LDP: Ne postoji ekonomska bez političke autonomije

01 Mar 2014

Političke stranke o Vojvodini (3)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine krajem decembra 2013. godine uputilo je otvorena pitanja relevantnim političkim strankama sa ciljem da se one konkretno i što preciznije odrede prema ustavno-pravnom statusu AP Vojvodine. Anketa je prosleđena na adrese 11 političkih partija (Srpska napredna stranka, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka Srbije, Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokarata Vojvodine, Ujedinjeni regioni Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Srpska radikalna stranka, Nova stranka, Vojvođanska partija), a odgovora je stiglo – sedam. Odabir političkih stranaka bio je uslovljen, sa jedne strane, željom da se svi relevantni politički faktori izjasne o ovom, kako smo smatrali, važnom političkom pitanju, a sa druge strane – da se stavovima pokrije praktično ceo spektar određenja prema vojvođanskoj autonomiji: od onih koji podrazumevaju da se Vojvodina kao autonomija praktično ukine do onih koji smatraju da je jedino rešenje za građanke i građane Vojvodine – status republike u federalizovanoj državi.

Odgovori nisu pristigli od četiri partije: Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke, Nove stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Naprednjaci su odbili da odgovore na pitanja, uz tvrdnju da im položaj Vojvodine nije „prioritet u predizbornoj kampanji“, dok su radikali smatrali da su njihovi odgovori bespredmetni s obzirom da odranije poznat stav prema ovom pitanju. Bez obrazloženja odgovori nisu stigli, bar ne do danas, i pored više čvrstih obećanja, ni od Ujedinjenih regiona Srbije i Nove stranke.

U sedam nastavaka „Autonomija“ objavljuje stavove političkih partija o Vojvodini, po abecednom redu.

ODGOVORI LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE

Da li je pitanje statusa Vojvodine rešeno Ustavom iz 2006. godine?
– Pitanje autonomnog statusa Vojvodine nije rešeno Ustavom 2006. Godine.

Koje se konkretne funkcije autonomije ostvaruju postojećim ustavnim rešenjima?
– Fasadna autonomija ili autonomija bez suštinske autonomije, u temelju ovog ustava, ne obezbeđuje nužne zakononodavne, niti sudske nadležnosti vojvođanskoj autonomiji, pa je tako obesmišljena i inače uska autonomna izvršna vlast. Pokrajinska izvršna vlast samo distribuira sredstva iz bodžeta Srbije i to u najvećem delu u okvirima utvrđenim republičkom regulativom, a sam državni budžet se formira mimo bilo kakvog uticaja Vojvodine. Prema Ustavu pokrajinski budžet bi trebalo da bude u visini 7% od budžeta Srbije, što republička vlast ne poštuje i tako krši Ustav Srbije.

Kako je moguće da načelno postoji politički kompromis o “ekonomskoj autonomiji”, koji je ozvaničen usvajanjem Ustava 2006. godine, i to odredbama o visini pokrajinskog budžeta (sedam posto) u odnosu na republički, a da se u praksi ta ustavna garancija krši?
– Na ovom krucijalnom primeru potvrđuje se načelo da ne postoji ekonomska bez političke autonomije. Tačnije rečeno, Vojvodina u stvari nema ekonomsku autonomiju, jer nema institucionalne kanale za politički uticaj u Republici Srbiji i odbranu od kršenja Ustava Srbije.

Može li se govoriti o autonomiji pokrajine ako ta teritorijalna jedinica nema izvorne prihode, niti zakonski regulisano finansiranje, već se njen “budžet” formira političkim nagodbama, dok više od dve trećine ovih sredstava čine transferi kojima pokrajina ne raspolaže jer se njima finansiraju nadležnosti republike – plate u prosveti i kulturi?
– Sva pitanja su izvedena iz jednog: ukoliko postoji autonomija, ona daje pravo da se samostalno uređuju oblasti i nadležnosti. Ukoliko je to regulisano drugačije, republičkim zakonima i slično – nema autonomije. Ovaj oblik autonomije političke dogovore pretvorio je u politički diktat.

Šta je razlog što zakon o finansiranju Vojvodine nije donet od 2008. do 2014. godine?
– Političke stranke na vlasti od 2006. do danas izbegle su da ga donesu, zbog toga što nema autonomije Vojvodine u sistemu. Da je ima, Vojvodina bi po redosledu stvari najpre kreirala svoje potrebe i donosila zakone sama, a potom sa drugim subjektima u složenoj državi Srbiji utvrdila zajedničke potrebe, kao što su bezbednost, diplomatija, monetarne projekcije i sl. Sve te zajedničke potrebe sutra treba da proisteknu iz zajedničkih potreba na nivou EU. Na primer, monetarna politika se utvrđuje u okviru Srbije do ulaska u evro-zonu, a drugačije nakon toga. I tako za sve oblasti.

Da li politička tumačenja okvira autonomije upućuju na to da su postojeća ustavna rešenja nedorečena i da bi ih trebalo preciznije definisati?
– Treba doneti novi Ustav, jer se teško može postići trajnije rešenje samo promenama jednog koncepcijski loše utemeljenog „osnovnog zakona“.

U kojoj meri je postojeći ustavni okvir u skladu sa evropskim rešenjima o ustrojstvu regionalnih nivoa vlasti?
– To je stvar organizacije svake države pojedinačno. Zajedničko je da se vlast formira na nižim nivoima gde god je to moguće. Evropa nije samo zbir nacionalnih država, već pre svega skup regija.

Može li se pitanje pokrajinske autonomije, zbog problema u njenom funkcionisanju, postaviti kao sporno u nastavku evropskih integracija, a s obzirom da se ono decidno navodi i u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije?
– Ne samo da se može, već se pitanje autonomije Vojvodine mora postaviti u procesu evrointegracije Srbije, jer uslov za članstvo u EU jeste stabilan unutrašnji politički sistem.

Koji su predlozi vaše političke stranke za rešenje tog problema?
– Novi Ustav Srbije kojim bi bio definisan položaj Vojvodine koja svoju autonomiju definiše sopstvenim Ustavom. Srbija ima pravo da se razvija policentrično, sa sopstvenom pravima i odgovornošću prema građanima Srbije u Vojvodini.

Da li vaša politička stranka:
A) Podržava i smatra zadovoljavajućim postojeći nivo pokrajinske autonomije?
Ako je odgovor pozitivan – objasnite koji su konkretni efekti aktuelnih nadležnosti kad je u pitanju mogućnost ekonomskog i političkog razvoja APV unutar države i u procesu evrointegracija koji uključuje i raznovrsnu međuregionalnu saradnju. Ako je odgovor negativan – objasnite šta je u postojećem okviru sporno i zbog čega.
B) Smatra da Vojvodina treba da ima veći stepen autnomije, koji uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u domenu pitanja od regionalnog interesa?
Objasnite kakvo bi to rešenje bilo, zašto to smatrate boljim rešenjem i koji bi bili njegovi efekti.
C) Predlaže drugačiji oblik i nivo autonomije Vojvodine?
Objasnite konkretno koji je to nivo autonomije i sa kojim nadležnostima pokrajinskih organa vlasti.
D) Zagovara ukidanje pokrajinske autonomije?
Objasnite zbog čega smatrate da bi to bilo svrsishodno.
– Autonomija je oblik organizovanja koji podrazumeva samostalno odlučivanje o pitanjima koja su definisana Ustavom Vojvodine. Za to je neophodna politička autonomija koje nema u sadašnjem obliku organizovanja Srbije.
Ukoliko je Vojvodina deo Srbije, zbog čega se tom delu ne dozvoljava da se samoorganizuje, da se politički autonomizuje. Srbiji je u interesu da pomogne jednom svom delu – Vojvodini da se kroz samodefinisanje organizuje i ponese odgovornost za svoj razvoj, a tako i za razvoj države.
Vojvodina može samostalno da kroz Ustavotvornu skupštinu donese Ustav Vojvodine kojim bi deo nadležnosti prenela na Srbiju, kao što su monetarna politika, bezbednosna i diplomatija.

Postoji li vojvođanski separatizam?
a) Ako smatrate da postoji, navedite koji su njegovi razlozi i motivi, čime se konkretno manifestuje (odluke i aktivnosti pokrajinskih organa) i kakvi su njegovi efekti i posledice (precizno ih navedite).
b) Ako smatrate da ne postoji, objasnite kako takve ocene razumete, te kako vidite to što su one konstanta u političkom vokabularu već duže od dve decenije.
– Ne postoji sepratizam. Problem se ne svodi na pitanje da li su Beograd i Srbija krivci za sve probleme Vojvodine, nego na pitanje kojoj eliti odgovara centralizacija Srbije i kako se ta elita propagandno bori za svoje separatne interese, separatne u odnosu na interese svih građana Srbije.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!