LASLO VEGEL: Zloslutni znaci

17 Dec 2011

Predsednik Tadić pominje nacionalistički glib. Bojim se da bi moglo da bude i gore od toga

Nova slika prošlosti

Nisam bio u Novom Sadu, pa tako znam samo po ?uvenju da je promociji monografije o Stevanu Doronjskom (autori: Ranko Kon?ar i Mita Boarov), prisustvovalo više od 300 ljudi. Prema svedo?enju o?evidaca najve?i deo publike ?inili su mladi, oni koji se još nisu ni rodili kad je Stevan Doronjski bio najvažniji partijskodržavni politi?ar u Vojvodini. Nešto sli?no sam iskusio pre nekoliko dana u Kulturnom centru Novog Sada gde je predstavljena knjiga Mirka ?anadanovi?a: Odgovori – politi?ke sukobice. Velika sala je bila dupke puna, i tu je bilo preko tri stotine zainteresovanih, me?u njima mnogo mladih. Organizatori su dovla?ili stolice iz kancelarija, ali mnogi su i pored toga bili prinu?eni da stoje?i proprate ovaj doga?aj. ?anadanovi? je krajem šezdesetih i po?etkom sedamdesetih bio vojvo?anski partijskodržavni funkcioner broj jedan, sa vlasti ga je odneo talas „antiliberalne revolucije” 1972. godine. Ogromna ve?ina publike u to vreme još nije bila ni ro?ena, ili su u tom razdoblju bili tek tinejdžeri. Jasno mi je da ljude danas zanimaju uglavnom one li?nosti koje su bile, ili koje su i danas eksponenti vlasti. Što je i razumljivo, jer pod ovim podnebljem njihove sudbine, sudbine njihovih porodica odre?ivala, ali i danas odre?uje, politika. Me?utim, ne bih ustvrdio da ljude privla?i samo politi?ka simpatija, naime, baš po?etkom sedamdesetih Doronjski i ?anadanovi? bili su na razli?itim stranama. Posve je verovatno da je re? o ne?emu drugom. Stasala je jedna generacija koja želi da sazna nešto više o prošlosti od onoga što joj name?e trenutno vladaju?i, šematski, crno-beli javni govor. Ovaj govor je više karakteristi?an po psovkama, baha?enju batinaša, nego po produbljenoj idejno-istorijskoj analizi. Toj generaciji je ve? dosta onih apologeta Josipa Broza Tita koji, post festum, predstavljaju sebe kao žrtve, kao mu?enike tog režima, premda su u tom razdoblju bili na zna?ajnim partijskodržavnim funkcijama. Dozlogrdili su joj oni univerzitetski profesori koji sebe nazivaju proganjanim intelektualcima, premda su u tom istom partijskodržavnom razdoblju vrlo komotno i uredno napredovali na univerzitetskoj hijerarhijskoj lestvici. Dosta joj je politi?kih igrokaza. Dosta joj je lažnih proroka. Odrasla je jedna generacija koja i na sadašnjost gleda vrlo kriti?ki, a nezadovoljna je i sa „novom nomenklaturom”. Potvr?uje se stara istina: samo je onaj u stanju da kriti?ki vrednuje prošlost koji i prema sadašnjosti neguje kriti?ki odnos i koji, osim toga, ne pripada okruženju ni jednog, ni drugog centra mo?i. Mladi po?inju da tragaju za izgubljenom prošloš?u. Slušaju iskaze svedoka, traže i iznalaze autenti?ne dokumente. Trude se da sastave sliku prošlosti od bezbroj mozai?kih kockica. Jedna ovakva iznijansirana, objektivna, nova slika prošlosti nam je i ponajviše potrebna.

Kakav nas haos o?ekuje?

Ovaj petak je srpska štampa proglasila istorijskim: toga dana se, naime, odlu?ivalo da li Srbija zaslužuje status kandidata za ?lanicu Evropske unije, ili ne zaslužuje. Priznajem, spadam me?u one koji bi voleli da Srbija ubrza procese priklju?ivanja evropskim integracijama, a istovremeno sam sa zaprepeš?enjem slušao vesti o kosovskim barikadama. Te dve stvari nikako ne idu zajedno, tako da me nije iznenadilo dalje odlaganje davanja Srbiji statusa kandidata. Opozicija, kao i ma?arski manjinski politi?ari, odmah su zatražili raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Što je logi?no, ali šta bi prevremeni izbori menjali na stanju stvari? Bilo je i do sada dosta prevremenih izbora, politi?ari bi iznova podelili izme?u sebe vlast, ali društvena svest se nije ni za jotu promenila. I dok gledam televiziju, misli mi odlutaju – kakav nas haos još o?ekuje? Predsednik Tadi? pominje nacionalisti?ki glib. Bojim se da bi moglo da bude i gore od toga.

Nacionalizam kontra demokratija

Dan ljudskih prava. Krajem osamdesetih godina u Isto?no-srednjoj Evropi taj subvezivni pojam je podrazumevao zaštitu ljudskog dostojanstva. Danas, na jedan posebno pretvorno podmukli na?in, o ljudskim pravima – ?utimo. Ljudi se i dalje ponižavaju, krši se njihovo dostojanstvo, samo se to ?ini prepredenije, posrednije, nego nekad. Usledilo je ono na šta je Ištvan Bibio upozoravao Isto?no-srednju Evropu: nacionalizam se našao u sukobu s demokratijom.

decembar 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!