Latinka Perović: U Srbiji ne postoji demokratsko društvo

13 May 2016

Ne možemo imati iluziju da ćemo igrati ulogu balansa kakvu je igrala Jugoslavija u "hladnom ratu"

Istoričarka Latinka Perović ocenila je danas da u Srbiji još uvek ne postoji demokratsko društvo u evropskom smislu reči sa građaninom koji je slobodan da se politički organizuje, da bira i ide na izbore bez kontrole. Perović je za RTV kazala i da je Srbija prilično udaljena od tog idela.

“Sređuju se utisci o izborima i u tim utiscima se otkriva priroda demokratije u Srbiji. Izborna kampanja je bila utakmica bez slobode. Bilo je vrlo mnogo pritisaka na birače. I vladajuća stranka, koja ima aparat i sredstva, je u tom pogledu bila najaktivnija”, ocenila je Latinka Perović.

Sastav parlamenta, dodala je, na neki način ipak odražava realno stanje u Srbiji, koje je dalo nešto pluralniji parlament.

“Ta tendencija ka jednoj stranci, kao hegemonoj stranci, je na neki način osujućena, iako je taj opoziconi blok u različitim varijantama zapravo ponavljao politiku i orijentaciju vladajuće partije. Ima naravno i manjinskih partija koje su drugačije orijentisane. Videćemo kako će stvari ići u samom parlamentu”, rekla je istoričarka.

Ona je ocenila i da postoji velika bojazan da Srbija ne uđe u autoritarizam, koji će čak biti prihvaćen od masa kao otpor haosu i anarhiji.

Latinka Perović je kazala i da nepostojanje demokratskog društva u evropskom smislu te reči čini upitnim sve velike orijentacije, pre svega ka EU.

“Tako da mislim da se ne bi moglo reći da je situacija raščišćena u smislu uverljivosti koju nam je vladajuća partija dala da se ona odrekla prošlosti za koju je odgovorna i u kojoj je učestvovala i da ono što ona danas radi nije samo isprazna retorika”, navela je Perović.

Prema njenim rečima, opozicione partije su u delikatnoj situaciji još od prošlih izbora, a neke su takvo stanje platile i nepostizanjem cenzusa.

“Te proevropski orijentaisane partije nisu mogle da kažu tokom kampanje za prošle izbore ‘Mi smo protiv SNS, zato što je on imao takvu prošlost, a danas podržava EU’. To nije racionalno i to se u politici ne radi. Mislim da je upravo ta orijentacija u redu – ‘Nećemo vam negirati to da ste napravili zaokret i da ste shvatili da je Srbija nad ambisom, da ona nema drugi izbor do te orijentacije prema EU, ali ćemo vašu politiku držati stalno pod povećalom i proveravati koliko je ona uverljiva'”, objasnila je Perović.

Prateći izjave zvaničnika o EU, pregovorima, briselskom sporazumu, Latinka Perović ne vidi da se to još uvek implementira. Smatra i da to ne zavisi samo od unutrašnjih snaga, već i od Evrope, ali i da kada sluša šta državni čelnici govore o prošlosti, Srebrenici, Republici Srpskoj, Kosovu, o prošlosti Hrvatske, ima veliku rezervu gde je srpsko društvo i gde su njegove vodeće političke snage.

“Ne mislim da mi možemo ako smo zaista opredeljeni za put integracija u EU ostati na nekoj sredokraći u spoljnoj politici. Ne možemo imati iluziju da ćemo igrati ulogu balansa kakvu je igrala Jugoslavija u ‘hladnom ratu’. To su sve stvari koje moraju da se prečišćavaju i da se relativno jasno saopštavaju biračkom telu u smislu kakve nas konsekvence očekuju od ovakvog ili onakvog izbora”, navela je Perović.

Prema njenim rečima, biračko telo proevropskih stranaka, za razliku od lidera tih stranaka, nije spremno da podrži svoje partije u koaliciji sa SNS.

“Možda je to sektaštvo i politička koncepcija, ali mislim da se o tome radi i da će se na osnovu toga ceniti i koraci ove opozicije u parlamentu”, dodala je Perović.

Na pitanje o tome koliko će predstojeći predsednički izbori odrediti kurs Srbije, istoričarka je ocenila da je pitanje šta će se desiti u vladajućoj partiji i kako će se odraziti razlika između predsednika i premijera, za koju je rekla da je spoljnopolitička, ali i u funkciji unutrašnjih promena.

“Koliko će se ona manifestovati na izborima i koliku će prednost dobiti jedan, a koliku drugi. Mi vidimo da premijer govori o političkoj vezanosti, naročito ekonomskoj, Srbije za Evropu, o evropskom tržištu i razmeni. Predsednik više govori o vezanosti za Rusiju. On jasno govori, iako je predsednik svih građana, da je rusofil. Pre toga je govorio da više voli da vidi u Srbiji državu koja bi ličila na guberniju, a ne na EU. Tako da su to ta suštinska pitanja koja su na neki način ostala nerazrešena”, dodala je Latinka Perović.

Iznenađujući rezultati izbora u Vojvodini

Istoričarka je ocenila i da je ishod izbora u Vojvodini prilično iznenađujuć, jer je Vojvodina uvek važila kao razvijenija, kao evropska regija, kao deo srpskog naroda koji je živeo u civilizacijskom krugu, koji je znao za vladavinu prava.

“Ona je naravno dosta demografski izmenjena, ali mislim da su ta njena autonomna prava, znači ne kao Vojvodina država, već njena zakonodavna, izvršna, sudska vlast, naročito problem finansiranja, u biračkom telu imala jednu podršku. To je sada postalo upitno i vrlo je važno da li će se to u praktičnoj politi SNS očitovati. A zašto ne bi, ako je takav ishod izbora?. Ili će Vojvodina tek da shvati cenu koju mora da plati za takav rezultat na izborima”, ocenila je Latinka Perović.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!