Latinka Perović: Političke elite sede na dve stolice

10 May 2016

"Srbija stalno sedi na te dve stolice EU i Rusija"

Istoričarka Latinka Perović ocenila je danas da Srbi ne poznaju Rusiju, odnosno da tu državu razumevaju samo folklorno, te da političke elite pokušavaju da “sede na dve stolice”.

“Rusija je za Srbiju kao fatamorgana. Mi hoćemo u EU, ali pokušavamo da održimo balans čiji je nosilac bila Jugoslavija, ali koji Srbija danas ne može da preuzme”, rekla je Perović na okgruglom stolu “Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije” u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, Srbiju i Rusiju vezuje ideja “velike države”, za čije očuvanje se koriste i nasilni načini.

Dodala je da da srpsko-ruske odnose treba gledati kroz naučni pristup, racionalno i kroz različite dimenzije.

Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak kazala je da je Srbija uvek imala “problem sa identifikacijom”, a da je Rusija znala da iskoristi tu rastrzanost.

“Srbija stalno sedi na te dve stolice EU i Rusija, i mislimo da smo jako važni u tom sedenju, ali ustvari gubimo sebe. Rusija je ocenila da je mekan teren”, kazala je ona.

Kako je objasnila, Srbija je danas “konglomerat političkih partija”, koje od uskih šibicarskih interesa ne vide celokupnu državu, a kao veliki problem u funkcionisanju države navela je i da Srbija nikada do kraja nije sprovela reforme, a “svoje reformatore je ili ubijala ili su se oni sami povlačili”.

“Kao i Rusiji, i nama je stalno odgovarao jedan ‘gazda’, ma kako se on zvao. Ta nespremnost da se iskorači u novo je suština i srpskog i ruskog identiteta”, dodala je Kurjak.

Prema njenim rečima, Rusija je, sa druge strane, brzo naučila da koristi NVO sektor, koji finansira sama država i ruska crkva. Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji je ocenila i da zbog svega toga ne čudi jačanje uticaja Rusije na Balkanu u prethodnih pet do deset godina.

Ekonomski novinar Dimitrije Boarov ocenio je da je mišljenje da se treba okrenuti ruskom tržištu proizašlo iz “porasta proruskih idelogija i reklamerstva Rusije kao alternative u domaćoj politici”.

“Javlja se sve više reklamera takvog koncepta, a činjenice govore nešto sasvim drugo. Prošle godine izvoz Srbije u Rusiju iznosio je 726 miliona dolara, a 1990. godine je on iznosio milijardu i 197 miliona dolara. I taj nivo iz 1990. godine nikada za sve ovo vreme nismo dosegli”, naveo je Boarov.

Dodao je da tako veliko tržište ne treba potcenjivati, ali da Srbija mora znati da je Rusija “u proseku zemlja siromašnih potrošača”.

Okrugli sto “Srbija u geotrateškom pozicioniranju Rusije” organizovao je Helsinški odbor za ljudska prava, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, a govorili su i istoričar Milivoj Bešlin, sociolog religije Srđan Barišić, novinar i politikolog Boris Varga.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!