- Autonomija - https://www.autonomija.info -

LAZAR ČOVS: Visibabe i vešala – vesnici proleća

Visibabe i vešala na ulicama gradova i naselja prvi su vesnik proleća.

Novinari ne kleče bilo je samoorganizovano buđenje svesti iz takoreći REM faze dubokog sna. O apatiji se pričalo na ulicama, u kafanama, na slavama i u taksijima, a danas ona bledi i iz sećanja.

Podrži RTV bio je trening medijskog opismenjavanja građana o značaju medija, o prisustvu i izostanku poštovanja standarda profesije i o teškim posledicama doživljavanja medija kao izbornog plena po društvo i demokratiju. Stop medijskom mraku prenelo je to i na druge gradove i neke procese konkretizovalo.

Protesti protiv diktature (PPD) bili su trening političkog opismenjavanja mladih – kako treba ustati i postupiti nakon pokradenih izbora, na koga se može računati za podršku, a ko nije dostojan poverenja i ko može proteste da ugrozi, da ne kažem baš – ko će proteste ugasiti; za starije – podsetnik da brišu prašinu sa pištaljki. Za PPD sam više puta u vreme njihovog trajanja rekao da nisu dvehiljadita, već devedesetšesta. Vreme ide dalje, a idu i protesti. Stvari se ubrazavju. Ako je Novinari ne kleče bilo skidanje sa aparata, PPD su bili reanimacija građanske svesti.

1 od 5 miliona počeli su kao protesti protiv fizičkog nasilja, a potom su se transformisali u proteste protiv političkog i institucionalizovanog nasilja, a pred našim očima – postaju politički protesti. Malo stranke na Vračaru istaknu #1od5miliona na svoje štandove, malo se na govoranciji pojavi poneki neeksponirani drug član… I to je dobro. Politički prethodno opismenjen, čak i mlad čovek, shvatiće da su nosioci političke moći u demokratskom uređenju trenutno nesporno stranke. Ne kažem da je to najbolje rešenje, niti da tako treba da bude, ali realno je tako i neko mora pobediti da bi ovaj izgubio.

Dok dolazi proleće i broj učesnika protesta raste, mislite na jesen, jer tada stvari poput lišća neminovno padaju

Što se SzS tiče, u prvoj polovini maja 2018. godine detaljno sam „predvideo“ razvoj dešavanja od septembra do danas. Stavljam predvideo pod navodnike, jer bi to bilo gatanje, a posredi je ipak bila jednostavna procena razvoja situacije. Što se SzS tiče, nesporno je da oni stoje iza protesta 1 od 5 miliona. Ako smo već konstatovali da se za pravnu državu možemo boriti samo uz njene legitimne institucionalne činioce, shvatamo i da je mnogo bitnije ko stoji ispred, a ne iza i da je u svrgavanju duboko ukorenjenog i fašističkog, štetočinskog i zločinačkog režima potrebno spustiti kriterijume po pitanju saveznika. Građanima objasniti da trpe stranke, strankama objasniti da trpe Dveri, a Dverima objasniti da postoje granice koje se ne smeju preći ako žele da nastupaju kroz SzS, a ne sa naci(onali)stičkijom kolonom. Što se SzS tiče, pita od govana je ipak pita, a govno u piti je i dalje govno (rečima jedne književne kritičarke).

Ono što meni smeta je to što ne postoje jasni i formulisani politički zahtevi protesta i okoloprotestnih manevara. Potrebno je insistirati na četiri stvari koje će zaista zvučati kao najdemagoškije floskule, ali čitajte pažljivo:

1. Birački spiskovi se moraju urediti, manjim delom zbog mrtvih glasača, a većim zbog regulisanja „interno privremeno raseljenih” glasača i najznačajnije – ljudi na privremenom radu u inostranstvu, čijim glasovima se u daleko većoj meri manipuliše nego što je javnost svesna.

2. Na tzv. „kontroli”, a zapravo regularnosti izbora i, još značajnije, predizbornog procesa. Jer ovo za nama nisu bili izbori. Nije to imalo veze sa ličnim i informisanim izborom građana, nimalo.

3. Na realnom prikazivanju stanja života građana Srbije u medijima, lišenom uticaja centara političke i finansijske moći. Prosto i jednostavno, na tome. Bez „ravnomerne zastupljenosti različitih političkih opcija blabla…”. Niko neće da se buni za vaš komad kolača. Ali hoće za svoje pravo da bude informisan i hoće ako ga svakodnevno prave budalom mećući mu ono što smo nekada zvali „ružičastim“ naočarima, sada u vidu amova.

Najbitnija stavka koja deluje najfloskulnije, najdemagoškije i najispraznije moguće:

4. Apsolutna obustava partijskog zapošljavanja i demontiranje postojećeg takvog sistema. Na sve navedene zahteve, a ponajviše ovaj, moraju da se obavežu svi. To ne samo da uključuje, već i podrazumeva opoziciju. Zašto? Zato što je partijsko zapošljavanje sa pripadajućim kapilarno-drenažnim glasovima mehanizam samoodržanja na vlasti. Zato što je to najbitnija od stvari (uz zloupotrebu javnih resursa i funkcionerske kampanje) koja daje prednost od 30 metara, čuj mene procenata, metara, svakome ko izbornu trku trči sa pozicije vlasti.

To nisu zahtevi koje bilo ko ko se pred Evropom naziva demokratom može da odbije. To nisu zahtevi koje demokrata može da odbije. Ko ih odbije, nije demokrata.

Ja bih još dodao i:

5. Stroga i momentalna lustracija svih nosilaca javnih funkcija od 1990. do danas koji su kršili ljudska prava.

6. Oslobađanje institucija svih fašističkih poluga stranačke kontrole.

Ali, tu bi već vlast imala osnovane razloge da se buni. A i opozicija, ako me razumete. A i ko nas pita.

Takozvani Sporazum sa narodom, koji je SzS sam sebi napisao i ponudio, što se mene tiče, njihov je sopstveni koalicioni sporazum i predstavlja loš manir stavljanja pred svršen čin. Svih – saveznika, drugih opozicionih opcija, političkih pokreta, lokalnih pokreta i inicijativa i građana, bilo artikulisanih kroz ove prethodne, bilo prosto svih ostalih. I meni se taj manir ne dopada. A i ko će u ime naroda to da vam potpiše? Nemojte da se zezamo i dajte malo ozbiljnosti.

Nositi vešala na protestu, kao simbol kazne za izdaju i kao metaforu za političku smrt koja čeka one koji se ogreše o građane/narod, nije mnogo drugačije od nošenja krsta (sprave za pogubljenje mučenjem), kao simbola stradanja pojedinca za iskupljenje mnogih. Ako vam se nose vešala, imajte na umu da stotinu ne mogu da uhapse. Dok na ulicama režim hapsi penzionere i studente, dok vrši pritisak na sindikate, dok novinarima pali kuće i čuvare drži vezane da ne mogu da zovu policiju dok se ruši deo grada, ubija ih bahatom vožnjom kojoj je svaki kilometar bazdio na korupciju, dok drže građane kao taoce svoje kriminalne interesne grupe, razmišljajte ko će ostati kada dođu po vas. Dok dolazi proleće i broj učesnika protesta raste, mislite na jesen.

Mislite na jesen, jer tada stvari poput lišća neminovno padaju.

(Autonomija / foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!