoic postavljen nov saobracajni znak upozorenja, jedinstven samo na podrucju dzamahirijskog Srbistana; krstaca visine 18 metara – raspona 11m; koja ucesnicima u saobracaju (a posebno stranim) treba da ukazu na Opasnost srbistanskog bespuca u koje su zalutali (nesto poput – Pazi krokodil! ili makar: Divljac na putu!); sudbinu koja ih ceka ukoliko nesto zajebu u ovoj divljini; pomisle – ne daj Boze progovore kojim drugim jezikom sem cirilicarskim – da ne govorimo o upozorenju na kvalitet puteva „kraljevica Marka“ koji Vam predstoje (usputne plasticne klozetske kontejnere necemo ni pominjati; to i zunzare zaobilaze) .
Krstaca otprilike salje poruku – „O(da)vde, neka Vam je Bog u pomoci…“
Ne bi me, posle svega cudilo, da Ministarstvo za Saobracaj izda posebne odredbe – da tehnicki pregled i ispravnost mogu proci i dobiti samo vozila sa krstovima okacenim na retrovizore (ali samo ako su od hrasta ili bukovine; a mogu, vala, i betonski; samo da je od sto tvrdjeg materijala; da se sofersajbna sto lakse izlupa) i nalepnicama sa likom mitropolita crnogorskog Amfilohija umesto one SRB; em je prepoznatljiv koliko i imam Khomeini – a i salje jasnu poruku svima – KO je za volanom.
Rimljani su duz puteva razapinjali ljudena krstove radi opomene – kako prolaze oni – koji su suprotstave drzavnoj Diktaturi nad proleterijatom.
Putujuci svetom – video sam svakakva usputna obelezja – od dzinovskih krava – ananasa – banana – cak i klupceta konca; ali samo je Srbija mogla da postavi najmorbidniji krajputas – koji kod vozaca i putnika – moze da stvori samo sablazan; nikako divljenje – ili pozitivnu pomisao.
Ovaj krst je u sustini – istinski prikaz Mracnjastva i zaostalosti zemlje i njenih stanovnika; verskog fundamentalizma koji je ovladao time mentalno labilnim prostorom.
Krst na koridoru 10 kod Kragujevca – kao i predvidjeni krst kod Nisa – Srbiju stavljaju rame uz rame sa talibanskim Afganistanom.
Sto za turiste i strance znaci samo jedno – OBILAZAK U VELIKOM LUKU.
Jer, koji ce ti kurac da se truckas po gudurama u nekoj vukojebini, gde stalno moras da vrebas – hoce li ti iza neke krivine iskociti Vlad Tepes; ili domaci Sava Savanovic, sa sve zakrvavljenim ocima i iskezenim ocnjacima.
Jer – kad takvi – u Vlasti i Opoziciji sede – kakav li je tek narod (a tek gladni penzioneri…)
Prema neubedljivim recima kragujevackog gradonacelnika, Veroljuba Stevanovica – novoizgradjena krstaca treba da oznacav „zivot“ u dosadasnjoj „dolini gladi“; ja se samo pitam – ako je krstaca simbol zivota – sto groblja vrve od njih.
Jos Veroljub dodaje (sam sebe laze) – da je betonska krstaca od 10 meteri – simbol „Vaskresenja“ – „morala“, „zivota“, „svega pozitivnog u narodu“…
E, moj Veroljube – sve mora imati opravdanje – Glupost posebno.
Da ne pominjemo okolisanje Poente i Istine – jer tu vec dolazimo do „kise oko Kragujevca“.
A kako stvari stoje – ona vise definitivno nece biti jedina koja „okolisa“.
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Maloumlje na delu! I jos Srbijanska Dzamahirija ima obraz da kaze nesto protiv muslimana i katolika!?!?!
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Majmuni rata
Da covek u vestima moze svasta da procita, svedoci i danasnji tekst – o tome kako Talibani u Afganistanu uzurbano treniraju majmune da pucaju na snage NATO-a.
Prema izvestajima pojedinih kineskih medija, a koje prenosi New York Post – ova vest nije sala – i trebala bi ozbiljno da zabrine i zamisli celnike najjace vojne alijanse sveta.
Prema kineskim „Narodnim novostima“, Talibani majmune naoruzavaju AK-47 puskama, mitraljezima – cak ih treniraju i da budu snajperi.
Naravno, posto majmuni, zbog prirodnog manjka humanoidne inteligencije (ili gluposti, kako se vec uzme) – ne mogu biti – ni politicki – ni verski indoktrinirani za tamo neki „ljudski Dzihad ili tome slicno“ – oni deluju po principu „placenika“; u ovom slucaju „majmuna (a ne pasa) rata“.
Drugim recima – ratuju za saku kikirikija i pokoju bananu (istinski borci za „Banana-drzavu“).
Medijski izvor, naravno, pri tom ne kaze – kako tom prilikom prolaze talibanski „vojni“ instruktori; buduci da je majmun uvek majmun – pogotovo sa oruzjem u nezgrapnim rukama.
Da ne kazemo- koliko curak (i puscana cev) moze naopako da se okrene – ukoliko, ne daj Boze Alaha, ponestane banana i kikirikija.
Mozda bi i SrBIA mogla da priskoci u pomoc i asistenciju; bar tu nije nikad falilo – ni Budala – ni Majmuna; a i Legija bi po fizionomiji mogao da im bude instruktor; da im pomogne u formiranju Majmuna Specijalaca; samo ce morati amblem da menja – pa umesto vucje – majmunsku glavu pod beretku.
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
Šta vi je ovo? Neka zamka, navlakuša?
Ajd što ste transferisali Rotkvarčanina i Podbarčanina, razumljivo je. Vi ste jedno.
što mene petlljate u vaše hekleraje?
Treba vam jošte Sirižančanin?
Oćete da vi se pridružim?
Paaa mooožee. Meni bi odgovaralo da bidnem stalni saradnik. Da se i ja, mučenik, ofajdim od NED-a.
Ovo pišem latinicom, da vidite da znam.
Učtiv, u nadi povoljnog dogovora.
Bata Sirižančanin
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
НАПРЕДНИ САЈТ
Редакција нове, умивене, осавремењене и кичерајски пренатрпане „Аутономија-е!“ (додати на знање: „Аутономија!“ ваља читати далеко креативније него што сам појам „аутономија“ конзумира), се потрудила да нам објасни шта у ствари желе. У ствари желе исто што и сви други који покрећу портале. На почетку.
Издвојио бих пар круцијалних ставова из њиховог (НДНВ) „Манифеста“:
„AUTONOMIJA! je neprijatelj zla i gluposti“
ПА СУ РЕШИЛИ ДА ИХ УРУШЕ ИЗНУТРА, ИЗ ЊИХ САМИХ.
AUTONOMIJA! je vezana za slobodu, a nije lako biti slobodan. Za slobodu se valja svaki dan boriti, bez prestanka. Onaj ko to ne čini, zadovoljava se stadom, u kojem smrducka, ali je toplo. Mi više volimo da nam je hladno, ali da smo svoji. Na svome.
Природно, да би извршили овај свети слободарски задатак, потребне су СУБВЕНЦИЈЕ.
Да се ја не бих мучио тумачећи субвенциону интреакцију, ево изворног тумачења:
НАПРЕДНА ПЕСМА
Ми смо били Панславјани,
Турци, Руси, Чивутани,
Ала ,боже, чудне ствари,
Зашто не би и Маџари,
А зашт’ не!
Само дај субвенције!
Пљували смо на Маџаре,
Пружали смо на ханџаре,
Терали смо сваку пизму
Сад смо хонвид дуализму.
А зашт’ не!
Само дај субвенције!
Славили смо негда ?Тића?,
Дизали смо Суботића,
Сад ћемо их блатом мити,
(То ће Пешти мило бити)
А зашт’ не!
Само дај субвенције!
Лагали смо и дојако,
То бар може казат свако,
Одсад ћемо трипут више,
Само гад се бегенише.
А зашт’ не!
Само дај субвенције!
Пљували смо што је ваше,
Пљували смо што је наше,
Пљуцкаћемо и сад болни,
Само тешик паранчолни!
А зашт’ не!
Само дај субвенције!
Омладина, чудне трице!
Да јој не смеш рећ: убице!
Ако вам се нужно чини,
Рећи ћемо да смо и ми
Сами клали.– А зашт’ не!
Само дај субвенције!
У Србији нешто свити
Ту нам неће станка бити.
Па нек им се све обара
Кад немају за нас пара,
То је све:
Само дај субвенције!
Хоћете ли да смо наши?
Хоћете ли да смо ваши?
Хоћете ли да смо њини?
Како вам се згодно чини,
Тако ћемо! — А зашт’ не!
Само дај субвенције!
Хоћемо ли против Срема?
Једном руком ил’ обема?
Хоћемо ли против Чешке?
Ил’ на коњу или пешке?
Зашто не!
Само дај субвенције!
Метите нас у уларе,
Шиљите нам комесаре,
Дерите нам каиш с леђа,
Нашу кожу то не вређа.
Све се сме!
Само дај субвенције.
Јован Јовановић Змај (1868.)
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
nimbus, jes ti neki oblak, majke ti? ajd se malo razvedri, il jos bolje – ispari!
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0
makarena
15. avgust 2011. – 23:51
nimbus, jes ti neki oblak, majke ti? ajd se malo razvedri, il jos bolje – ispari!
Срећо моја, нимбус неможе да испари.
Мож да ти се деси ово… ак си неваљала
http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQS5kk1EZW8vZXSGIA6VpxCsUfKFLK2s-fppiyZ7SLYeLXLAUQEEA
А будеш ли добра, онда ово
http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQ7ZkJHtQ0ckFE5_4IOQBciV6TehmS5B5Qo-0PRXd2lB9xMILNw
Нимбус значи и златокруг.
Па бирај…
Sviđa li Vam se komentar:
0 
0